Osamnaestogodišnja
Meri Šeli je navodno dobila ideju za „
Frankenštajna“ jedne sumorne letnje noći 1816. godine, dok su ona i pesnik Persi Šeli (njen tadašnji ljubavnik, a potonji muž) boravili u švajcarskim Alpima sa lordom Bajronom, koji je predložio da ubiju vreme tako što će svako od njih napisati po jednu strašnu priču. Meri je zamislila oživljeni leš, a ostatak je književna istorija.
Dve godine kasnije, Meri je anonimno objavila „Frankenštajna“. Ipak, pročulo se da je knjigu napisala žena, te su prikazi knjige bili izuzetno kritični. Jedan naročito mizogini kritičar je napisao: „Kako saznajemo, ovo je napisala žena; prevashodno je to mana ovog romana; ako naša spisateljica zaboravlja koliko je njen pol nežan, ne moramo i mi; stoga bi roman trebalo odbaciti bez dalje rasprave.“
Godinu dana pre objavljivanja, pošto je predvideo zatucane reakcije kritičara, Persi Šeli je napisao živopisan prikaz izuzetnog prvenca svoje mlade supruge (koji je, nažalost, objavljen tek 1832. godine, deset godina nakon što se on udavio).
Ovako bi kod svakog književnog para trebalo da se podržavaju kreativni napori supružnika.
„Roman 'Frankenštajn ili moderni Prometej' je nesumnjivo, kao obična priča, jedno od najoriginalnijih i najpotpunijih dela ovog doba. Čitajući ga, začuđeno se pitamo kakav je bio tok misli, kakva su ga čudna iskustva pokrenula, šta se zbilo u umu autorke da se motivi, događaji i strašne katastrofe poslože i sačine ovu priču... sve je izvedeno nepokolebljivo i smireno. Zanimanje postepeno raste, i kako se bližimo kraju, ubrzava poput kamena koji se kotrlja niz planinu... Ostajemo bez daha zbog napetosti i saosećanja, zbog sleda događaja i zbog čiste strasti... Roman je emotivno neodoljiv i veoma dirljiv... U tome leži prava pouka priče; i možda je to najvažnija i najuniverzalnija od svih pouka koje možemo dobiti primerom. Ako se loše odnosite prema nekome, on će postati zao... Ne možete da pročitate ovu, kao ni brojne slične situacije, a da vam srce u čudu ne zastane, a suze se sliju niz obraze! Uopšteno, ova priča nije ni nalik ijednoj prethodnoj... prikaz moći intelekta i mašte koji je retko ko prevazišao, što smatramo da će čitaoci potvrditi.“
Persi Šeli,
Athenaeum, 10. 11. 1832.
Izvor: lithub.com
Prevod: Đorđe Radusin