Sa žaljenjem smo primili vest o smrti našeg velikog pisca Milovana Vitezovića.
Bila nam je čast da sarađujemo i sa setom se sećamo lepih susreta u redakciji koji su bili ispunjeni brojnim anegdotama o nastanku nezaboravnih knjiga kao što su „Lajanje na zvezde“, „Šešir profesora Koste Vujića“ i drugih koje su ostavile značajan trag u srpskoj književnosti.
Milovan Vitezović je rođen 11. septembra 1944. godine u selu Vitezovići kod Kosjerića. Objavio je oko pedeset knjiga u preko dvesta izdanja; zastupljen je u preko pedeset antologija srpske i svetske poezije, proze, književnosti za decu, aforizama, fantastike i televizijskih drama.
Knjige je objavljivao na nemačkom, engleskom, italijanskom, slovenačkom, ruskom, makedonskom, grčkom, rumunskom i hebrejskom jeziku.
Dobitnik je brojnih nagrada od kojih su najznačajnije: Zmajeve dečje igre (1978), Velike Bazjaške povelje u Bukureštu (2005), Kočićeva nagrada – Republika Srpska (2005), Zlatno Gašino pero (2006) i druge.
U Novom Sadu, juna 2007. godine, pripala mu je čast da dobije Zmajev pesnički štap i otvori Zmajeve dečje igre, najveći festival dečjeg stvaralaštva u Evropi.
Dobitnik je ruskog odlikovanja „Zlatni vitez“. Primljen je u ruski red Vitezova slovenske duhovnosti, kulture i umetnosti.
Ekranizacija njegovog romana „Lajanje na zvezde“ osvojila je prestižnu domaću nagradu Zlatna novosadska arena i nagradu festivala u Herceg Novom.
Bio je nosilac Ordena Svetog despota Stefana i Ordena Svetog Save drugog stepena.