Laguna - Bukmarker - Prikaz knjige „Bivši ljudi“ Daglasa Smita: Preko trnja do dna - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz knjige „Bivši ljudi“ Daglasa Smita: Preko trnja do dna

Istoriju pišu pobednici, zbog čega i uživaju veću pažnju zvanične istoriografije od poraženih. Osim kada ove treba demonizovati. Svaka hegemonija opravdava položaj pobednika, proizvodi veru u sebe i ulepšava sliku stvarnosti. Tako je bilo i u Sovjetskom Savezu, čija je nova elita nastojala da eliminiše staru.

Ali poraženi ipak nisu manje vredni pamćenja od pobednika – ako ni zbog čega drugog, onda da bismo cenili bogatstvo onoga što nam je prethodilo i čuvali sećanje. Već samo zbog toga hvale je vredan novi poduhvat beogradske Lagune, koja je u decembru objavila „Bivše ljudeDaglasa Smita, američkog pisca i istoričara specijalizovanog za rusku istoriju.

„Bivši ljudi“ priča su o sunovratu ruske aristokratije, neprikosnovene u vreme carevine. Gro radnje zahvata period od Oktobarske revolucije 1917. godine do Drugog svetskog rata, koji na tim prostorima počinje nemačkom invazijom na Sovjetski Savez 1941. godine. Boljševičkom režimu je, zarad očuvanja moći, jedan od političkih prioriteta bilo uništenje ostataka carističkog društva. Još od prvih dana nove države, proglašena je borba protiv „unutrašnjeg neprijatelja“.

Jedan od glavnih neprijatelja bili su bivša aristokratija i plemstvo. U skladu sa ciljem uništenja buržoazije, koji je Lenjin naznačio kao osnovnu funkciju proleterske države, zemlju je trebalo „očistiti“ svih elemenata koji su smatrani eksploatatorskim i kontrarevolucionarnim. Kao takve su, bez naročitog ulaženja u pitanje individualne krivice, označene građanske i plemićke porodice. Za njih je u novom društvu, jedan od ustaljenih naziva bio „bivši ljudi“. Zato u knjizi ima pohare palata, paljenja gazdinstava, noćnih bekstava od razgoropađenog seljaštva i crvenoarmejaca, zatočeništava, progona i pogubljenja. Ali ima i preživljavanja, navikavanja i prevazilaženja trauma.

Smit se fokusira na dve velike porodice – Šeremetjeve u Sankt Peterburgu i Golicinove u Moskvi. Ove porodice, obe plemićke i sa dugim i istaknutim istorijama, međusobno su se poznavale. Njihovi su članovi ostavili bogatstvo pisama, dnevnika, memoara i fotografija, koje su za Smita bile od neizrecive istraživačke vrednosti. Pored tog materijala, građa ove knjige potiče iz mnoštva zakona, intervjua, političkih traktaka, biografija, naučnih monografija pa čak i književnosti Ivana Bunjina. Ovaj pisac se, kao plemić i kritičar revolucije takođe morao iseliti. O revoluciji je napisao: „Sedam mršavih krava proždraće sedam debelih – ali se one same neće ugojiti“.

Kao i ostatak aristokratije, Šeremetjevi i Golicinovi su doživeli društveni i materijalni sunovrat, ali je život uspevao da se nastavlja. Čak i u najgorim danima diktature, muškarci i žene su se zaljubljivali, deca su se rađala, prijatelji okupljali; svi su uspevali da uživaju u jednostavnim zadovoljstvima. Zato su „Bivši ljudi“, možda i najpre, svedočanstvo o ljudskoj sposobnosti da se u svakoj nesreći pronađe sreća. U svakoj tami pronađe svetlost. Upravo je ta individualna, a zapravo ljudska dimenzija najveća snaga ove knjige.

Ali nije jedina. „Bivši ljudi“ prilično je utemeljena studija, čemu svedoče napomene i literatura na više od 80 strana. Autor na početku pruža spisak članova porodice Šeremetjevih i Golicinovih. To je mudar potez, jer bi suprotnom snalaženje u mnoštvu imena, prezimena, patronima i nadimaka bilo primetno teže. Zbog jasnosti, priložena su i porodična stabla ovih porodica.

