Godina je 1945, nakon što preživi jedan od najozloglašenijih nacističkih koncentracionih logora – Belzen – uz pomoć Crvenog krsta Mikloš odlazi u Švedsku gde, među ostalim izbeglicama, započinje tretman u rehabilitacionom centru. Tamo se sprijateljuje sa svojim doktorom, ali ga on uskoro obaveštava da mu je, usled tuberkuloze od koje boluje, ostalo još šest meseci života. Mikloš, pak, ima drugu zamisao. On je odlučan da živi i da nađe sebi ženu. Započinje svoju misiju time što piše 117 pisama mladim Mađaricama koje su takođe na oporavku u Švedskoj.
Nakon što preko pisama sklopi brojna prijateljstva sa ženama, ostvariće naročit kontakt sa jednom od njih, Lili, koja je takođe jedva preživela Belzen. Protivno željama vlasti, i nakon mnogo pisama, oni napokon uspevaju da se upoznaju i odlučuju da se venčaju.
Ovaj divan roman hvata čitaoca u zamku emocija. Naizmenično je smešan – kao na primer Miklošev jeziv nastup na dugo očekivanom susretu sa Lili, gde se pojavljuje u prevelikom zimskom kaputu, sa polomljenim naočarima i metalnim zubima (pravi zubi su mu izbijeni u brutalnom prebijanju) – ali i podjednako tužan, u dirljivim epizodama tokom kojih preživeli traže svoje nestale članove porodice po Mađarskoj.
Međutim, priča govori o nadi i kako ljubav može da nadmaši i najgroznije događaje u istoriji. U jednom intervjuu Gardoš kaže: „Bilo je nečeg u tim ljudima, ili nekim od tih ljudi – očito veoma snažno u mojim roditeljima – što ih je nagonilo da prevaziđu užas koji su preživeli. A ta ljubav, za koju su se oboje čvrsto držali, poseban je primer prevazilaženja“.
Lako je uočiti kako bi ovaj prvi roman filmskog stvaraoca mogao postati podjednako lep film. Priča je izgrađena oko pravih pisama koja su autorovi roditelji razmenjivali od 1945. Pre deset godina, nakon smrti autorovog oca, majka mu je predala svežanj pažljivo sačuvanih pisama a mi možemo biti zahvalni što su opstala. „Jutarnja groznica“ je osvojila velike pohvale širom sveta, koji se često opisuje kao „veličanstven i besprekoran roman koji humorom prkosi ogromnoj tragediji.“
Izvor: betterreading.com.au
Prevod: Aleksandra Branković