Knjigu „
Izgubljene veze“ su mi preporučili pre svega zbog poglavlja koje se bavi studijom koju je sproveo doktor Vinsent Feliti o traumama iz detinjstva. Ovo istraživanje je objavljeno 1998. godine i pokazalo je direktnu povezanost trauma iz detinjstva i depresije. Takođe, otkrilo je i vezu sa gojaznošću, a to je tema kojom se već dugo bavim. Oko 40% pacijenata u mojoj klinici za gojaznost bili su žrtve zlostavljanja ili zanemarivanja u detinjstvu, a preko 57% se borilo sa depresijom. Tako je i deo ove knjige o uticaju traume na depresiju dodatno doprineo mojim otkrićima. Ostatak knjige nudi jednako važna otkrića i savete, pre svega za ljude koji se bave medicinom i pomažu pacijentima sa ovakvim problemima.
Pored trauma iz detinjstva, autor
Johan Hari istražuje još šest razloga zbog kojih su ljudi depresivni. Neki od njih su: izgubljene veze sa porodicom, prijateljima i zajednicom; izgubljene veze sa osećajem za nadu u bolju budućnost i izgubljene unutrašnje vrednosti poput ljubavi. Ovim otkrićima autor diskredituje staru teoriju o „hemijskom disbalansu“ i svako istraživanje je upotpunjeno komentarima naučnika koji su ih sprovodili čime se stvara još jasnija slika o depresiji.
Hari kroz knjigu koristi svoje poznavanje sociologije kako bi istražio promene koje su se dogodile na Zapadu i dovele do toga da su ljudi sve depresivniji, napušteniji i nepovezaniji. Dodatnu snagu knjiga dobija kroz autorovo samoistraživanje lične borbe sa depresijom, uključujući i posledice neadekvatne pomoći koju mu je pružio lekar i pogrešno propisanih lekova.
U nekoliko navrata, Hari navodi da ga lekar, koji mu je propisao antidepresive, nikada nije pitao zbog čega je depresivan. Niko se nije bavio kontekstom njegove depresije. Da ga je iko pitao, otkrio bi nekoliko faktora koji su doprineli takvom stanju i time su propustili da mu predlože značajne promene u životu poput terapije, grupa za podršku i sličnih stvari. Ipak važno je da naglasimo da Hari ne govori protiv lekova već i tu koristi nauku i pristupe koji su potkrepljeni dokazima kako bi prikazao da postoje situacije kada su antidepresivi neophodni.
Najvažniji deo „Izgubljenih veza“ jeste autorov recept za potpuno prevazilaženje depresije. Hari savetuje pronalaženje smisla u poslu, zajednici, okruženju i unutar nas samih. Deo o tome je sastavljen poput vodiča, ali knjiga nije napisana sa namerom da stoji u delu knjižare o samopomoći. Veliki broj naučnih citata je utkan u ove tekstove i knjiga predstavlja sjajan trening ne samo za pacijente psihijatrije nego pre svega za one koji sa njima rade.
Koristio sam lekcije naučene u „Izgubljenim vezama“ kako bih pomogao svojim pacijentima da se nose sa usamljenošću, beznađem i nepovezanošću. Počeo sam da otkrivam razloge depresije tako što sam kopao ispod površine (i nisam morao da kopam duboko). Propisivao sam pacijentima aktivnosti poput odlaska u crkvu, volontiranja i meditacije, što možda deluje pojednostavljeno, ali pomaže pacijentima da shvate da im mozgovi nisu „u kvaru“ već da je depresija signal da nešto u njihovim životima nije u redu. Kako je Hari u knjizi naveo, uz smernice lekara, pacijenti mogu da nauče kako da teže promenama koje vode ka srećnijem životu.
Autor: dr Igor Sapoznikov
Izvor: ncbi.nlm.nih.gov
Prevod: Dragan Matković