Preduzetnik iz Silicijumske doline želi da reši probleme čovečanstva svojim električnim automobilima, svemirskim putovanjima i solarnim panelima. Odakle je došao i zašto bismo mu verovali?
Pažnja koja prati informaciono doba toliko dugo traje da biste pomislili da se svi pronalasci iz Silicijumske doline ovih dana baziraju na aplikacijama i internetu, u odnosu na sofisticirano fizičko inženjerstvo: bitovi, ne atomi. Došlo je do nivoa gde većina tehnoloških startapova liče na parodična rešenja u potrazi za problemom, sa desetinama kompanija koje se nadaju da će postati Uber za veš. Ipak trenutno najintrigantnija ličnost među milijarderima iz doline pravi neverovatno složene mašine: električna kola i svemirske rakete. Dok Mark Zakerberg želi da promeni svet tako što će vam omogućiti da vidite više slika beba, čovek koji nosi ime iz naučne fantastike Ilon Mask, želi da promeni svet tako što će rešiti probleme transporta i globalnog zagrevanja, i osnuje koloniju na Marsu. Robert Dauni Džunior dobio je inspiraciju za ulogu Tonija Starka („Iron Man“) nakon posete Maskovoj fabrici raketa. „Ja sam čovek koji se teško oduševljava,“ Dauni Džunior priča, „ali ovo mesto i ovaj lik su neverovatni.“ Mask je takođe bio gost u jednoj epizodi „Simpsonovih“. Dakle, ko je on u stvari i da li je ozbiljan?
Mask je rođen 1971. godine u Pretoriji, Južna Afrika. Zbog problematičnog oca, detinjstvo mu je bilo „bedno na neki način“, ali je takođe bio slobodan da eksperimentiše tako što je pravio rakete u kompaniji svog rođaka. Sa dvanaest godina objavio je u jednom magazinu kôd za video igru koju je sam osmislio. Preselio se u Kanadu sa 17 godina gde je radio fizičke poslove, da bi zatim diplomirao fiziku i ekonomiju na Univerzitetu u Pensilvaniji. Ubrzo nakon toga, Mask je bio jedan od osnivača kompanije za internet mapiranje po imenu Zip2, i kada ih je Compaq kupio 1999. godine, Mask je zaradio 22 miliona dolara. Većinu tog novca je uložio u sledeći poduhvat, startap u oblasti internet bankarstva, koji će kasnije postati Pejpal. U fascinantnoj i neverovatno dobro istraženoj biografiji, koju je napisao Ešli Vens, jedan od Maskovih obožavaoca objašnjava ovu odluku „On je spreman na bezumnu količinu ličnog rizika. Kad pravite takvu pogodbu, ili vam se isplati, ili završite negde kao beskućnik.“ U skloništu za beskućnike sa 4 miliona dolara, koliko je Mask odvojio za ličnu upotrebu. Neki ljudi iz Doline stvarno nemaju perspektivu. Kada je Ibej kupio 2002. godine Pejpal, Mask se našao sa više od 100 miliona dolara na raspolaganju.
Vreme za penziju? Nikako. Mask je skoro ceo taj novac uložio u dva poduhvata po kojima je danas poznat: kompaniju za proizvodnju električnih automobila Tesla Motors (Mask je bio jedan od prvih investitora i jedan od članova upravnog odbora, pre nego je postao vlasnik) i kompaniju za proizvodnju raketa Space X. (Takođe ima kompaniju za proizvodnju solarnih panela, SolarCity). Ove poslovne odluke su bile uzbuđujuće suprotne preovlađujećem stavu bitovi pre atoma. Kompanija Tesla se nalazila u Silicijumskoj dolini, dok je SpaceX otvorio fabriku u centru Los Anđelesa, gde su tetovirani inženjeri radili na raketnim motorima uz zaglušujuću muziku Van Halena. Kao što Vens objašnjava, Mask „je duplirao proizvodnju super kompleksnih fizičkih dobara na dva najskuplja mesta na svetu.“
Godinama su, međutim, obe kompanije smatrane neozbiljnim i ljudi su čekali da vide Maskov krah. Tesla je kasnila sa isporukom prvih električnih superkola slavnim kupcima, dok su test rakete SpaceX-a konstantno eksplodirale. Ali Mask je istrajao. Tesla sada prodaje skoro 50.000 kola godišnje, a SpaceX je postao prva privatna kompanija u istoriji, koja je lansirala raketu u orbitu; 2013. je uspešno isporučila u orbitu svoj prvi komercijalni satelit. Sada ima dugu i profitabilnu listu misija planiranih za vladine agencije, za agenciju NASA i satelitske kompanije. Niko se više ne smeje. Kao što Maskov bivši kolega sa Ibeja Piter Til kaže Vensu: „U razmerama u kojima svet i dalje sumnja u Ilona, mislim da je to odraz ludila sveta, a ne navodno Ilonovog.“
Mask je, kažu svi, genije, sposoban da reši kompleksne orbitalne jednačine u glavi i uspešno obavi posao bilo kog inženjera zaposlenog u njegovim kompanijama. Kao mnogi moderni štreberi preduzetnici ‒ najpoznatiji od svih je pokojni Stiv Džobs – i Mask ima taj abrazivni stil vođenja posla, vređajući ponekad briljantne kolege i otpuštajući ljude bez upozorenja. Vens hrabro pokušava da ga objasni: „On čoveka sagledava kao samoograničavajuće i ugroženo biće i želi da sredi tu situaciju. Ljudi koji predlažu loše ideje na sastancima ili greše na poslu stoje na putu svemu tome i Maska usporavaju. […] Više ga nerviraju njihove greške koje osuđuju čoveka na to da još mnogo duže ostane ugrožen.“
