Prikaz knjige „Kada dobijete signal“ Donalda Dejvida Elmvudsa: O autizmu, iskreno

Ovo je jedna od onih knjiga koju bi svako trebalo da pročita. Reč je o kratkim pričama i pesmama čiji je autor dečak iz Srbije, ali s obzirom na to da je oboleo od autizma lakše mu je da piše na engleskom te je knjiga dvojezična. On je, iskreno i bez ulepšavanja, opisao kako je izgledalo njegovo detinjstvo, školovanje, odrastanje, odnos sa vršnjacima, roditeljima.

I ne bojte se da ćete patiti dok čitate. „Kad dobijete signal“ je jedna od onih knjiga posle koje se osećamo zrelije i pametnije jer smo naučili nešto novo, važno, nešto što nas čini boljom osobom koja ima više razumevanja za sve one koji se zbog nečega razlikuju od nas.

„Neću zaustaviti autizam žalbama i kukanjem“, piše autor i zbog toga u knjizi nema patetike, niti namere da se kod čitalaca izazove sažaljenje. Realno su prikazane svakodnevne situacije: poteškoće u učenju, pisanju, obavljanju radnji kao što su nameštanje kreveta i vezivanje pertli, na primer. Predočena su nam i osećanja koje izaziva nerazumevanje okoline ali i samih roditelja koji su često umorni zbog obaveza i odgovornosti koje su inače velike prilikom odgajanja dece, a naročito u situaciji kada je dete autistično. I to je jedna od lekcija koju nam pruža knjiga „Kada dobijete signal“ – lekcija koja nas podseća da više cenimo i pažljivije čuvamo svoje i zdravlje onih koje volimo.

„Voleo bih da idem u normalnu školu, ali ne mogu zato što imam autizam. Drugačiji sam od ostale dece u školi. Neki učitelji vole decu, a neki ne. Da budem iskren, moja škola nije uvek prikladna za mene. Voleo bih da nisam u autističnoj grupi jer život ne bi trebalo tako da izgleda. Plačem kada ništa ne mogu da uradim da bih rešio probleme. Nadam se da ću za dva meseca makar dobiti diplomu i da ću biti slobodan. Ali hvala bogu što sam bezbedan u školi. Hvala svima što ste me podržali. Nadam se da će se neka deca oporaviti. Stvarno sam se trudio da ostanem strpljiv do kraja.“

I bio je strpljiv i poslušan i vredan, ali to nije uvek bilo jednostavno. Bio je zavisan od video igrica i kompjutera, njegovi vršnjaci su mu se podsmevali, a nastavnici nisu bili spremni da mu pomognu,  zbog čega nije nastavio školovanje. Najteže mu je bilo što nema prijatelje. Zato ih je zamišljao.

„Čini mi se kao da živim u virtuelnom svetu.
Skoro nijedan moj prijatelj nikada nije hteo
Da priča sa mnom
Na Fejsbuku
Da me pita kako se osećam
I šta radim
Zato što znaju da sam autističan
I ne znaju o čemu bi pričali
Ne znam ni ja zbog svog autizma.“

Ali zna da crta i zna da piše. Uglavnom mu prija da to radi i zato je u jednoj svojoj pesmi napisao da mu je cilj da napiše i objavi knjigu. Ovog dečaka autizam nije zaustavio na putu ostvarenja svog cilja. Objavio je knjigu i pružio nam ekskluzivnu priliku da zavirimo u njegov životnu priču koja nije laka ali je poučna.

„Nikada nemojte da se ljutite ako deca sa autizmom nešto ne mogu da izgovore, objasne ili razumeju kako treba“, poručuje autor u epilogu svoje knjige navodeći načine kako da bolje razumemo osobe sa autizmom, a među tim savetima možda je najvažniji: „Budite nežni i pažljivi i pokušajte da saznate što više o autizmu“.

Poslušajte ga i pokušajte. Pročitajte knjigu „Kada dobijete signal“.

Autor: Dragana Todorović