U drugoj knjizi „
Sedam mora i tri okeana“, koja je spasena od zaborava i danas dostupna savremenoj publici,
Jelena J. Dimitrijević nas vodi, pre svega, na unutrašnje putovanje istinskog upoznavanja sebe i sveta.
Kako bi se stekao što puniji utisak o važnosti, osobenosti i potrebi čitanja ove knjige, neophodno je biti upućen i u prvu knjigu. A onda, ne samo kompletizma i prevazilaženja eventualnih praznina i nejasnoća radi, i u čitav opus Jelene J. Dimitrijević, naše vrle i vrsne zemljakinje i pretkinje uz čije ime po puno osnova ide uvek laskavi, a opet u isti mah i nikada dovoljno precizni epitet „prva“. Dobra, a i divna stvar je to što čitava bibliografija ove autorke (1862–1945) zavređuje da čitaoci-namernici podare svoju pažnju i vreme njenoj literarnoj zaostavštini u više književnih rodova i pojavnih oblika.
Jelena J. Dimitrijević bila je srpska književnica, dobrotvorka i svetska putnica, bolničarka u balkanskim ratovima i jedna od prvih članica
Kola srpskih sestara. Pored nekoliko evropskih jezika govorila je i turski. Proputovala je Evropu, Severnu Ameriku i Bliski i Daleki istok.
Sjajna avantura i čitalački užitak su pred onima koji će tek zakoračiti u čudesni svet Jelene J. Dimitrijević, do poslednjih dana opčinjene daljinama, drugošću i drugačijim. Oni koji su već inicirani znaju šta ih očekuje i čemu mogu da se raduju u tristotinak stranica „Sedam mora i tri okeana“ – knjige druge. U ovoj drugoj putopisnoj knjizi sa egzotičnih i nama baš dalekih adresa Jelena J. Dimitrijević piše o svom putovanju na Daleki istok, ali njen avanturistički, etički i književni svetonazor zadržava sve one dragocene odlike i komponente znane iz njenih ostalih, ili ranijih dela. Ona i ovog puta ponajpre pokreće snažan i reklo bi se, svakako i transformativan poriv da vidi, sazna i pojmi, da prodre u samu srž specifikuma života daleko od Srbije i u tom trenutku razvoja i manje ili više bliske joj Evrope. Ona ostaje putnica, antropološki nadahnuta, krajnje dobronamerenog i otvorenog uma, kao osvedočeno učinkovitog među svim zdravorazumskim preduslovima spoznaje sveta i drugosti koje on na nekim udaljenim meridijanima krije. Dokazi u prilog toj tezi nižu se po bezmalo svim stranicama ovog uzbudljivog i nadahnjujućeg štiva, ali evo malenog uzorka: „I, jedan mi Englez reče, „svakoga Hindusa poznaćete iz koje je kaste, naročito one iz prve, jer su lepi ljudi, ne krupni, istina, ali lepo građeni, lepih lica, lepih zuba, i naročito lepih očiju, okruglih, crnih, melanholičnih, nemirnih, ali ne lutaju po spoljnim svetovima, nego po unutarnjim svetovima tragajući od nekog nevidljivog odgovora: ‘Za šta je čovek došao na svet’.“
I upravo tako – i u ovoj knjizi ima pomnih antropoloških i etnografskih promišljanja o ljudima tamo, negde daleko, a možda jednako uplašenim, nesnađenim, odvažnim, vitalnim... poput ovih na ovim, našim prostorima, ima sijaset dokaza po kojima se ova knjiga Jelene J. Dimitrijević ima smatrati i punokrvnom istorijom privatnih života (doduše, spoznate očima jednog istinski nesvakidašnjeg i uznetog duha), ali ono što ipak ostavlja prvenstvenu i najsnažniju impresiju na uzorku čitave ove knjige jesu empatičnost, širina duha, neglumljeni slobodarski duh, te čovekoljublje kao vrhunska vrlina. Zahvaljujući tome, podno razmišljanja o kosmopolitizmu i brojnim drugim „izumima“ i tog i našeg doba, u finom i literarno uspelom ruhu kao dar stiže nam detaljistički putopis koji je istovremeno i reflektivno-introspektivna proza najvišeg sjaja autorke koja iskreno nastoji da zaroni što dublje u same virove ljudske duše i postojanja.
Autor: Zoran Janković
Izvor: časopis Bukmarker, br. 39