Preminuo Milan Kundera, jedan od najznačajnijih savremenih autora

Sa žaljenjem smo primili vest da je preminuo istaknuti svetski pisac Milan Kundera koji je bio rado čitan autor na ovim prostorima.

Kundera je ispred mnogih velikih imena svetske književnosti zbog dubine promišljanja i filozofskih visina koje njegovi romani istražuju u potrazi za ljudskom sudbinom. Svojim delima suprotstavljao se zaboravu i sebi obezbedio BESMRTNOST na nebu velikana i večnost u srcima svojih čitalaca.

Milan Kundera rođen je u Brnu 1929. godine. U rodnom gradu je 1948. godine maturirao, a zatim upisao Filozofski fakultet Karlovog univerziteta u Pragu. Završio je nekoliko semestara, prekinuo studije, ali ostao uvek vezan za filozofsku literaturu. Studirao je muzičku kompoziciju kod poznatog profesora Vaclava Kaprala. I sam je u mladosti komponovao. To će iskustvo značajno uticati i na kompoziciju njegovih romana. Kundera 1958. godine završava Filmsku akademiju – i kod nas poznatu FAMU, na kojoj su studirali mnogi naši filmski reditelji i umetnici. Na FAMU je Kundera kao asistent i docent predavao svetsku književnost.

Kao pisac i intelektualac angažovao se u širokom pokretu čeških i slovačkih intelektualaca, poznatom pod nazivom Praško proleće. Veliki odjek je doživelo njegovo istupanje na Kongresu čehoslovačkih pisaca 1967. godine. Bio je istaknuti saradnik, zajedno sa kod nas dobro poznatim filozofom Karelom Kosikom, slavnih praških Literarnih novina. Posle gušenja Praškog proleća i okupacije Čehoslovačke 21. avgusta 1968. godine Kundera je u svojoj domovini bio nepostojeća ličnost. Samo su dve njegove knjige – roman „Šala“ i zbirka pripovedaka „Smešne ljubavi“ – ugledale svetlo dana u Čehoslovačkoj do 1970, kada su bile povučene iz knjižara i biblioteka.

Godine 1975. Kundera prihvata poziv francuskih intelektualaca koji su ga podržavali da bude gostujući profesor na fakultetu u Renu. Kunderini romani doživeli su svetski uspeh. U nizu polemičkih intervjua i ogleda koji su doživeli veliki odjek u Francuskoj i u svetu, Kundera je izazovno progovorio o važnim istorijskim i društvenim temama. Zbog takvog njegovog književnog i vanknjiževnog delovanja, komunističke vlasti u Čehoslovačkoj mu 1978. oduzimaju državljanstvo.

Punih dvadeset godina, od 1970. do 1990. godine, Kundera će biti zabranjen u svojoj domovini. Njegove pripovetke i romani biće u toku tih dvadeset godina objavljivani na češkom u inostranstvu, u Kanadi, u izdavačkoj kući Zdene Salivarove Škvorecki i Jozefa Škvoreckog u Torontu i u francuskim prevodima u Parizu. Biće prevođene širom sveta u velikim tiražima. Pisac, slavan u čitavom svetu, bio je u isto vreme zabranjen i prećutan u svojoj domovini.

U toku tih dugih dvadeset godina Milan Kundera u Francuskoj pronalazi svoju novu, drugu domovinu. Godine 1981. dobija francusko državljanstvo, ali odlučno odbija etiketu „disident“ koju mu novinari nastoje prišiti. Svakako da je u njegovom slučaju „kulturna asimilacija“ bila značajan deo i njegove književne poetike.

Laguna će u naredne dve godine objaviti čak sedam knjiga Milana Kundere

Laguna je nedavno kupila prava za objavljivanje čak sedam dela Milana Kundere, pa će se romani „Šala“, „Smešne ljubavi“, „Oproštajni valcer“, „Nepodnošljiva lakoća postojanja“, „Besmrtnost“ i „Praznik beznačajnosti“ ponovo naći pred čitaocima, a kao veliku ekskluzivu najavljujemo i objavljivanje eseja „Un Occident kidnappé“, prvi put na srpskom jeziku, esej koji je prvi put objavljen u francuskom časopisu „Le Débat“ 1983. godine, i razmatra sudbinu malih nacija, kao i Evrope.

Smrt prožima knjigu „Besmrtnost“. Smrt i besmrtnost „čine neraskidiv par“, piše autor, „lepši nego Marks i Engels, nego Romeo i Julija, lepši nego Lorel i Hardi“ i , bar u ovoj knjizi, Getea i Hemingveja, koji se na stranicama Kunderinog romana sastaju u raju i raspravljaju šta im je donelo slavu; oni sami ili knjige koje su napisali. „Umesto da čitaju moje knjige, sad pišu knjige o meni“, kaže Hemingvej. „To je besmrtnost,“ odgovara Gete. „Besmrtnost je strašni sud.“