Krv, kosa, politika... mi smo rezultat pomeranja tektonskih ploča i smene geoloških epoha. Pred nama je inspirativna priča o ljudskoj vrsti koju je oblikovala životna sredina.
Uvek je korisno da se zaustavimo i preispitamo sve što znamo o životu. U knjizi posvećenoj tome „kako nas je Zemlja stvorila“,
Luis Dartnel analizira poslednju milijardu godina u nameri da objasni zbog čega je naša planeta „glavni protagonista u oblikovanju priče o čoveku“.
Naša tela su, neizbežno, sazdana od zemaljskih elemenata: naši krv, znoj i suze potekli su iz stenovitog tkanja Zemljine kore; naša kosa nastala je od vulkanskih ostataka. Ali Dartnel objašnjava i kako je čovečanstvo formiralo prve civilizacije, a kasnije i društva u kojima i danas živimo: kako je izgradnja Engleskog kanala, u područjima koja su hiljadama godina bila izuzetno poplavna, „ostavila duboke posledice na istoriju Britanije“; kako su glasovi laburista povezani sa slojevima uglja nastalim još u karbonskom dobu. Nikada geološka istorija nije bila toliko aktuelna.
Da skratimo (ovu veoma dugu) priču, mi smo rezultat pomeranja tektonskih ploča i smene geoloških epoha. Sudaranje kontinenata prouzrokovalo je hlađenja i zagrevanja Zemlje, zahvaljujući čemu nastaju biljke kao osnova naše ishrane, a ljudima je omogućeno da pređu iz Afrike na druge kontinente. Stenovita brda Grčke odredila su da će se na njima voditi pešadijske bitke, čime je pomognuto stvaranje demokratije. U naročito fascinantnom poglavlju objašnjena su trgovinska kretanja, istraživačke ekspedicije, kolonizacije i „sve što je nakon toga usledilo u istoriji sveta“.
Knjiga „
Iskon“ predstavlja vrlo informativan i ubedljiv vodič kroz ove zastrašujuće eone vremena. Autor piše o kopnenim masama koje se nadimaju i pucaju „poput ogromnih bubuljica“ i globalnom zagrevanju „izazvanom velikom količinom metana u okeanima“. Uvek je korisno razmišljati hronološki. „Kleopatra je vremenski živela bliže modernim vremenima i ajfonima“, piše Dartnel, „nego izgradnji Velike piramide u Gizi.“
U poslednjem poglavlju posvećenom energiji, autor kaže da je „sagorevanje fosilnih goriva nalik na oslobađanje zarobljenog duha“ koji ugrožava naše okeane, poljoprivredu i budućnost naše planete. I dodaje u jednoj od velikog broja intrigantnih, slikovitih fusnota, da će globalno zagrevanje izazvano ljudskim delovanjem vrlo verovatno sprečiti sledeće ledeno doba, što na neki, pomalo izopačen način, pruža nadu.
Autor: Keti Gest
Izvor: theguardian.com
Prevod: Maja Horvat