Često se govori da istoričar u arhivu ne dolazi po istinu već po potvrdu svojih ubeđenja. Njih neretko, čak, otkriva i sam izbor teme. No takvom iskušenju Smit ipak ne podleže. Premda sa liberalnog polazišta, autor nepristrasno predstavlja društvenu stvarnost devetnaestovekovne Rusije: obim i nacionalnu strukturu plemstva, razlike između različitih vrsta plemićkog statusa ali i mnoštvo razlika

koje postoje između samih plemića. Dok je samo plemstvo činilo oko 1,5 procenata stanovništva – što je bilo gotovo dva miliona ljudi od oficira, činovnika, advokata do lekara i naučnika – njegov „krem“ činila je aristrokratska elita, stotinak porodica s velikim bogatstvom, visokim mestima na dvoru, u vladi i sa prisnim vezama sa Romanovima. Izuzetno slikovito, autor nam pokazuje luksuz jedne od porodica bez koga život bio nezamisliv:
 
Tako, na primer, čaršavi i jastučnice su se menjali svakodnevno. Sva posteljina bila je od veoma finog, prohladnog platna s ličnim inicijalima i krunom izvezenim na svakom komadu. Prirodno je bilo da se donji veš ne oblači dvaput, a peškiri su se menjali odmah po upotrebi […] Svaka velika kuća imala je sopstvenu vešernicu, zajedno sa mnoštvom slugu […] Neverovatno izgleda da je toliko ljudi bilo potrebno da se bave fizičkim komforom jedne porodice. Postojao je i ’svecar’ čija je jedina dužnost bila da otvara vrata i postavlja crvenu tepih-stazu do kola ili kočije, tako da se cipele onih koji dolaze ili odlaze ne upraljaju u dodiru sa pločnikom.

Sa druge je strane je, već vekovima, tavorilo neuhranjeno i ugnjetavano seljaštvo. Ogromna većina, koja nije osetila boljitak nakon ukidanja kmetstva, ostala je siromašna i sa tek delimičnim pravom slobode kretanja. Štaviše, plaćalo je proporcionalno veći porez nego plemići. Pod takvim uslovima i bez zemlje koja je ostala u rukama bivših gospodara, ljudi su pohrlili u gradove kako bi se zaposli u industriji. Do 1900. godine radnička klasa je brojala oko 1,7 miliona ljudi, čime gotovo da dostiže brojnost plemstva. Upravo je ova masa, izmučena „radom i jadom i večitom nepravdom“ – kako je pisao Dostojevski u „Braći Karamazovima“ – bila kritična u nastupajućoj revoluciji. Kada je došlo „njihovih pet minuta“, dobar deo potlačenih ispoljio je netrpeljivost, agresiju i nečoveštvo prema dojučerašnjoj eliti.

Čemu nas ova knjiga uči? Autorov je cilj bio da, sintetisanjem ogromne građe, doprinese razumevanju istorije ruskog plemstva. No premda nesvesno, uradio i više od toga. Pokazao nam je da su preterane nejednakosti smrtonosni problem društva, koji se rodio sa industrijskim kapitalizmom devetnaestog veka. U njemu, moć i bogatstvo teže uvećanju i time pogoršavaju nejednakosti, napetosti i nezadovoljstava. Taj koktel kad-tad eruptira – što je važno upozorenje i danas, u neoliberalnom kapitalizmu čiji je današnja Rusija, ironično, možda i najprilježniji đak.

Autor: Ivan Radanović


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
mirjana đurđević borićemo se zajedno sa decom dokle nas ima laguna knjige Mirjana Đurđević: Borićemo se zajedno sa decom dokle nas ima
14.01.2025.
Njene popularne romane ‒ „Leš u fundusu“, „Jacuzzi u liftu“, „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac“... da pomenem nekolicinu od njih petnaestak ‒ prate reči hvale i, između ostalog, opaska da piše neodolj...
više
11 bestseler knjiga koje su obeležile prethodnu godinu laguna knjige 11 bestseler knjiga koje su obeležile prethodnu godinu
14.01.2025.
Kritičari, prevodioci i novinari preporučuju knjige koje bi mogle da obeleže i 2025, od mangi, preko istorije, do romana Roberta Perišića. 1. „Nada“ – Ante Tomić PRIČA O SIRIJSKOM IZBEGLICI ...
više
literarni konkurs za sve generacije moj mali princ  laguna knjige Literarni konkurs za sve generacije – „Moj Mali Princ“
14.01.2025.
Uoči jubileja obeležavanja 80 godina jedne od najvoljenijih knjiga na svetu – „Mali Princ“ Antoana de Sent Egziperija i interpretacije ove najčuvenije francuske novele u brodvejskoj produkciji koja u ...
više
iz prve ruke palata  laguna knjige Iz prve ruke: „Palata“
14.01.2025.
Pisac predan pisanju i poznat po minucioznom radu nad svojim rukopisima, Goran Petrović ispisao je čitavu galaksiju neobičnih likova i fantastičnih zapleta u svojim romanima i pričama, jedinstvenim u ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.