Prikaz knjige „Ilon Mask“, inspirativan portret koji je naslikao Ešli Vens

Izuzetna biografija Ilona Maska pojaviće se uskoro u prodaji. Pre nego što knjiga izađe, želeli smo da vas upoznamo sa njenim ekskluzivnim sadržajem. Ovo je prikaz preuzet iz Njujork Tajmsa.

Ešli Vens svojom biografijom slavnog magnata Ilona Maska daje prikaz umiruće američke duše. Mask, koji je zamalo postao Fejsbuk inženjer, kaže Vensu: „Najbriljantniji umovi moje generacije su spali na to da smisle kako da ljudi kliknu na reklamu“. Autor citira Pitera Tila, suosnivač Pejpala (PayPal): „Želeli smo leteće automobile, a umesto njih smo dobili 140 slovnih mesta.“

Ukoliko je Silicijumska dolina čekala novog heroja posle smrti Stiva Džobsa, buntovnog vođu, našla ga je u Masku. Ovaj preduzetnik, pronalazač i inženjer rođen u Južnoafričkoj republici, postao je pokretačka sila kompanija Tesla, SpaceX i SolarCity, koje su napravile zapanjujući iskorak: električni automobili, istraživanje svemira i solarna energija. A tek mu je 46 godina!

Mask je oko 2015. već dostigao ranoindustrijske titane poput Henrija Forda, Endrjua Karnegija i Džona D. Rokfelera. Njegov odlučni stav odiše tajanstvenošću, stilom i inteligencijom. Teslin Model S sedan nije samo auto 2013. godine Motor Trenda i prvi auto sa motorom bez unutrašnjeg sagorevanja koji  je osvojio tu nagradu, već ima i stereo sistem koji možete pojačati do 11 (omaž bendu „Spinal Tap“).

„Ilon Mask: Tesla, SpaceX, i potraga za fantastičnom budućnošću“ nije prva biografija Maska, niti će biti poslednja. Ali je najobimnija do sada. To je ujedno prva biografija na kojoj je sarađivao, mada nije imao kontrolu nad njenim sadržajem, tvrdi autor. Vens piše o tehnologiji za BlumbergBiznisvik magazin. Mada je Mask isprva odbio da bude intervjuisan, Vens ga je osvojio svojim trudom nakon što je intervjuisao oko 200 ljudi.

Rezultat toga je ova pametna, lagana i ugodna pedantnost. Vens povremeno naginje ka hagiografiji i rečniku tipičnom za nove naslove. Nakon što je zabeležio da Mask ima ambiciju da kolonizuje Mars, Vens piše:

„On je opsednuti genije na najvećem pohodu koji je iko ikad osmislio. On je manje izvršni direktor, koji juri novac, a više general, koji predvodi trupe ka sigurnoj pobedi. Dok Mark Zakerberg želi da vam pomogne da podelite slike svoje bebe, Mask želi da... pa... želi da spase ljudski rod od samouništenja, slučajnog ili namernog.“ Kao što Zver iz Iks-mena voli da kaže, sto mu gromova!

Vens uglavnom nije previše pristrasan i daje veoma odmeren portret Ilona Maska, kako bismo razumeli i njegove prijatelje i njegove neprijatelje. To je knjiga sa mnogo sitnih zanimljivosti. Vens obelodanjuje stanje zelene energije i svemirskih lansiranja. On povremeno skreće sa teme tek toliko da bi predstavio često briljantne ljude koji rade sa Maskom.

Delovi ove biografije su već uzburkali internet. Vens tvrdi da je Mask kritikovao jednog zaposlenog koji je propustio događaj kompanije Tesla da bi prisustvovao rođenju svog deteta (Mask je ovo negirao). U svakom slučaju, on nije poput Alana Alde. Ženio se tri puta – dva puta sa istom ženom – i dok je razmišljao o tome kako će ugurati nove veze u svoj raspored, zapitao se: „Koliko vremena ženama treba nedeljno? Možda deset sati?“

Drugi upadljivi detalji, o kojima ranije nije pisano, začinili su stranice ove knjige kao so. Maskovo petoro dece nemaju samo dadilje, već i menadžerku za dadilje. Mask brine da Gugl gradi flotu robota koji slučajno mogu uništiti ljudsku vrstu. Iznajmljuje zamkove i unajmljuje sumo rvače za svoje zabave. Na jednoj od tih zabava, bacač noževa je, noseći povez na očima, gađao balon balon postavljen Masku između nogu.

Ono u čemu je Vens najbolji u ovoj knjizi je ipak pripovedanje priče o Ilonu Masku na jednostavan i kvalitetan način. To je nesumnjivo priča o pametnom čoveku. Ali je to, pre svega, priča o istrajnom čoveku. Maskova radna etika je oduvek bila neumoljiva. Jedan saradnik je pre dosta vremena izjavio ovo o njemu: „Mi smo radili 20 časova dnevno, a on je radio 23“.

Ilon Mask je rođen 1971. godine i odrastao je u Pretoriji. Njegov otac je bio inženjer, a njegova majka, korenima poreklom iz SAD-a i Kanade, bila je maneken i nutricionista. Postoje sumnje da je Maskov otac bio agresivan prema Masku i da je Mask zbog toga izmučen čovek koji pokušava da svojim načinom života nadomesti svoje tužno detinjstvo. Ali niko ne želi da priča o ovim događajima.

Išao je na koledž u Kanadi pre nego što je diplomirao na Pensilvanijskom univerzitetu i preselio se na Zapadnu obalu. Njegovo prvo preduzeće je kompanija koja je pravila mape i baze firmi, i kupila ga je kompanija CompaqComputer, čime je Mask zaradio 22 miliona dolara. Njegovo interesovanje za onlajn bankarstvo je imalo udela u stvaranju PayPala. Kada je PayPal prodat eBay-u, Mask je zaradio 250 miliona dolara, tvrdi autor, dovoljno da može da investira u istraživanje svemira i ekološku tehnologiju.

Ilon Mask je započeo svoje istraživanje svemira time što je prvo saznao sve što je mogao o svemiru, ponekad čitajući i sovjetske raketne priručnike. Doživeo je dosta neuspeha i više puta je skoro bankrotirao, dok je pravio SpaceX onim što je taj program danas, a vredi naglasiti da je to jedna od samo dve privatne kompanije koja ima pristup internacionalnoj svemirskoj stanici.

Ešli Vens se bavi i kompanijama SpaceX i Teslom uz duboko poznavanje ove kompleksne tematike, često stavljajući tehnološke detalje u dugačke fusnote, za one koje to interesuje. Samom Masku se nećemo previše približiti ovom knjigom. Iako je autor sa njim vodio višečasovne razgovore, Mask se držao hladno i na distanci. Ovaj perfekcionista sličan Stivu Džobsu, neretko upada u sukobe i pada u vatru.

Ono što ostavlja najjači utisak je iskrena začuđenost time šta ljudi mogu da urade kada visoko ciljaju i kada ciljaju ka neobičnom. Animozitet i ljubomora koje neki osećaju prema dostignućima Ilona Maska, podsetila me je na odličan citat iz HBO-ove serije „Silicijumska dolina“, u kojoj izvršni direktor tehnološkog sektora Gevin Belson kaže: „Ne znam šta vi mislite, ali ja ne želim da živim u svetu u kome ga neko drugi čini boljim umesto nas.“

Izvor: nytimes.com