Pa ipak, u odnosu na druge predsednike kompanija koje se bave tehnološkim inovacijama, Mask mnogo više izgleda kao običan čovek. Jedan investitor za njega kaže da je „ljubazniji od Džobsa i malo prefinjeniji od Gejtsa.“ Ne zanima ga samo tehnologija, prati recenzije knjiga na Tviteru, gde mu je nadimak na nalogu 1 AU (astronomska jedinica koja je definisana kao prosečna udaljenost Zemlje od Sunca). Deli starateljstvo nad pet sinova sa bivšom ženom, Džastin Mask. (Posle braka sa njom je oženio britansku glumicu Talulu Rajli, pa se razveo od nje, pa se opet oženio njom.) Iako je vrlo posvećen, Mask ume da se pošali na svoj račun i da bude vrlo smešan. „Niko nije ostrvo,“ voli da kaže, „osim ako nije velik i može da pluta.“ I priča o tome kako se zarazio opasnom vrstom malarije dok je bio na odmoru: „To mi je bila lekcija što se tiče odlaska na odmor: odmor može da te ubije.“
U međuvremenu, neverovatno je nepristojan prema nekim svojim kolegama, posebno prema osnivaču Amazona, Džefu Bezosu. „Mislim da Bezos ima u sebi neutaživu želju da postane kralj Bezos“ Mask govori Vensu. „Poseduje nemilosrdnu radnu etiku i želi da ubije sve u e-trgovini. Ali iskreno, nije najzabavniji lik.“ Bezos je i sam uložio veliku količinu novca u rivalsku svemirsku kompaniju, Blue Oridžin. Zaboravite jahte: svemirski brodovi su nov način šepurenja superbogatih. Ali kao što Vens naglašava, Mask je morao da izgradi SpaceX od temelja kao pravi komercijalni autfit.
Mask nije izumeo rakete, ni električne automobile. Ali ih je, sa kolegama inženjerima, na neki način ponovo izumeo. Najbitnije, napravio ih je dovoljno dobrim, dovoljno jeftinim. Tesla su prva električna vozila koja su rešila problem dometa: skup baterija koje je kompanija osmislila daje njihovim kolima slobodu kretanja od 300 do 400 kilometara između punjenja. (Električni automobili naravno ne rešavaju klimatske probleme sama po sebi, električna energija koja vam je potrebna da biste ih napunili, mora biti generisana na neki način. Idealno bi bilo, ako biste sledili Maskov način života, da je u vašem domu stvaraju SolarCity paneli. U svakom slučaju, eliminisanje sa ulica mašina koje troše fosilna goriva je važan korak.) Najbitnija inovacija koju je SpaceX napravio počiva u vrlo smeloj odluci da skoro sve naprave sami. Dizajniranjem i kreiranjem skoro svih delova ‒ od motora do elektronike ‒ SpaceX je značajno smanjio cene komponenata, koje bi inače dobijao od eksternih dobavljača, a mogli su i da izvode i menjaju stvari u dizajnu vrlo brzo kad je to bilo potrebno.
Današnja reč „filantropija“, koja znači ljubav prema čovečanstvu, rezervisana je da opisuje poteze bogatih ljudi koji dobijaju poreske olakšice tako što doniraju novac umetničkim galerijama ili pažljivo odabranim dobrotvornim organizacijama. Termin implicira da samo oni koji su zaradili velike količine bogatstva i posle ga podelili pažljivo odabranim institucijama mogu stvarno da vole ljude. Među tehnološkim džinovima, ovaj termin se najbolje može primeniti na nekog poput Bila Gejtsa, čija se fondacija bavi problemima globalnog siromaštva, poput malarije. Ali filantropija može imati više formi. Medicinski istraživač ili čak pisac, mogu biti filantropi zbog svojih motivacija. To je po svemu sudeći, i Ilon Mask.
Maskova filantropija se ne sastoji u tome da poklanja svoje milijarde, već u tome da njegov biznis uspe u nameri da sačuva čovečanstvo od civilizacijskog kolapsa ili planetarnog izumiranja. Gvin Šotvel, predsednik SpaceX-a opisuje misiju kompanije: „Ako mrzite ljude i mislite da je izumiranje ljudske rase u redu, onda jebiga. Nemojte ići u svemir. Ako mislite da vredi malo upravljati rizikom na nivou vrste i pronaći drugo mesto za odlazak i život, onda treba da se usredsredite na ovo i budete voljni da potrošite nešto para.“
Možda će sve propasti. Ali Mask se ne može optužiti da se zadovoljio nečim manjim od onoga što se nadao, ili da je smanjivao ono za šta veruje da je njegova odgovornost. Kao što je rekao Vensu o jednom drugom projektu: „Mislim da ovo treba da se uradi, i ne vidim zašto to ne radi niko drugi.“ Budućim generacijama će možda biti drago što je on to uradio.
Izvor: theguardian.com