Nakon jezive posete krvoločnim staricama u knjizi „
Baba Anujka“ i razotkrivanja prve srpske sponzoruše u „
Leli Fatalnoj“, doktor
Šimon A. Đarmati vraća se svojim omiljenim mračnim temama i u najnovijem publicističkom delu „
Mračne tajne beogradskih vračara“ u kom neustrašivo ponire u sumorni i opasni svet proroka, vidovnjaka, gatara i ostalih jezivih likova koji tvrde da mogu da vide ono što obična ljudska duša ne može, i ljudima i nesrećnicima pritegnutima kakvom nevoljom nude u očaju toliko priželjkivani spas. Najčešće, razume se, za paprenu cenu. U vremenima beznađa narod se hvata za svaku slamku, te je tako stvoren prostor za ljude koji ili prodaju maglu ili su spremni da zađu u sferu okultnog ne bi li svojim mušterijama doneli sreću u ljubavi, zdravlju ili bogatstvu, ne libeći se i da bacaju čini i kletve na njihove neprijatelje.
Ova knjiga se uglavnom drži minulih vremena i ne pokriva estradne proročice koje su toliko preplavile male ekrane nečastivih medija nakon devedesetih kada je opšte siromaštvo stvorilo poseban očaj među njihovim žrtvama. Đarmati ovde zalazi u prošlost i predstavlja nam poimenice službenice okultnih veština koje su gledanjem u dlan ili karte proricale sudbinu katkad čak i učenim i slavnim ljudima, pa čak i vladarima. Doduše, neki su ih i progonili, poput kneza Danila koji ih je spremno kažnjavao sredinom 19. veka. Ali je zato voljenoj kraljici Nataliji neka stara Ciganka još kao maloj prorekla da će biti carica i da će potom bez krune i ostati. Postavši srpska kraljica tokom čitave vladavine kralja Milana, bojala se ostvarenja i drugog dela proročanstva koje je i jeste zadesilo kada se od njega razvela. Kasnije će i izvesna vračara baba Kata proreći smrt njenog sina kralja Aleksandra, koji će potom biti ubijen u zaveri.
U zemlji u kojoj je koliko još u 19. veku radilo svega nekoliko hiljada lekara i bilo samo nekoliko hiljada pismenih na dva miliona stanovnika, možda i nije čudno što se očajni i neuki narod za pomoć obraćao onima koji su tvrdili da vladaju volšebnim silama. Zanimljivo je da su srpske vračare iz 19. veka, koje knjiga prikazuje i fotografijama tamo gde ih je bilo u arhivima, imale često iza sebe čitavu marketinšku mašineriju: obično bi neka njihova saradnica širila priče po gradu o njihovim tobožnjim moćima kako bi takvom reklamom privukla mušterije, da ne kažemo žrtve. A ima li bolje reklamne agencije od Radio Mileve? Šimon beleži da je ponegde to bio i čitav porodični biznis, pa su izvesni Romi upošljavali čitav klan u takvim operacijama, poput čuvene Stojke Jovanović i njene preduzetne familije kojoj ni ondašnji panduri nisu uspevali da stanu na rep. Vračajući često i po bogataškim salonima, volela je da trkeljiše sve što joj usput padne pod ruku. Ako vam ne naplati sudbina, naplatiće vam Stojka!
Sestra Mica, Baba Stamena, Sara Bosanka, Gospa Femka, Vidovita Ofelija, Draga Ciganka, Sveta Lenka, Milesa, Svevideća Darinka, Gurumba, samo su neka od „estradnih“ imena istaknutijih srpskih umetnica okultnog usmerenja koje su u predratno doba vršljale Srbijom u potrazi za nesrećnima i lakovernima. A da ne bude da su se sumnjivim rabotama bavile samo žene, autor odvaja posebno poglavlje za muške pripadnike ovog zanata. Među njima se izdvaja vračar Ilija iz Paraćina koji je, recimo, zadovoljavao svoje seksualne porive tako što je u sklopu vračanja neke svoje ženske i muške mušterije lično gole-golcate kupao tokom svojih seansi. Da mu bolje uspe posao, razume se. Doduše, to je verovatno kudikamo ugodnije od seansi kod izvesnog Đure Zmijara koji je, shodno svom imenu, sudbu proricao i vradžbine bacao pomoću živih zmija! Reklo bi se da svi ti slučajevi zapravo ukazuju na dubinu očaja njihovih žrtava koje su očito bile spremne na sve samo da poboljšaju svoje zlosrećno stanje!
Autor: Miroslav Bašić Palković