Laguna - Bukmarker - Prikaz knjige „Deca rata“ Zorana Milekića: Pred vama je novi srpski klasik - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz knjige „Deca rata“ Zorana Milekića: Pred vama je novi srpski klasik

Ono čemu je čitaocu najteže da se otrgne tokom čitanja novog istorijskog romana našeg priznatog istoričara i književnika Zorana Milekića jeste činjenica da se radi o stvarnoj i istinitoj priči. Čoveku je teško da shvati nečuvena zlodela kojima su deca bila izložena u Drugom svetskom ratu, a Milekić je s dve glavne junakinje, Jelenom i Mikom, imao lični kontakt, dok su mu od Dragoja ostala pisana svedočanstva i zapisi. Nakon gotovo dve decenije istraživanja ove mučne tematike za potrebe filma, koji nažalost nije realizovan, Zoran je obilje materijala delom prvo pretočio u svoj cenjeni roman „Austrijanka“, a ostatak sada preinačio u veličanstvenu i duboko potresnu epopeju „Deca rata“, koja će vam pohoditi sećanja i misli dugo nakon čitanja. Ovaj roman će se u budućnosti čitati kao klasik i, nadam se, kao obavezna lektira.

Mudrost, neustrašivost, strpljenje i izdržljivost svakako nisu uobičajene osobine koje bi neko očekivao od najmlađih, ali su, stegnuta ratnim mukama, deca sa Kozare morala da ih steknu, pokažu i učvrste u sebi, kada su ratne 1941. otrgnuta iz sigurnosti svojih domova pred najezdom ustaša, Nemaca i smrti, i poslata u logore bez nade da će ikada ponovo videti svoje najbliže. Ali te nade ipak jeste bilo, u opštem čemeru očaja i beznađa – upravo ih je ta najmanja iskra nade da će ponovo zagrliti svoje porodice održala u moru strahota. Ili jeste bar neke od njih, jer na desetine hiljada dece radost ponovnog okupljanja nikada neće dočekati. Ova knjiga je pisani spomenik i preživeloj i stradaloj deci, ali i piščev vapaj, glasniji od krika, da se čovečanstvo konačno nauči pamćenju i prihvati lekcije istorije – naše najbolje učiteljice.

Studiozno temeljan u istraživanju materijala, Milekić kod čitalaca izaziva poverenje, dok narodskim pripovedačkim stilom, i lokalnim jezikom izbrušenim do tančina, razvija potresnu priču o našim malim junacima, koje dočarava izuzetno uverljivo i upečatljivo, isto kao što radi i sa svim sporednim likovima koji svojom autentičnošću daju trajan pečat priči. Njegova jednostavna i kratka rečenična konstrukcija lakše prenosi šturost i surovost života na selu i u planinama. Tamo gde život tera ljude na težak rad nema mesta lirskim opisima i razigranim pasusima. Milekićeve rečenice isijavaju bistrinom u svojoj dosetljivoj pronicljivosti. Jezik sirov i oštar savršeno se uklapa u ambijent u kojem se radnja zbiva.

Poterane u logore u Staroj Gradiški i Jasenovcu, porodice se razdvajaju, gube trag svojim bližnjima i bivaju odvedene na prinudan rad ili streljanje. Za to vreme potpuno nedužan narod koji mahom i ne zna šta se zbiva i kakvo ga je zlo snašlo, u izbegličkim kolonama punima nejači i stoke, ustaše i Nemci zasipaju bombama i granatama. Jezive scene, poput one u kojoj očajni otac svojoj bebi udara glavicu o bukvu da svojim besomučnim plačom ne bi izazvala smrt sve ostale dece, smenjuju se u čitavom nizu strahota kakve ljudski um ne može da pojmi. Zbog Milekićevog nenadmašnog dara za dočaravanje atmosfere, kojim briljira poput najvećih velikana naše književnosti, čitalac ima utisak da se i sam nalazi u koloni od ko zna koliko desetina hiljada izbeglica koje bose, gole, izranjavane, gladne i žedne, po kiši, gradu ili žezi, ustaše gone u logore s manje saosećanja nego što bi imale čak i za običnu marvu.

