Promocija knjige „Helena ili o nemiru“ Mirjane Mitrović održana je u sredu 21. februara u Delfi Caféu u SKC-u. O knjizi su govorili, pored autorke, književni kritičari Aleksandra Đuričić i Vasa Pavković.
„Helena ili o nemiru“ je prvi roman na srpskom o majci Konstantina Velikog, Svetoj carici Heleni. Ovo je priča o sudbini žene i majke kad je Rimsko carstvo bilo na izmaku a hrišćanstvo sticalo pravo građanstva, priča o vlasti, o ulizicama i jereticima, otpadnicima od stare vere i prvim hrišćanskim zajednicama na tlu Balkana. Vođena ljubavnim zavetom, Helena stiže u Nais, mali grad u dubokoj provinciji, gde će se roditi njen sin Konstantin, u detinjstvu zvani Veliki Nos, kasnije proslavljeni vladar velikog Rimskog carstva.
„Kad god uzmem u ruke romane Mirjane Mitrović ’Emilija Leta’, ’Mesečari iz Marguma’ i ’Helena ili o nemiru’, ne mogu da se ne setim jedne inteligentne i duhovite rečenice Josifa Brodskog da antika za nas postoji ali mi za nju ne. Pisati o ovom periodu znači imati hrabrosti i odvažiti se na rekonstrukciju jednog dalekog vremena. Za to je potrebno veliko predznanje o istoriji ranog hrišćanstva, gnostičkim jevanđeljima, privatnom životu toga doba, detaljima bračnog i običajnog prava… Sve to treba ispričati u tačnim istorijskim ali kreativnim narativnim okvirima, i mislim da je autorka u tome pravi majstor“, rekla je Aleksandra Đuričić i dodala da Mirjana Mitrović vođena ženskom intuicijom i životnim iskustvom gradi likove koji liče na nas i da je to ono što posebno pleni čitaoca.
„Mirjana Mitrović je pred sebe postavila težak književni zadatak i mislim da je uz mnogo truda uspela da prevaziđe i svoje prvobitne književne namere. Napisala je vanrednu knjigu, i po mom mišljenju, ovo je jedan od dva najbolja romana koja sam pročitao ove godine“, rekao je Vasa Pavković. Govoreći o jezičkoj strukturi romana, on je istakao da priča iz paučinaste strukture prelazi u strukturu lavirinta, tako da čitalac često i ne sluti gde će ga sve to odvesti. „Nisam našao nijednu objektivnu omašku gledano iz istorijske perspektive, a sa jezičke strane nisam našao mesto gde je taj jezik, da tako kažem, posrnuo, tako da samo mogu da joj se divim“, zaključio je Pavković.
„Iako mi je prvobitna zamisao bila da obradim samo jedan događaj iz Heleninog života, njena burna biografija me vukla, nudeći materijal da prikažem brojne načine na koje nemir može da parališe, ali može i da se preokrene u kreativni potencijal. Gradeći Helenin lik, morala sam da pođem od arhetipa majke, ili šire, roditeljske figure, koja je s jedne strane apsolutna podrška, a s druge ima obavezu da bude korektiv, što u onome ko se u takvoj životnoj poziciji nalazi stvara stalnu napetost. Ta situacija postaje još složenija kada dete prestane da bude dete, postane svoj čovek, čak car u Heleninom slučaju, a roditelj ne prestaje da bude roditelj. Drugi izvor napetosti je i potreba da se roditeljska uloga pomiri sa drugim životnim potrebama, za ljubavlju, slobodom, kreativnošću, za odmorom, na kraju krajeva. Kad se sve to dešava u periodima kada se smenjuju vladajući verski, društveni ili tehnološki obrasci, čovek se neminovno suočava sa nemirom, koji je u naslovu romana, i koji čvrsto povezuje današnjeg čoveka sa Heleninim savremenicima“, objasnila je Mirjana Mitrović.
Knjigu „Helena ili o nemiru“ možete kupiti u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.