Američki pisac, istoričar i bibliotekar Doris Aleksander „Di“ Braun, rođen je 1908. godine u američkoj državi Lujzijani. Posle očeve smrti, sa porodicom se preselio u Arkanzas, u kome je proveo detinjstvo i ranu mladost. Kao i kod većine mladih ljudi, interesovanje za istoriju američkog Zapada u njemu su probudile česte posete bioskopu, prilikom kojih je od jednog druga saznao da pravi Indijanci nisu bili ni nalik onima sa velikog ekrana.
Po završetku učiteljskog koledža, promenio je nekoliko desetina radnih mesta sve dok nije pronašao trajno zaposlenje u biblioteci ministarstva poljoprivrede u Vašingtonu. Najveći deo Drugog svetskog rata proveo je po vojnim bibliotekama, da bi se na kraju skrasio na Univerzitetu Ilinoisa. Tridesetih godina prošlog veka počeo je da objavljuje članke u različitim časopisima, a njegova prva knjiga, roman zasnovan na životu Dejvija Kroketa, u knjižarama se pojavila 1942.
Pre nego što se posvetio pisanju svog najpoznatijeg dela, objavio je više od deset knjiga, uključujući i nekoliko naslova namenjenih deci.
Svakoga ko traži konkretne uzroke urušavanja herojskog mita o američkom „osvajanju Zapada“ treba uputiti na knjigu „Sahranite mi srce kraj Ranjenog kolena: Indijanci o povesti američkog Zapada“. Objavljen 1970. godine i preveden na više svetskih jezika, ovaj klasik američke književnosti prokrčio je put novoj generaciji istoričara koji su bili spremni da izvrše temeljnu reviziju istorije Sjedinjenih Država. Oni su temeljnim istraživanjem potvrdili Braunovu tezu da osvajanje Zapada nije predstavljalo veličanstveni trijumf volje odvažnih doseljenika, već krvavi vojni pohod na teritorije američkih starosedelaca, koji je nosio sva obeležja genocida.
Najveći deo materijala koji je Braun proučio prilikom priprema za pisanje knjige činila su svedočanstva indijanskih prevodilaca koji su prisustvovali potpisivanju brojnih mirovnih ugovora, sednicama plemenskih saveta i sastancima sa predstavnicima vojske SAD, a od posebnog značaja su bili iskazi preživelih učesnika oružanih sukoba. Autor svoju povest završava opisom Masakra kod Ranjenog kolena – incidenta u kome je 1890. godine Sedma konjica vojske SAD u Južnoj Dakoti razoružala i pobila trista pripadnika plemena Lakota, uključujući žene i decu, i time stavila tačku na takozvane indijanske ratove.
Nezadovoljstvo među različitim plemenima Sijuksa raslo je mesecima. Zatvoreni u rezervate, sve više su se okretali propovedima samoproglašenog mesije i njegovom učenju o mističnoj moći „plesa duhova“. Vođe Indijanaca su pohapšene, a poglavica Bik Koji Sedi ubijen je prilikom pokušaja hapšenja.
Vodeći sunarodnike ka utočištu u rezervatu Pajn Ridž, poglavica Veliko Stopalo, naslednik Bika Koji Sedi, ulogorio se na obalama potoka Ranjeno koleno. Sledećeg jutra napala ih je američka konjica. „Ovo nije vedra knjiga“, lakonski je primetio Braun u uvodu.
Di Braun je za sobom ostavio trideset knjiga, od čega jedanaest romana. Sa mesta bibliotekara odeljenja za poljoprivredu Univerziteta Ilinoisa povukao se 1972. Kao ekspert za istoriju američkih starosedelaca često je sarađivao sa filmskim stvaraocima i piscima. Zapad je ostao njegova omiljena tema. Poslednju knjigu objavio je u devedesetoj godini života. Preminuo je 2002. godine.
Tokom jednog intervjua 1971. godine izjavio je da ga je tokom proučavanja materijala za knjigu najviše pogodilo to što su „Indijanci neprestano poklanjali poverenje belom čoveku. Njihova vera u autoritet bila je nepokolebljiva. Jednostavno nisu mogli da poveruju da bi ih neko lagao.“
Autor: Kristofer Rid
Izvor: theguardian.com
Prevod: Jelena Tanasković