Beogradska Laguna nedavno je objavila prvi roman
Saše Savića, jednog od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti marketinga.
Prag, 1992. Saša jedva preživljava kao prodavac košulja na pijaci – sve dok ne sretne Bobana, svog daljeg rođaka, živopisnu ličnost koja se bavi prodajom bosanskog javora rebraša, drveta idealnog za izradu najskupocenijih violina. Zalihe su, međutim, pri kraju, u Bosnu se nazad ne može, pa se Boban dogovara sa Sašom da preko praške veze otputuju u Rumuniju u potrazi za nešto manje kvalitetnim, ali ipak cenjenim rumunskim javorom. Tamo će ih čekati Ilije, rumunski vodič koji natuca srpski, a pridružiće im se i njegova rođaka Maričica, koja je pobegla od nasilnog muža. U potrazi za skupocenim drvetom, družina će naletati na brojne prepreke, u vidu bivših pripadnika Sekuritatee, besnih radnika pilana, ali i mračne šume u kojoj će se Boban jednom prilikom izgubiti…
Prema rečima samog autora, priča je inspirisana događajima iz 1992. godine, kada je kao izbeglica živeo u Pragu, ali koju je počeo da piše tek 15 godina kasnije u Njujorku. „Jedan od razloga za pisanje ove i nekih drugih priča je verovatno bio strah da ću ih izgubiti iz glave, da će ih ritam života u Njujorku izbrisati. ‘
Četvrta violina’ je zbirka povezanih priča koje su se desile nekada, nekom drugom ili su se desile u mojoj mašti. U procesu pisanja granica između fiktivnih likova i događaja se potpuno izgubila u opisu ljudi koji su pokušavali da nađu put“, rekao je Savić.
Iako prvenac, „Četvrta violina“ je roman koji se teško ispušta iz ruku. Savić je vrstan pripovedač koji lako uvlači čitaoce u priču, zabavlja ih, raznežuje i povremeno i štrecne. Iako beskrajno duhovit, roman „Četvrta violina“ (ona violina koja je u orkestru višak) je potresna i bolna metafora jednog perioda i nimalo duhovite sudbine ljudi sa ovih prostora. Priča o „Svetom gralu“ – o bosanskom javoru rebrašu od koga se prave najbolje violine – zapravo je priča o izbegličkom životu gde postajete ta „četvrta violina“ u orkestru života, o snovima, ambicijama i maštanjima o lepšoj budućnosti.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik