Najranija istorija Rima s vremenom je izgubljena u izmaglici mitova. Čak je i datum koji se smatra začetkom ovog grada određen mnogo vekova kasnije, i to od strane Ciceronovog dobrog prijatelja – Atikusa. Do datuma je došao služeći se hronološkom studijom treće godine šestog ciklusa Olimpijskih igara, koje su se odigrale 753. godine p.n.e. A i sam pad Rima teško je smestiti u vremenski okvir. Da li je Rimsko carstvo propalo nakon što je Konstantin usvojio hrišćanstvo 337. godine? Ili je koliko-toliko opstajalo sve dok Vizigoti nisu nasrnuli 410. godine?
Uz pitanja koja se tiču vremenskih odrednica, treba postaviti i sledeće: šta je Rimsko carstvo – i sam Rim – zapravo predstavljalo, čak i u vreme kada je bespogovorno bilo na vrhuncu moći i supersila na svetskom nivou.
Meri Bird, autorka knjige „
SPQR: Istorija starog Rima“, sažeto iznosi u uvodu: „Ne postoji samo jedna priča o Rimu, naročito od vremena kada se rimski svet proširio daleko izvan granica Italije. Istorija Rima nije ista kao istorija rimske Britanije ili rimske Afrike.“
Dakle, Meri Bird se hvata ukoštac sa ogromnim zadatkom pripovedanja onoliko pojedinosti o Rimu, i njegovim provincijama, koliko može da stane na oko 500 stranica. Autorka nikada ne iznosi ništa manje od veoma zanimljivih prikaza dobro nam poznatih priča o Rimu, dok usputno sa lakoćom raskrinkava mitove. Poslednji trenuci Kleopatrinog života protkani su skepticizmom, što je primetna odlika autorkinog stila: „Samoubistvo ujedom zmije nije lako izvesti, a najpouzdanije otrovnice jednostavno su prevelike čak i za kraljevsku korpu voća.“ Nema mnogo stručnjaka koji se istovremeno razumeju u veličinu kraljevskih korpi sa voćem i prosečne veličine neke zmije.
Verovatnoća da je Hanibal smrskao alpsko kamenje koje mu se našlo na putu je istog trenutka odbačena („čisto sumnjam“). A što se tiče Kaligulinog slavnog vojnog debakla, kada je naredio svojim vojnicima da sakupljaju školjke kao da su plen pobedničke bitke nad okeanom? „Ona o školjkama možda se zasniva na zabuni zbog latinske reči
musculi, koja znači i školjke i vojničke kolibe. Možda su vojnici zapravo rasklapali privremeni logor, a ne lovili školjke?“
Takođe, autorka je stranice ispunila pričama koje će prvenstveno podstaći studente da se opredele za izučavanje klasika. Među stranicama ove knjige naći će se i pradeda Ciceronovog krvnog protivnika, Katiline, koji je bio „heroj rata protiv Hanibala i prvi čovek za kog se znalo da je otišao u borbu s protetičkom rukom – verovatno običnom metalnom kukom umesto desne šake koju je izgubio u nekoj ranijoj bici“. A tu je i Pir (čije ime je danas najpoznatije kao deo fraze „Pirova pobeda“): „...On je prvi izveo majstoriju dovođenja slonova u Italiju i jednom prilikom je navodno bezuspešno pokušao da pomete jednog gosta Rimljanina tako što je povukao zavesu iza koje je stajao slon.“ Teško je zamisliti da slon tek tako može nekog iznenaditi, osim ukoliko se nije radilo o veoma debeloj zavesi, zbog čega je ideja o Piru kao preteče F. T. Barnuma veoma zabavna.
Međutim, autorkin ležeran ton ne umanjuje ozbiljnu akademsku težinu narativa. Meri Bird nema nameru da vas uči kako da živite svoj život na osnovu života Rimljana, niti išta slično i banalno. Ona želi da se zainteresujemo za Rimljane: „Pa ipak, u najmanju ruku, od renesanse naovamo, mnoge naše temeljne pretpostavke o vlasti, državljanstvu, odgovornosti, političkom nasilju, carstvu, raskoši i lepoti nastajale su i isprobavane su u dijalogu s Rimljanima i njihovom literaturom.“
Upravo se u dekonstrukciji svih tih ideala ogleda autorkino umeće. Iako je kristalno jasno da govori iz pozicije savremenog čoveka, u svakom trenutku uspeva da izbegne zamke anahronizma kada govori o vrednostima i razmišljanjima ljudi antičkog doba. Na temu prava, primećuje da su Zakoni dvanaest tablica – kodifikovani rimski pravni sistem – predstavljali „obavezu prema dogovorenim, zajedničkim i javno priznatim postupcima za rešavanje sporova i iznose neke misli o rešavanju praktičnih i teoretskih problema u izvršavanju tih postupaka. Šta treba učiniti ako je optuženi suviše star da dođe i suoči se s tužiteljem? Tužitelj treba da mu obezbedi životinju da ga preveze. Šta ako je krivac dete? U tom slučaju kazna može da bude batinanje, a ne smrt“. Manje odvažan pisac ne bi se tako lako dohvatio teme zloupotrebe dece. Ali Birdova nastavlja: „Ta razlika najavljuje naše ideje o uzrastu neophodnom za krivičnu odgovornost“.
Autorka je uvek spremna da kritikuje Rimljane, naročito one koji su se ostvarili tokom života, zbog protivrečnosti koje nije teško uočiti. Tokom građanskog rata u prvom veku pre nove ere, Rim je bio u čuvenom sukobu sa skoro svim ostalim delovima Italije (svojim nekadašnjim saveznicima). Saveznici su poveli propagandnu strategiju, kujući novac na kome je prikazano kako bik, simbol Italije, kasapi vuka, simbol Rima. „Na novčićima se svakako mogu videti neke antirimske slike, no, novčići su se u potpunosti zasnivali na težinskim merilima rimskog novca, a i mnoge slike bile su neposredno pozajmljene od rimskog novca.“ Upravo je to prikladna slika problema sa kojima su se suočavali neprijatelji Rimljana: čak i u pokušajima da ih uvrede, nikako nisu mogli da se od njih odvoje.
Možda je autorkin ton previše rasplamsan za one koji vole istoriju serviranu na suvoparan način. Neki akademici će se bez sumnje zagrcnuti pred opisima trijumvirata kao „tročlane bande“ ili Avgusta kao „starog reptila“. Ali Birdova se suprotstavljala takvim akademicima tokom cele svoje karijere.
Na temu projektila, saznaćemo priču o opsadi Peruđe tokom građanskog rata, u čije je vojne operacije upetljana žena Marka Antonija, Fulvija (makar prema njegovim kritičarima). Olovni projektili, koji su na sebi imali urezane kratke parole, preletali su preko gradskih zidina, a na jednom takvom je pisalo: „Idem u Fulvijin klitoris“. Tako je po prvi put zabeležena upotreba latinske reči
landica. Kako Birdova zaključuje, upotreba ovog termina je „delom razmetljiv, delom agresivan, delom ženomrzački, delom slabašan pokušaj prikrivanja straha“. Zato ni ne čudi što ume da se izbori sa podmuklim porukama koje i sama ponekad dobija.
„SPQR“ je neizmerno zabavno i poučno štivo koje se bavi temom kojom Meri Bird decenijama ovladava. Za kraj, možemo zaključiti rečima koje su pripisane grčkom istoričaru Polibiju: „Ko bi bio toliko ravnodušan ili lenj da ne želi da sazna kako je i pod kakvom političkom organizacijom gotovo čitav naseljeni svet osvojen i pao pod isključivu rimsku vlast za manje od pedeset tri godine, što je nezapamćeno?“
Autor: Natali Hejns
Izvor: theguardian.com
Prevod: Aleksandra Branković