Preporuka za čitanje: „Moja sestra serijski ubica“

„Moja sestra serijski ubica“ je debitantski roman nigerijske spisateljice Ojinkan Brejtvejt koji je nedavno objavila beogradska Laguna. Takav naslov zavređuje intrigantan početak i Brejtvejtova nam ga i daje. Roman smešten u savremeni Lagos počinje sa medicinskom sestrom Korede kako riba kupatilo i samoj sebi – i čitaocu – objašnjava kako se krv najteže skida sa spojeva između tuš-kabine i pločica.

Korede priča iz iskustva – nesrećni pesnik Femi treća je žrtva njene mlađe, lepše i zanosne sestre Ajule koja sedi u krvavoj haljini i čeka da starija sestra sredi stvar. I on, kao i prethodna dvojica, navodno je pokušao da napadne Ajulu, koja se „samo branila“ očevim nožem koji nosi stalno sa sobom.

Iako se na prvi pogled čini, „Moja sestra serijski ubica“ nije toliko triler koliko priča o odnosu dve vrlo različite sestre. Ajula je lepotica građena kao boca koka-kole, kože između krema i karamele, miljenica porodice, praznoglava dizajnerka koja se ne skida sa društvenih mreža – sestra čak mora da je opominje da mora da glumi ucveljenu devojku i ne kači vesele postove dan pošto joj je dečko „nestao“. Korede je glavna medicinska sestra u bolnici u Lagosu. Visoka, oštrih uglova i građena kao prut. Ona je odraslo i odgovorno lice u porodici, sestrin čuvar i zaštitnik i saučesnik u rešavanju tela nesrećnih momaka.

Korede je i naratorka romana i njen suvi, „mrtvo-ozbiljni“ humor čini čitanje ovog debija beskrajno zabavnim, laganim i interesantnim. Korede je, naime, zaljubljena u zgodnog lekara Tejda koji, naravno, onog trenutka kada vidi Ajulu postaje opčinjen njom.

Kako će se završiti ovaj ljubavni trougao – da li će Ajula zariti nož u srce sestri ili zgodnom lekaru, ostaje da se vidi, kao što čitaocu ostaje da sazna da li će se pacijent u komi, kome se Korede poverava, probuditi i otkucati sestre.

Brejtvejtova živi u Lagosu i maksimalno je iskoristila užurbani život ovog nigerijskog grada sa saobraćajnim gužvama, korumpiranim saobraćajcima, kišom koja „lomi“ kišobrane, šarenom odećom i tradicionalnim jelima da romanu dâ vrlo karakterističnu odrednicu za mesto.

Istina, priča o sestrama serijskim ubicama mogla je da se odigrava bilo gde drugde, ali joj nigerijska kultura, buka, jezik i tradicija daju karakteristični šmek koji vrlo prija.

Roman, iseckan na kratka poglavlja prozaičnih naslova, čita se brzo i u jednom dahu zahvaljujući zabavnoj mešavini morbidnog humora, ljubavne priče, porodične drame, ali i tome što vas tera da se zapitate kako događaji u detinjstvu oblikuju ponašanje odraslih. Preporuka!


Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik