Majke ne znaju da kada očevi ustanu u tri ujutru da uteše decu, to ne čine da bi bili uviđavni ili da bi ih pustili da spavaju. To čine da bi vratili to osećanje. Disanje, ušuškavanje, uživanje u trenutku. Osećati se malo bliže nečemu što duboko u sebi znaju da nikada nisu imali i da nikada neće imati. Pošto ono što žene ne kažu nije ništa u poređenju sa onim što muškarci ne znaju.
Zamisli da si postao otac. Teška i neugodna pitanja. Pica svaki dan, svaki sat kao da je jedina hrana na svetu. U pozadini pesmice iz crtanih filmova kao saundtrek tvog života. Zamisli kako se plač na tvojim grudima polako pretvara u opušten i umilan uzdah. Zamisli da ti na trenutak zastane srce svaki put kad se susretneš sa osmehom svoga sina ili ćerke.
Mateo Busola ništa od ovog ne mora da zamišlja. On s tim živi svaki dan. Mateo je otac tri devojčice, Virđinije, Đinevre i Melanije, koje su sve promenile čim su se pojavile. Jer, jednom kad si otac dobiješ jedno „posle“ posle koga nema povratka. Jedno „posle” od nekoliko kila, tačnije tri, onda trinaest, onda trideset, onda šezdeset. Jedno „posle“ kojem vezuješ pertle, koje se druži sa drugaricama i s kojim kratki razgovori u kolima prerastaju u beskonačne filozofske rasprave.
O svemu tome nam u ovoj knjizi govori Mateo. Direktno i jednostavno kao da smo tu pred njim i pažljivo ga slušamo on nam govori o svom životu i svakodnevici; o svom prethodnom poslu gde je radio kao arhitekta i koji je napustio da bi se posvetio crtanju stripova; o svojoj strasti prema pisanju. O svom novom poslu: kako je to kad postaneš otac. Čitajući ovu knjigu naići ćemo na mnogobrojne prizore iz porodičnog života koji će privući pažnju, koji će nas dotaći, raznežiti i navesti na razmišljanje.
A sve je počelo neplanirano: s ajpedom, kućnim internetom (Mateov tablet nije povezan na mobilni internet), pristupom Fejsbuku i trenucima koje treba zabeležiti i ispričati. A onda su ovi delići porodičnog života, koje su čitali na hiljade ljudi, pronašli novo mesto u štampanoj formi između korica knjige. Okupljeni ovde, u ovoj knjizi koja govori o magiji očinstva svako će pronaći po nešto za sebe – po koju rečenicu, dijalog, reč koja će vas naterati na razmišljanje o nečemu što vam je promaklo ili na šta niste obraćali pažnju. Jer i oni koji nisu očevi jesu muževi, sinovi, deca, prijatelji (ili sve to samo u ženskom rodu).
Autor: Ornago
Izvor: chiediloallorango.wordpress.com
Prevod: Jasmina Radojičić