Ako ste čuli za Jungovu teoriju sinhroniciteta, teoriju o tome da postoje smislene podudarnosti u životu svakog čoveka, onda će vam pisanje
Sare Paborn biti blisko i zanimljivo. Ukoliko pak ne verujete u slučajnosti, možda ćete promeniti mišljenje dok budete čitali ovu knjigu. U romanu „
Divlji med“ pratimo životne priče dve žene u rasponu od 1955. do 2019. godine. Kroz dvadeset dva poglavlja o Veroniki i Ebi, njihovoj prošlosti i životnim izborima, pred nama se odvija postepena razmena misli, stavova i međusobnog uticaja dve glavne junakinje, naročito od trenutka njihovog susreta u mestu Bostad u Norveškoj.
Eba je bivša radio-voditeljka, pisac bestseler romana o uspešnim vezama i novinarka. Njen život se menja kada se nakon razvoda i jedne intenzivne, ali neuspešne veze, nađe na životnoj prekretnici. Dok čeka svoj red za seansu kod psihoterapeuta, ona nezainteresovano u novinama čita pismo nepoznate žene upućeno astrologu. Žena sa pseudonimom Sanjalica postavila je pitanje o sudbini svoje prve i najveće mladalačke ljubavi, uprkos tome što je proživela srećan brak u trajanju od čak šezdeset godina sa drugim muškarcem. Hoće li Eba, savladana pasivnošću i besmislenošću sopstvenog života, prihvatiti izazov da pronađe Sanjalicu i porazgovara sa njom o toj naizgled vrlo zanimljivoj ljubavnoj biografiji?
Sara Paborn napisala je roman koji povezuje dve različite epohe, ali nam u isto vreme potvrđuje ono što se s vremenom nije promenilo ‒ to su ljudska osećanja, potreba za ljubavlju, razna preispitivanja i gubici, sigurnost u drugog, potraga za ispunjenijim životom. Te epizode i ta poređenja dveju epoha u romanu su posebno interesantna. Autorka je, recimo, primetila razlike u nekadašnjem funkcionisanju pansiona duž norveške obale, gde su nekada gosti i posetioci zajedno obedovali, razgovarali i upoznavali se. Potom bi provodili vreme u zajedničkom dnevnom boravku slušajući ploče, igrajući karte i bingo, gledajući televiziju. U današnje vreme, kao što znamo, većina modernih odmarališta svakom gostu omogućava lični prostor i veliki komfor, čime se ljudi još više osamljuju. Koliko ste novih ljudi upoznali na svom prošlom odmoru?
Lično su me dotakle scene u kojima se opisuje dostojanstvo starosti i zadovoljstvo proživljenim. Zaključila sam da ponekad treba živeti u inat okolnostima, jer su one promenljive. Čovek neretko bude fasciniran onim što se dešava oko njega i zaboravi na znakove pored puta, koji mu poručuju da uvek može drugačije, ukoliko se dovoljno želi. Smatram da bi se „Divlji med“ dopao svakom ko voli čitalačke avanture sa daškom neizvesnosti, ko uživa u razgovorima sa starijima, mudrim bakama i dekama, ljudima velikog životnog iskustva i mnogih proživljenih unutrašnjih borbi.
Tinitus glavne junakinje, to uporno i dosadno zujanje u ušima, simbolički se može povezati sa rojevima divljih pčela, koje su opkolile jedan pansion na moru još pre njenog rođenja i promenile život nekome koga će ona tek mnogo godina kasnije upoznati. Ne znam da li determinisanost postoji u stvarnom životu. U književnosti svakako da.
Autor: Jasmina Tešović