Da je
Ljubica Arsić majstor priče, čitaoci su se uverili odavno. Ono što je novo u pričama o parovima je vidljiva, puna zrelost pisca koji se već mnogo puta uhvatio ukoštac sa najvećim životnim dilemama i iskušenjima. A većeg iskušenja od ljubavi ne može biti. Osvetljen iz posebnih uglova poput slika Žorža de Latura, odnos dvoje ljudi zatečenih u vremenu i prostoru u ovim pričama dobija specifične oblike i rasplete: ljubav na samom početku, prpošna, lakoverna i podatna, ljubav u svojim kasnim godinama kada dolaze zamor, rutina i dosada, ljubav nakon raskida koja ima osvetničke, gotovo satanske crte kao u naslovnoj priči. Toliko lica ljudskih odnosa autorka provlači kroz fine filtere svog poznavanja književnosti i slikarstva, obraćajući se detaljima iz života
Kafke, Save Šumanovića,
Pekića i
Crnjanskog... Ako ih je dotakla i ranila ljubav, svi su bili kao i mi, ljudi sa svojim manama koje unosimo u veze trudeći se najpre da ih prikrijemo da bi, kako vreme odmiče, izbijale kao krv kroz sve tanju gazu, otkrivajući naličje duša.
Predstavljajući se kao majstor opisa, detalja i samim tim atmofere još u svom ranom romanu „Ikona“, Ljubica Arsić zadržala je kroz ceo opus te atribute, dodajući im finu patinu životnog iskustva, bez cinizma i ironije. Tako blagi humor provejava više kao smeh kroz suze, kao neminovnost prolaznosti svega što čini naš život, pa i najvažnijeg začina, ljubavi. Spremnost da zaviri i u najtamnije hodnike ljudskog postojanja pokazala je u priči
Noćna vožnja i već pomenutoj
Ti i ja smo bili par, sposobnost da vremenski i prostorno transponuje svoje junake daleko od lično proživljenog dato je u priči
Noć kada je pao Čaušesku, a da nasuprot tome ume da prikaže najtananije i lično pokazala je u možda najboljoj priči ove zbirke
Tabani Andreja Rubljova. Sveprožimajuće životno iskustvo preliveno je u vrhunski sklopljenu priču o večitoj borbi Erosa i Tanatosa i dubokom ljudskom uverenju da prvi uvek pobeđuje. A da li je baš tako, ostavlja i čitaocima da prosude.
Svrstavajući se od samih početaka u autore istančane orijentacije, sposobna da se uhvati sa najtežim izazovom, erotikom u prozi koja nikada ne sklizne u banalnost, braneći intelektualnost pisca kao vrlinu i neophodnu podlogu za valjanu književnost, Ljubica Arsić potvrdila je ovom zbirkom priča svoje visoko mesto na našoj književnoj sceni i odbranila priču kao vrlo poželjnu proznu formu koja privlači čitaoce od ukusa. I da ne zaboravimo, čitaoce solidnog obrazovanja.
Autor: Aleksandra Đuričić, književnica i književna kritičarka
Izvor: Nedeljnik