Bila je 1613. godina i Robert Kar je bio zaljubljen. Zaljubio se do ušiju u mladu ženu po imenu Frensis Hauard, koju je upoznao na dvoru kralja Džejmsa. Naravno, ona je već bila udata, ali je to bio politički ugovoren brak, i ona je tvrdila da nikada nije bio konzumiran... I baš kada se umešao Kar, Hauardova je uspela da brak poništi... na temelju muževljeve impotencije. (Da situacija bude još gora, njen muž je tvrdio da je bio impotentan samo sa njom.) Kralj Džejms je podržavao vezu između njega i Hauardove, čak, kako su neki sugerisali, i putem lažiranja dokaza u procesu poništenja braka, što ukazuje na to da je Kar bio jedan od kraljevih miljenika.
*
Međutim, jedna osoba nije bila obožavatelj Karove voljene: ser Tomas Overberi, Karov najbolji prijatelj i sekretar. On je molio svog prijatelja da raskine sa Hauardovom, upozoravajući ga da je ona „poznata po svojoj nepravednosti i neskromnosti“. (U procesu povodom poništenja braka utvrđeno je da je ona „devica i netaknuta“, iako su je pregledali iza čaršava pa je bilo nagađanja da je koristila dvojnicu.) Ali Kar je bio očaran ovom ženom, i smatrao je brak sa njom kao način da učvrsti svoju političku moć (nije pogrešio u vezi s tim – Hauardova je bila grofica od Eseksa; a Kar, iako je bio imenovan za lorda od Ročestera, prvenstveno je bio samo „zgodni škotski avanturista“), tako da je Overberi, i dalje pokušavajući da ga ubedi da raskine sa njom, a možda i želeći da bude zajedljiv, napisao pesmu u kojoj se navodi kakva treba da bude podesna supruga – naravno, putem pesme je implicirao da Hauardova ne bi odgovarala tom idealu.
Overberijeva pesma „Supruga“ razbesnela je Hauardovu i ona je počela da kuje zaveru protiv njega. Kralj Džejms, kada je video da situacija eskalira, ili je možda bio pod uticajem srditog ljubavnog para, ponudio je Overberiju poziciju ambasadora u Rusiji. Overberi je odbio, što je kralja toliko duboko uvredilo da ga je bacio u tamnicu u Londonskoj kuli. To se dogodilo 22. aprila 1613. godine – a Overberi je do septembra već bio mrtav. Deset dana nakon toga poništenje braka Hauardove je zvanično odobreno. Dva meseca kasnije Kar i Hauardova su se venčali.
Nakon što su se godinu dana širile različite glasine o celom slučaju – i nakon što je kralj Džejms postao naklonjeniji drugom mladiću, Džordžu Vilijeu – naredio je da se istraži Overberijeva smrt. Kar je molio kralja da otkaže istragu, ali se kralj Džejms pozivao na svoju „savest“ i nije pristao na to. Kako se ispostavilo, Hauardova je ubila Overberija – ona je imenovala svog čoveka za upravitelja Kule i angažovala udovicu lekara, tamničara i apotekara da mu daju malu dozu otrova, koji su s vremena na vreme stavljali u „tartove i želee“. U enciklopediji „Britanika“ iz 1911. godine navodi se kako se „njegova konstitucija dugo odupirala skromnim dozama koje su mu davali, i on je trpeo jake bolove sve do 15. septembra 1613. godine, kada se njegovo postojanje okončalo usled nasilnijih mera“. Po svemu sudeći, ova krajnja mera je najverovatnije bila otrovni klistir. Uf, to nije bilo nimalo prijatno!
Na kraju suđenja, kojim su predsedavali Edvard Kouk i ser Frensis Bejkon, iako je Kar poricao da je znao išta o zaveri, a kamoli bio umešan u nju, i on i Hauardova (koja je sve priznala) zbog ubistva su osuđeni na smrt, a zajedno sa njima i četvoro saučesnika. Dodatno šokantno u celoj ovoj situaciji jeste da su bogataši koji su imali dobre veze pomilovani, a svi ostali obešeni.
Zato, dragi moji, pazite dobro šta pišete – posebno ako pišete pesme koje govore loše o ljubavnicama vaših prijatelja koje imaju ubilačke nagone. To se nikada ne završi dobro.
* Ovo (skoro sigurno) znači baš ono što mislite da znači. U pismu iz 1615. godine, napisanom nakon što se njihovom odnosu već nazirao kraj, Džejms se požalio na Karovo „prikradanje i povlačenje iz kreveta u mojoj odaji, bez obzira na to što sam te već stotinu puta zamolio da to ne činiš“.
Autor: Emili Templ
Izvor:
lithub.com
Prevod: Kristijan Vekonj