Paulo Koeljo najpoznatiji je po „
Alhemičaru“, koji bi već mogao da se svrsta u klasike.
Preletela sam pogledom po svojoj biblioteci. Pitala sam se želim li ponovo da pročitam ovu knjigu kako bih otkrila da li se moj utisak promenio sada kada sam i sama drugačija.
Jer kad god se pomene ova knjiga, uvek se ozarim, a to je zato što je bila objavljena baš u ono vreme kada sam i sama krenula putem ka izlečenju. Jedna izuzetno draga prijateljica mi je jednom prilikom rekla kako je mnogo mislila na mene dok je čitala „Alhemičara“. Mom egu se to mnogo svidelo! A čijem se ne bi?
Iz puke radoznalosti otišla sam na internet i otkrila da Koeljo ima najnoviju knjigu, „Najviši dar“, koja me je svojim sadržajem baš zaintrigirala.
Dodatnu pažnju privukao mi je odlomak na početku knjige iz poslanice Svetog Pavla Korinćanima. Ali da li zaista razumemo poruku koju sa sobom nosi?
Krajem 19. veka mladi misionar Henri Dramond je zamoljen da zameni poznatog propovednika. Iako ga u početku njegovi slušaoci nisu smatrali ubedljivim, ubrzo ih je zaokupila njegova analiza reči apostola Pavla.
Njegova propoved
The Greatest Thing in the World („Najveća stvar na svetu“) postala je pravi klasik i bez sumnje je jedan od najlepših tekstova koji su ikada napisani o ljubavi. Dramond je sveo ljubav na sledećih devet elemenata: strpljenje, dobrota, velikodušnost, skrušenost, osetljivost, posvećenost, trpeljivost, iskrenost i nevinost.
Nasuprot svemu onome što smo navikli da čujemo, najveće blago u duhovnom životu nije vera, već ljubav. Bez obzira na verska uverenja, ovo osećanje, bez sumnje, daje najveću vrednost našim životima.
U knjizi „
Najviši dar“, Paulo Koeljo je prilagodio tekst Henrija Dramonda i na taj način nam preneo važnu i moćnu poruku koja će nam pomoći da ugradimo ljubav u naše svakodnevne živote i iskusimo svu njenu transformativnu moć u našim životima.
Kada sam u opisu pročitala da nasuprot svemu onome što smo navikli da čujemo, najveće blago u duhovnom životu nije vera, već ljubav, bio je to dovoljan razlog da kupim primerak ove knjige.
Odjednom sam shvatila da sam nesvesno cenila veru više od ljubavi. Sasvim sam sigurna da je mnogo tog verovanja ukorenjeno u mom katoličkom vaspitanju. Interesovalo me je šta ću sve otkriti i saznati među stranicama ove knjige.
Sve ovo mi je bilo dodatno zanimljivije i intrigantnije zato što sam pre nekoliko dana počela ponovo da iščitavam istraživački rad koji sam napisala dok sam pohađala postdiplomske studije na Univerzitetu „Džon F. Kenedi“ u Severnoj Kaliforniji, čiji je naslov „Isceljenje srčane čakre: Da li je ljubav najvažnija?“.
A i u poslednje vreme sam često čula da je neko imao srčani udar ili da boluje od neke srčane bolesti – bilo da su to ljudi iz mog okruženja ili sa društvenih mreža. I sama sam pre nekoliko meseci imala problema sa visokim krvnim pritiskom, jer sam se našla usred izuzetno stresnog perioda.
A citat koji sam koristila u uvodnom delu svog rada?
„Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se. Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi. Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.
Pošto smo oboje iskoristili isti pasus, jedva sam čekala da je čitam. Šta ova knjiga želi da mi poruči? Šta mogu da naučim iz Koeljove knjige što će mi pomoći da ugradim ljubav u svoj svakodnevni život i iskusim svu njenu transformativnu moć?
Možda je ipak sudbina htela da shvatim da se moj stav prema onome šta poručuje odlomak iz poslanice Svetog Pavla Korinćanima promenio...
Da ću biti uverenija i nepokolebljivo verovati da je ljubav zaista najvažnija. Da nam je samo ljubav dovoljna.
Da je ljubav taj Najviši dar koji možemo pokloniti sebi, bližnjima, svetu.
A zaista je tako.
Autor: Kiran Kumar
Izvor: kirrkur.com
Prevod: Kristijan Vekonj