Kada se
Dobrilo Nenadić, kao mladi inženjer agronomije, pojavio na književnoj sceni davne 1977. godine, njegov je uspeh bio toliko veliki da ga mnogi opisuju kao „meteorski“. Njegov prvi i najčuveniji roman „
Dorotej“ prodat je otad u gotovo četvrt miliona primeraka i preveden na više jezika, što je sigurno bio težak prevodilački posao imajući na umu koliko se njegov stil bazira na posebnom, njegovoj mašti prilagođenom jeziku izgrađenom na arhaičnim rečima, ali i vrcavo i domišljato izmišljenim „nenadovićevskim“ kovanicama koje u njegovim rečenicama deluju kao da su zapravo odvajkada u našem jeziku i da se u njega savršeno i uklapaju.
Novi roman „
Bekstvo iz raja“ proistekao iz zaostavštine jednog od naših najboljih pisaca svih vremena, isto kao i druga njegova kultna dela kao što su „
Despot i žrtva“, „
U senci crne smrti“, „Brajan“, „Sablja grofa Vronskog“, pored autentičnog jezika, poseduje i drugu odliku Nenadovićevog toliko upečatljivog stila: trezveno rasuđivanje junaka o sopstvenoj tragičnoj sudbini kojim se zapravo dočaravaju kolektivne patnje celokupnog društva. Beskrajno razveseljavajući kolokvijalni izrazi i humor takođe su neizostavni deo i ove knjige.
Kao što piše na fantastično osmišljenim koricama (dizajn ove godine briljantno nadahnute Marije Vasović, koja kao i u „
Svetom ratu za Carigrad“
Aleksandra Tešića, monohromatiku raskošno sive naslovne ilustracije razbija veličanstvenom navalom neke jarke nijanse u samo jednom delu slike, to jest u njenoj žiži), njegov poslednji roman „predstavlja neku vrstu testamentarnog omaža rodnom selu, a šire i metaforično – svom narodu, kojeg su u prošlom veku zadesila razna čuda“, od rata i oslobođenja, do socijalizma i otrežnjenja, uz seoske razmirice, legende i ljubavi.
U selu Višnjevu, smeštenom sred nemih i gluvih brda sa kojih se sve što je moglo razišlo i proskitalo po belom svetu, živi samo trinaest meštana među kojima je i vazda ćutljiva baba Cana, zdrava kao dren jer kraj njenog kućerka izvire blagotvorni izvor. Dežurnim opanjkarama u selu baba silno ide na živce jer neće da proda svoje vrelo koje vredi više nego celo selo. A baba je svašta preživela, smrt sestre, nestanak zeta, brigu o njihovim siročićima, glad i bedu, udbaške batine, gramzivost komiteta, zavist komšija, partijce gore od turskih haračlija... Sve kroz šta Cana prolazi Nenadić svojim nenadmašnim pripovedačkim darom koristi da zapravo opiše muke čitavog naroda tokom komunističkog zuluma.
Kad je bila glad, Cana je selo prehranila, ali su oni morali to da odrade nadničareći kod nje, a to joj nikada nisu oprostili! A kad Cani u luksuznom mercedesu pristiže sestrić iz Nemačke, seoske torokuše dobijaju višenedeljni materijal za svoj dokoni posao. Kad joj i sestričina odlazi kod Švaba, Cana ostaje sama. Ali tu je i komšija Stanko koji je isto kao i ona malo, što bi se reklo, mimo sveta. Vredan i radan, i on kao Cana gleda svoja posla, tuđa ga ne zanimaju! No kad privučeni lepotom prirode i zdravim životom na selu, zagubljeni meštani krenu da se vraćaju iz Nemačke, kupuju imanja i počinju da grade kuće i svoje biznise, hoće li Cana i Stanko uspeti da očuvaju svoj mir i spokoj, pogotovo kada u njihov raj na zemlji stignu i istraživači i naučnici da prouče tajnu njihovog zdravlja i dugovečnosti!
Dok svojim toplim, neodoljivo domišljatim jezikom Dobrilo bukvalno grli svoje čitaoce između svake dve tačke, njegovi vam junaci osvajaju srce svojom šarmantnom autentičnošću, čak i kada su negativni, i vama nema druge nego da se u njih zaljubite i to više puta do kraja ove realistične, ali i nadasve zabavne knjige. Dobrilo će nam u njoj na komičan i bolno istinit način opisati i Srbima toliko dragi javašluk, murdarluk, sklonost ka smutljivosti, korupciji i našem omiljenom nacionalnom sportu – oportunizmu, uz lopovluk, koristoljublje i sveopštu papazjaniju našeg upravnog i pravnog sistema, ostavljajući nam gorko-sladak osmeh na licu. Ovaj roman je apsolutni trijumf Nenadićevog stila kojeg treba, bez ikakve šale, zaštititi patentom i predavati na fakultetima.
Autor: Miroslav Bašić Palković