Prikaz knjige „Amelija Zubić i varvarski bal“, autorke Lore Elen Anderson

Knjiga „Amelija Zubić i varvarski bal“ je prvi roman koji je napisala i ilustrovala Lora Elen Anderson. Reč je o duhovitoj gotičkoj fantastici za mlade čitaoce, a okosnica priče je mlada vampirica koja pokušava da spasi svog ljubimca od zlog princa. Ovaj roman predstavlja prvi deo serijala, iako u vreme kada je pisan nije bilo naznaka da će uslediti nastavci.

Kraljevstvo Nokturnija je mesto na kome je dobrodošlo sve što vreba iz mraka. Jezivi stanovnici se plaše samo jedne stvari, a to je sjaj. Oni znaju da će biti bezbedni ako se vrate kući pre svitanja, a to je vreme kad se bude one grozne stvari kao što su jednorozi, vile i mačići. Niko ne želi da se sretne licem u lice sa vilom. I sama pomisao na to je dovoljno strašna.

Amelija Zubić je prilično srećna, kad se sve uzme u obzir. Njena majka je opsednuta sopstvenom lepotom, a njen otac je fanatik za ukrštenice, ali ona ima dva divna prijatelja – Floru Grozomoru i Kosca Smrtonosca – i njenog vernog pratioca, ljubimca Ludaju. Međutim, sve se menja kada se princ Tandžin upiše u njenu školu. Amelija zna da je prinčevu majku pojela vila, i želi da saoseća sa njim, iako on to čini gotovo nemogućim. Princ Tandžin je bezobrazan prema svima, dobija sve što želi, pa čak i ako to što želi već pripada nekome.

Kada Princ dođe kod njih na večeru i pokaže da mu se Ludaja dopada, Amelijina majka mu odmah pokloni sirotu bundevu. Amelija je skrhana. Ona voli Ludaju više od svega i zna da se Tandžin neće lepo brinuti o njenom ljubimcu. Uz pomoć prijatelja, Flore i Kosca, Amelija kreće u pohod da Ludaju vrati kući. Međutim, taj pohod će joj o njenom neprijatelju otkriti mnogo više nego što je mogla i da pretpostavi...

Nokturnija je veličanstveno groteskno mesto. To je kraljevstvo u kojem su sve jezive i odvratne stvari normalne, a slatke i sjajne stvari su nešto čega se treba plašiti. Reč je o zaista jednostavnom preokretu tipične fantastične priče za decu, a ipak smatram da je veoma efektno. Veliki deo humora priča crpi iz činjenice koliko je čudovištima, poput vampira i jetija zastrašujuća i sama pomisao da im neko pufnasto mače izgrebe oči.

Ali ono što je najšarmantnije u ovoj knjizi jesu ilustracije koje će zasigurno osvojiti srca dece svih uzrasta. Autorkin umetnički stil me u mnogo čemu podsetio na stil Tima Bartona i zaista se odlično uklopio u ovu priču. Njene ilustracije su jednostavne, ali veoma izražajne i savršeno odražavaju karaktere likova. Od ogromne, a ipak iznenađujuće graciozne Flore do sićušnog princa Tandžina, likovi su tako predstavljeni da smo istog trenutka u mogućnosti da se identifikujemo sa njima.

Ove česte ilustracije takođe dobro upotpunjuju povremene praznine u samom tekstu. I ranije sam pisala recenzije ilustrovanih romana za ovaj uzrast. Kad je reč o knjizi o Ameliji Zubić, proza nije uvek savršena. Dovoljno je šarmantna, ali ima neke nedostatke kad je reč o detaljima. Autorka se ne zadržava mnogo na pisanju opisa, tako da bez ilustracija, čitalac ne bi imao najjasniju ideju o tome kako šta izgleda. Na primer, negde na pola romana Amelija komentariše kako joj krila ne služe ničemu, i to ne bismo saznali iz teksta, pa je zato ilustracija na tom mestu dragocena.

Ipak, ako ostavimo po strani sve sitne zamerke, zaplet ovog romana je dinamičan i vrlo zanimljiv. Knjiga je veoma lako štivo i sigurno je odlična za one čitaoce kojima nedostaje samopouzdanje. Razmaženi Princ je vrlo brzo zauzeo mesto glavnog zlikovca i njega je vrlo lako mrzeti, tako da morate da navijate za Ameliju koja pokušava da oslobodi Ludaju iz njegovih ruku.

Međutim, nikad nisam osetila utisak da je priča previše strašna ili teška. Čitava drama oko ugrožene bundeve je vrlo lepo izbalansirana autorkinim darom za igru rečima. Ova knjiga je prepuna pošalica koje se odnose na Noć veštica, što mi je pružilo posebno zadovoljstvo tokom čitanja. Tu je Kosac koji svuda sa sobom nosi svoj smrtofon, da bi njegov deda mogao da ga kontaktira u slučaju da se dogodi neka smrt (budući da je Kosac smrtonosac na obuci, on za sada ima posla samo sa spljeskanim žabama krastačama).

Koliko god zaplet bio jednostavan, vrlo je zanimljiv za čitanje. Kako priča odmiče, događaju se neki odlični obrti. I mada su oni nagovešteni već negde na samom početku romana, ipak se pojavljuju kao prijatna iznenađenja i vode priču u donekle neočekivanom pravcu. Kraj romana je zadovoljavajući – zaplet koji se odnosi na Ludaju je u potpunosti razrešen, ali priča nije završena. Postoje veoma važne stvari koje ostaju nedorečene, ali to vam neću otkrivati, jer ćete je čitati u nastavcima.

Kad je reč o karakterizaciji likova, smatram da je knjiga veoma dobra. Iako su Amelija i njeni prijatelji u centru dešavanja, ima i mnogo drugih nezaboravnih stvorenja koja naseljavaju Nokturniju. Dopala mi se Amelijina učiteljica-kostur, koja ima običaj da skine svoju glavu i zatvori je u ormar kada su joj potrebni mir i tišina, kao i duh-batler porodice Zubić, Vuuu, koji uopšte neće da toleriše bezobrazluk princa Tandžina.

Ipak, najvažniji likovi su Amelija i njeni prijatelji, i svi se odlično snalaze u ulogama mlađih tinejdžera. Iako neke njihove odluke (da provale u palatu kako bi spasili bundevu) nemaju uvek mnogo logičkog smisla, ipak zvuče kao sulude ideje koje bi nekom očajnom detetu pale na pamet. Priča nosi jednu lepu poruku o prihvatanju i pravom načinu da se steknu prijatelji, i Amelija je to veoma dobro iznela. Iako njeno strpljenje ima granice, ona se stvarno potrudila da uradi pravu stvar i verujem da je to čini dobrim uzorom za mlađe čitaoce. Dala je sve od sebe da vidi najbolje u ljudima i ume da prizna svoje greške.

Autor: Kim Dajer
Izvor: arkhamreviews.wordpress.com
Prevod: Maja Horvat