Prikaz knjige Dejvida Grena „Ubistva pod cvetnim mesecom“

Šokantna priča iz poglavlja američke istorije o ubistvima Indijanaca zbog bogatstva u nafti.

Kormak Makarti ponekad napiše fenomenalan američki roman; braća Koen tu i tamo snime veličenstveni američki film – a u svetlu najbolje tradicije američkog novinarstva, neko ponekad nabasa na priču koja pogađa u živac nacionalnog narativa; i upravo je ovo jedna takva priča.

Trenutak u kom je Dejvid Gren sproveo istorijsko istraživanje o sistematskom ubijanju Osejdž Indijanaca u Oklahomi u prvoj četvrtini 20. veka ne bi mogao biti povoljniji. Za vreme koje mu je bilo potrebno da ostavi svoj lični pečat, predsednik Donald Tramp je u januaru 2017. negirao proteste koji su trajali mesecima i ostvarena je nesvakidašnja pobeda Stending Rok Lakota Indijanaca, koja je zaustavila izgradnju gasovoda na području svete zemlje i rezervata gde se nalaze važna izvorišta vode za ovo pleme. Tramp je poništio moratorijum o gasovodu, čija se izgradnja nastavila, uprkos pravima predaka na teritoriju i tradiciji Indijanaca, njihovom blagostanju i potrebama.

Priča koju je izneo Gren prethodi ovim tragičnim događajima: to je priča iz prvog talasa naftne groznice, o koristoljublju i gramzivosti ljudi, lakom novcu koji je nafta obećavala, a sve je to dovelo do zlokobnog – ali takođe i jedinog – progona i masovnog ubijanja pripadnika plemena Osejdž.

Stravično je to što smo se navikli na istorijske činjenice o istrebljenju kulturno i duhovno bogatih plemena Indijanaca, kojima nije stalo do materijalnog bogatstva, ali i na zarobljavanje preživelih naslednika u neplodnim „rezervatima“. Ovo je, međutim, priča o narodu, o plemenu Osejdž koje su belci proterali na parče zemlje koju su smatrali bezvrednom, ispod čije se površine, kako se ispostavilo, nalazilo jedno od najbogatijih naftnih polja u Americi. Osejdži su imali predosećaj i mudro su iskoristili sporazum o pokoravanju, kojim su zadržali prava na sve što se nalazilo ispod površine zemlje koja potpada pod zakon belaca.

Prevara i uništenje koji su zadesili ove ljude je višeslojna. Sve je počelo nametanjem sistema sledovanja, koji je urušio kolektivno vlasništvo nad zemljom. Kada je pronađena nafta, osmišljen je sistem po kom će domorodački vlasnici prava na zemljište iznajmljivati „starateljima“, da bi potom bilo osmišljeno ono što će kasnije biti poznato kao „indijanski posao“ – prisvajanje bogatstva Osejdža koje im po zakonu pripada.

Neki pripadnci plemena Osejdž zaradiće milione od svojih zemljišnih prava na naftu, i premda su nametnute mere koji će ih sprečiti da taj novac slobodno troše, to bogatstvo je nešto sa čime belci neće moći nikako da se pomire.

Ali Grenova knjiga ne bavi se opštepoznatim činjenicama; prvenstveno govori o jednoj matrijarhalnoj porodici Osejdža i opakom planu da se ubiju svi njeni ženski članovi, jedna za drugom, u surovom i okrutnom redosledu, što će postepeno dovesti do zaveštanja njihovog bogatstva belim moćnicima, jedinim dugoročnim sredstvom: nasledstvom. Upravo tu se krije stravična intimnost koja ovu priču izdvaja od drugih priča o masovnom pokolju američkih Indijanaca: nasleđivanje će, podrazumeva se, zahtevati sklapanje braka sa Indijankom i zajedničko odgajanje dece, dok se sve vreme znao ishod smrtonosnog plana koji će uslediti.

