Laguna - Bukmarker - Prikaz knjige „Beogradski Jevreji“: Život u senci istorije - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz knjige „Beogradski Jevreji“: Život u senci istorije

Zbog istorijskog stradalništva neuporedivog s bilo kojim drugim narodima, i zbog istrajavanja na vetrometini i žarištima svetskih okršaja, i nenadmašne izdržljivosti da se sve muke prežive, Jevreji i Srbi oduvek su bili dva vrlo slična naroda, te nimalo ne čudi što su Jevreji kroz mnoge vekove naseljavali i našu zemlju: od Subotice, u kojoj imaju drugu po veličini sinagogu u Evropi, pa sve do Niša i ostalih gradova na jugu. Nebojša Jovanović, neobično plodonosan istoričar i književnik, čije stvaralaštvo obuhvata preko pedeset dnevnika, memoara, studija i istorijskih spisa, za Lagunu je pripremio knjigu „Beogradski Jevreji“, nakon što nas je prethodnih godina vodio u posetu „Dvoru kneza Aleksandra Karađorđevića“ i „Dvoru gospodara Jevrema Obrenovića“. U novoj knjizi pruža nam sažetak prošlosti Beograda dat kroz sudbinu jevrejskog življa koji je u njemu živeo i svojim radom i zalaganjem između ostalog uticao i na razvoj zemlje koju je smatrao svojim domom, a sebe često nazivao „Srbima vere Mojsijeve“. Štaviše, brojna su imena jevrejskih junaka koji su izginuli za Srbiju u Prvom i Drugom svetskom ratu, i brojne su ulice i ustanove koje nose imena jevrejskih zadužbinara.

Uz istorijski pregled mahala koji je ovaj narod imao u drevnom i srednjovekovnom Beogradu, pa potom i ustaničkoj Srbiji u 19. veku, i potonjoj kneževini i kraljevini Srbiji, Jovanović nam daje i podatke o znamenitim Jevrejima čije seni počivaju na groblju u prestonici, i upoznaje nas s nekim od opštepoznatih imena među pripadnicima hebrejske vere.

Prvi pouzdaniji podatak o prisustvu Jevreja u Beogradu potiče još iz 10. veka, dok se sa potpunom sigurnošću zna da su u 13. i 14. veku već imali svoju koloniju koja je trgovala s njihovim sunarodnicima u Dubrovniku, Ugarskoj i Mletačkoj republici. Ta kolonija je uvećana tokom progona Jevreja Ašhenaza iz Evrope i Sefarda iz Španije tokom 14. veka. Iako su bili vešti u trgovini i zanatima, trpeli su proterivanja, uskraćivanja verskih prava, nasilna pokrštavanja (čak i kod nas) i teror inkvizicije. Tako su i do nas dospele mnoge njihove izbeglice. Baveći se trgovinom i bankarstvom, govorili su i dalje španski ili jidiš i osnivali naselja, sinagoge i trgovačke mreže. Prava i blagostanje ponovo su gubili u više navrata kad god bi Austrija ponovo preotela Beograd od Turaka. Zanimljivo je da su u to vreme predstavljali najpismeniji deo gradskog stanovništva. Mnogi od njih bili su savetnici i poverenici gradskih poglavara. Jedan od njih je knezu Milošu Obrenoviću čak spasao glavu od turske urote. Od njega je kasnije i potekla porodica Davičo.

Razumljiva i pitka, bez nepotrebnog naučnog i istoriografskog rasplinjavanja koje često utiče na tromost ovakvih studija, ova knjiga nam otkriva i da je prvi školovani muzičar i kompozitor u Srbiji bio Jevrejin Šlezinger; da je Beograd pod nacistima bio jedini okupirani grad sa čak tri konclogora u kojima će za samo dve godine biti pobijeno više od 10.000 Mojsijevaca, a danas, primerice, u Beogradu živi svega 1300 zvanično registrovanih pripadnika ove etničke skupine.

Jovanović nas upoznaje i sa istaknutijim članovima jevrejske zajednice, koji su svojim delima, ponekad neobičnim, a ponekad veličanstvenim, zadužili i svoju zajednicu, i Beograd i čitavu zemlju, i stekli zasluge u političkom, kulturnom i humanitarnom životu prestonice. Tako u senci zimzelenog Jevrejskog groblja na Paliluli počivaju znameniti Jevreji poput Neti Munk, koja je radila kao dobrovoljna bolničarka u Srpsko-bugarskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, i osnivala bolnice za ranjene i bolesne; slikara Leona Koena; knjižara i izdavača Gece Kona i Pavla Bihaljija koji je osnovao izdavačko preduzeće Nolit. Tu su i narodni heroji Moša Pijade, braća Baruh i baletan Lujo Davičo čuven po tome što je nacistima u Crnoj Gori servirao bombu pod hrpom špageta... Većina njih ubijena je u Drugom svetskom ratu, ali je zanimljivo da su mnogi i pre toga trpeli hapšenja i progon srpskih vlasti zbog pripadnosti komunističkom pokretu, te su tako okusili sudbinu svojih predaka koji su prema našim isključivim i strogim zakonima iz 19. veka bukvalno bili građani drugog reda lišeni mnogih osnovnih ljudskih prava na zgražavanje tadašnje Evrope. Ta je nepravda tek donekle uklonjena time što su mnoge ulice i ustanove dobile njihovo ime i nose ih i dan-danas.

Autor: Miroslav Bašić Palković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
obaveštenje o podršci studentima i prosvetnim radnicima laguna knjige Obaveštenje o podršci studentima i prosvetnim radnicima
23.01.2025.
Laguna i Delfi oduvek su se borili za pravdu, slobodu mišljenja i govora. Stajali smo uz svoje pisce i kada to nije bilo lako. Sada je naša podrška potrebna i studentima i prosvetnim radnicima koji se...
više
marko vidojković o povredama na radu i dalje radim ono što želim, pa samim tim sve što radim vredi laguna knjige Marko Vidojković o „Povredama na radu“: I dalje radim ono što želim, pa samim tim sve što radim vredi
23.01.2025.
„Zahvaljujući njihovoj maloumnosti, mene su gledali i slušali milioni na njihovim televizijama, kako izgovaram ono što oni nikada ne bi smeli, a dobrim delom misle. Da su iole razmišljali o potencijal...
više
ljiljana šarac porodica je najsigurnije uporište i utočište laguna knjige Ljiljana Šarac: Porodica je najsigurnije uporište i utočište
23.01.2025.
„Godina 2024. za mene je bila u mnogo čemu otrežnjujuća. Pokazala mi je da ne zavisi sve od mene, ma koliko se upinjala i trudila da planove i želje ostvarim. Naučila me je da ne moram da dobijem onol...
više
prikaz romana dve mice i novi beograd na mladima svet ostaje laguna knjige Prikaz romana „Dve Mice i Novi Beograd“: Na mladima svet ostaje
23.01.2025.
Mirjana Đurđević, autorka knjige „Dve Mice i Novi Beograd“ (Laguna, 2024), kaže da je mnogo uživala pišući ovaj roman i da joj je bilo žao kada je rukopis završila. Kao čitalac, osećala sam tu životnu...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.