Da „
Smišljajte i istražujte“ nije tipična knjiga najbogatijeg čoveka na svetu, posvećena pre svega njegovom najuspešnijem biznisu, kako bi se moglo očekivati, naslućuje se već iz predgovora novinara
Voltera Ajzaksona, proslavljenog po
biografiji Stiva Džobsa. Opreznom čitaocu neće promaći ključna rečenica uvodničara, u odnosu na koju je puki „mekgafin“ ona po kojoj je i od potonjeg, i od Ajnštajna, i od Da Vinčija, kao inovator veći genije upravo
Džef Bezos. Naime, Ajzakson implicira da inovativne i kreativne osobe raspolažu poljem distorzije stvarnosti pošto su sposobne da promene svet krenuvši od moći svog uma. I takva razmeđa izvanrednog pojedinca između potencijalnog
autsajdera i globalnog
gejmčejndžera jeste upravo ključna za poimanje sveplanetarnog uspeha Džefa Bezosa. Stoga, iako u prvom od svoja dva dela, ova knjiga donosi pisma akcionarima Amazona, preduzeća koje je njen glavni junak i autor ovog dela osnovao, a u drugom priloge epizoda temi
Život i rad, posredi nije ni knjiga o dotičnoj firmi, niti Bezosova biografija, koliko bi se mogla tumačiti kao njegova (svakodnevičko-poslovna) filozofija do koje se dolazi opreznim čitanjem između redova onog što je na prvi pogled napisano usputno.
Ona i jeste namenjena širokoj paleti konzumenata – od
autsajdera do potencijalnih
gejmčejndžera. Bezos nije nadobudni uspešni
selebriti koji nema razumevanja za obične ljudske slabosti; naprotiv, i te kako ima, samo postavlja pitanje šta s njima uraditi, to jest kako ih pretvoriti u prednosti. Na primer, golemo je njegovo razumevanje za učestalu bolest zapadne civilizacije u vidu posvemašnje anksioznosti; štaviše, on je smatra i zdravom, ali samo u kontekstu strepnje da se prema klijentu uspostavi korektan odnos. S druge strane, da bi se opredelio za rizik – kakvo je u prvoj polovini devedesetih bez sumnje podrazumevalo pokretanje Amazona – on je morao dobro da se uputi u ono šta u kreativnom smislu presuđuje većini ljudi: (po)vođenje za inercijom. Iz knjige se implicira i značaj pitanja sreće, koji je za razvijanje posla neuporedivo veći nego što bi glavnini nas palo na pamet: da Džef Bezos još kao mali, u jednoj formativnoj epizodi, nije uz podršku dede otkrio da je ponekad praktično značajnije biti ljubazan nego inteligentan, pitanje je da li bi ga sudbina vodila ka tome da u jednom trenutku donese ključni izbor, ili bi ga, da pravovremeno nije došao do pomenutog otkrića, već ranije onemogućujuće „nasukala“.
Osobina koja nije eksplicirana u ovoj knjizi primenjene filozofije, a koja se u njoj često implicira, jeste upravo ravnoteža između polova ljudske dvojnosti, od kojih je jednom, ukoliko to već nije do sada razjašnjeno, sklona većina ljudi, a drugom pominjani potencijalni
gejmčejndžeri. Dotični balans se, potenciranjem dugoročne projekcije kao možda ključne stavke Bezosove filozofije, nalazi zapravo u tome da se, jezikom Latina, žuri polako, i da se radi grešeći, jer upravo primena dugoročne tačke gledišta nam dozvoljava da u hodu ispravljamo omaške, iako se to na prvi pogled ne bi reklo. Mogućnost sinteze pradrevnih i novih postupaka se pak najplastičnije prikazuje kroz autorovo neformalno pravilo koje može da deluje bezmalo banalno: ne Pauer pointu i dijapozitivima. Zbog čega Džef Bezos, nasuprot vizuelnim izlaganjima, preferira
brejnstorming čitanja relativno kratkih izveštaja i draftova? Pa, upravo zbog potenciranja arhetipske potrebe za pričom.
Autor: Domagoj Petrović