U samim logorima ljudi umiru od batina, gladi, žeđi, jare ili tifusa, neke majke tokom nasilnog razdvajanja ubijaju istim metkom zajedno s decom. Lepšu decu odvode u specijalne zavode u kojima će ih vaspitavati u ustaškom duhu. Naše junake, Jelenu, Miku i Dragoja, odvode u Zagreb gde će susresti i Dianu Budisavljević koja vredno popisuje podatke o njima kako bi jednog dana roditelji mogli da ih pronađu. Neka deca završavaju u domu pod nadzorom časnih sestara, neka odlaze na usvajanje ili ropski rad. Neke žene šalju zemljoradnicima na ispomoć, neke u Nemačku na kuluk. Neuhranjena, vašljiva i izmrcvarena deca skapavaju po logorima, spavaju na upišanoj slami, jedu pomije. Umesto božanskog milosrđa, od časnih sestara dobijaju zlostavljanje. Primorana su čak i da kopaju rake za mrtvu decu, odnosno kost i kožu koje su od njih ostale.

Pisati knjige o istorijskim događajima uvek sa sobom nosi posebnu vrstu ljudske, društvene i moralne odgovornosti, koja se dodatno uvećava ako se radi o mučnim ili nemilim dešavanjima i tragedijama. Nije ni ljudski lako proniknuti u grozote iz prošlosti i ponovo ih kao pisac ili čitalac proživeti bez skretanja pogleda u stranu. Međutim, kao istoričaru, Milekiću zadatak upravo jeste da razbistri mutne vode minulih strahota, iznese ih na videlo i preda društvu da se na poukama i lekcijama uči. Istoričar je tu i da sve to sačuva od zaborava, jer kada god čovečanstvo na svojim greškama nije učilo, ono ih je, nažalost, ponavljalo. Svesnost ove odgovornosti i njeno prihvatanje na sopstvena pleća, upravo Zorana Milekića čini sjajnim u svom zanatu: on zna da je pisac tu da ostavi trag u vremenu i ne dozvoli da taj trag ikada bude zatrt i zavejan, jer kao što Branislav Janković reče – neke nezarasle rane i ne treba nikada da zarastu, jer nas svojim bolom podsećaju da ih nikada nećemo zaboraviti.

Autor: Miroslav Bašić Palković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
obaveštenje o podršci studentima i prosvetnim radnicima laguna knjige Obaveštenje o podršci studentima i prosvetnim radnicima
23.01.2025.
Laguna i Delfi oduvek su se borili za pravdu, slobodu mišljenja i govora. Stajali smo uz svoje pisce i kada to nije bilo lako. Sada je naša podrška potrebna i studentima i prosvetnim radnicima koji se...
više
marko vidojković o povredama na radu i dalje radim ono što želim, pa samim tim sve što radim vredi laguna knjige Marko Vidojković o „Povredama na radu“: I dalje radim ono što želim, pa samim tim sve što radim vredi
23.01.2025.
„Zahvaljujući njihovoj maloumnosti, mene su gledali i slušali milioni na njihovim televizijama, kako izgovaram ono što oni nikada ne bi smeli, a dobrim delom misle. Da su iole razmišljali o potencijal...
više
ljiljana šarac porodica je najsigurnije uporište i utočište laguna knjige Ljiljana Šarac: Porodica je najsigurnije uporište i utočište
23.01.2025.
„Godina 2024. za mene je bila u mnogo čemu otrežnjujuća. Pokazala mi je da ne zavisi sve od mene, ma koliko se upinjala i trudila da planove i želje ostvarim. Naučila me je da ne moram da dobijem onol...
više
prikaz romana dve mice i novi beograd na mladima svet ostaje laguna knjige Prikaz romana „Dve Mice i Novi Beograd“: Na mladima svet ostaje
23.01.2025.
Mirjana Đurđević, autorka knjige „Dve Mice i Novi Beograd“ (Laguna, 2024), kaže da je mnogo uživala pišući ovaj roman i da joj je bilo žao kada je rukopis završila. Kao čitalac, osećala sam tu životnu...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.