U martu 2015. Žan Cigler je objavio knjigu pod naslovom „Promeni svet! Zašto moramo da srušimo nehumani svetski poredak“. Smatram da su i ovaj poziv i pažnja koju je privukao od neprocenjivog značaja. Nisu prošle ni cele tri nedelje, a knjiga se našla među prvih deset na „Špiglovoj“ listi bestselera, a u Amazonovom odeljku posvećenom politici i ekonomiji zauzela je prvo mesto. To ne bi trebalo da začudi, jer njen autor pripada „teškoj kategoriji“ kada je reč o analizi represije i zloupotreba. Žan Cigler je svetski poznati profesor sociologije i trenutno je član Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Osim toga, profesor Cigler je do 1999. radio za Nacionalni savet u parlamentu Švajcarske konfederacije. Za njegov naučni rad od presudnog značaja bilo je prijateljstvo sa Žan-Pol Sartrom i Simon de Bovoar.
U saopštenju za štampu povodom objavljivanja ove knjige je pisalo: „'Promeni svet! Zašto moramo da srušimo nehumani svetski poredak'. Ratovi su se vratili, glad i beda su sastavni deo evropske svakodnevice, antiprosvetiteljski stavovi dobijaju na snazi. Prvi put u svojoj istoriji, svet raspolaže sredstvima za iskorenjivanje gladi, bolesti i tiranije, ali primat na svakom koraku ipak dobija nehumana borba oko ograničenih resursa.“
I još: „Žan Cigler, višedecenijski borac protiv siromaštva, represije i nepravde, osvrće se na sopstvenu karijeru i postavlja sebi pitanje koliko je zaista doprineo svojim političkim i naučnim angažmanom. Zašto se zapadno društvo nije oslobodilo lanaca koji ga sputavaju u slobodnom mišljenju i delanju? Cigler nas poziva da promenimo svet i doprinesemo ustanovljenju društvenog poretka koji se ne zasniva na dominaciji i eksploataciji. On polaže nade u novo globalno građansko društvo koje je spremno da objavi rat uzrocima nehumanog svetskog poretka.“
Na Amazonovom sajtu možete se podrobnije obavestiti o knjizi iz komentara čitalaca. Dao sam sebi za pravo da izdvojim nekoliko pasusa recenzije Martina Bezekea:
„Žan Cigler u ovoj autobiografskoj knjizi dokazuje da je vrhunski poznavalac postojećih sistemskih i institucionalnih struktura moći u svetu. Višedecenijsko iskustvo rada u tim strukturama ga je, nažalost, dovelo do zaključka da je njegov doprinos promenama u ovom polju izuzetno mali. Način na koji politička i ekonomska elita vidi ovaj svet, način na koji razmišlja i deluje, počiva na potpuno drugačijem skupu zakonitosti i stavova. Primorani smo da zaključimo da postupci svetskih lidera ne počivaju na pravilima i mehanizmima, već imaju neko unutrašnje izvorište. Drugim rečima, oni se ponašaju kako žele. Vlastiti neuspeh doveo je Ciglera do zaključka da do promene ne može doći „odozgo“ i zato ovom knjigom upućuje poziv građanskom društvu i svetskoj populaciji da pruže otpor. Iako ne koristi tu reč, on zapravo poziva na revoluciju kojom bi se promenilo trenutno stanje u svetu.
Ova knjiga se razračunava sa brojnim naivnim idejama o tome kako se može promeniti sistem i krenuti u novom pravcu. ... On istovremeno preispituje i sopstvene stavove o čovečanstvu i pita se da li treba slediti idealizovanu predstavu o čoveku ili je neophodno racionalno prepoznati ograničenja stvarnosti i pomiriti se sa njima.“
U objavljivanju jedne ovakve knjige vidim jasan nagoveštaj promene. Dovoljno govori i sama činjenica da postoji potreba za njom i da je za veoma kratko vreme pročitalo toliko ljudi.
Cigler u knjizi ističe da čovek mora prevazići sebe samog. Obično proširenje vidika neće biti dovoljno za održivu promenu. Postoji rizik da bismo time samo mogli proširiti strukturu „matriksa“. Neophodno je totalno uništenje postojećih ograničenja. Njihovi tvorci su bezdušne vladajuće strukture, koje su nam nametnule okove osećanja krivice, nesposobnosti i nemoći. One profitiraju od toga što čovek, opterećen izmišljenom krivicom (praroditeljski greh), nije u stanju da spozna sebe i tako se lišava svoje božanske prirode.
Kako bi uništili (veštački nametnuta) ograničenja, moramo spoznati svoju neograničenost. Ovaj proces ne podrazumeva sukob ili borbu protiv sila koje profitiraju na našim nedostacima. Reč je pre svega o integraciji svih aspekata ljudske egzistencije, čak i onih najmračnijih. Tek tada ćemo biti u stanju da razumemo, prihvatimo i uništimo njene loše strane i krenemo putem oslobođenja.
Autor: Diter Brers
Izvor: dieter-broers.de
Prevela: Jelena Tanasković