Moli Berkhart bila je jedna od pripadnica plemena Osejdž koja je živela na visokoj nozi (mada zadržavši plemenske običaje i nošnju) zahvaljujući nafti koja je pronađena na parceli koja je bila u njenom vlasništvu. Udata za belca koji ju je naizgled voleo, bila je svedok lagane smrti svoje majke Lizi prouzrokovane trovanjem; sestra Ana je ubijena hladnim oružjem; druga sestra, Rita, poginula je u eksploziji; i sama je od dvojice doktora, braće, koji su bili nadležni za njeno zdravstveno stanje, umesto insulina primila otrov. Oporavila se tek kad je „tretman“ prekinut.

Moli je verovala da je njen muž Ernest, belac, ujedno i njen heroj, dok se spremala da razotkrije ove svirepe okolnosti pod kojima je njena porodica stradala. Tim pre što je njegov ugledni ujak Vilijam Hejl, koji se predstavljao kao saveznik i očinska figura napaćenih i omraženih Osejdža, bio uzor pristojnosti i poštovanja pravila u zemlji bezakonja. Međutim, Moli će završti sama na sudu, slušajući čoveka za kog se udala, oca njene dece, kako konačno svedoči na Hejlovom suđenju – čoveku koji je glavni tvorac jezivog plana – da je sve vreme i sam bio deo toga, kujući zaveru da se usmrte svi članovi Moline porodice, a naposletku i ona, kako bi nasledio sve što su posedovali.

Ovde se dešava sledeće – zaplet. Kako je lokalna policija („primenjivači zakona“) u potpunosti bila u rukama korumpirane oligarhije, čija je namera bila da prekrše zakon, ubistva Osejdža su bila prva velika istraga ubistva i čuveni slučaj FBI-a i njegovog novog ambicioznog direktora Dž. Edgara Huvera.

Drugi glavni junak ove knjige je Tom Vajt, istražitelj starog kova, čiji su se interesi slučajno poklopili sa Huverovim neuobičajenim oportunizmom. Vajt će rešiti slučaj, koristeći se lukavstvom, novim forenzičkim metodama i eksploatacijom strahova i ogorčenosti prevaranata s kojima je Hejl sarađivao, a koji su se okrenuli protiv njega.

Iako Gren ne piše poput Kormaka Makartija ili Larija Makmertija, lako je smetnuti sa uma da se ova istraga zaista dogodila u jednom istorijskom trenutku, i da nije fikcija napisana u njihovom stilu. Ako okrente stranicu, pronaći ćete fotografije junaka o kojima čitate – lične i iz arhiva.

Gren završava knjigu dirljivim krajem, gde se služi Vajtovim radom iz novina, rešavanjem ubistva svakoga ko se približio istini koja obavija Hejl/Berkhart zločine, ali i one počinjene nad ostalim Osejdžima – koji nisu povezani sa Molinom porodicom, time zaključivši da ova priča nije usamljen slučaj, već jedno od „bezbroj drugih ubistava“ slične prirode. Potom, kako bi složio kockice iz prošlosti i sadašnjosti, Gren prepričava svoje upoznavanje sa Mardži (uz priloženu fotografiju), Molinom unukom. Takođe će pronaći potomka još jedne žrtve ubistva po imenu Von, „jureći istoriju dok ona neprestano beži“, kako je zapisao o ovoj dami koja je preminula ubrzo nakon što su se upoznali i nakon što je otkrio njenu užasnu priču.

Genocid belačke Amerike nad autohtonim stanovništvom u godinama koje su prethodile Grenovom dobu samo je metafora ljudskog uništavanja prirodnog sveta koji su domoroci smatrali svetim. Ako je Trampovo bezobzirno prelaženje preko Stending Rok Lakota Indijanaca odjek prethodnih užasa, Grenova knjiga predstavlja pravovremeno i uznemirijuće poglavlje izvorne, zastrašujuće svireposti.

Autor: Ed Vulijami
Izvor: theguardian.com
Prevod: Aleksandra Branković