Postoji mnogo više primeraka Njutnovog remek-dela nego što se može pretpostaviti

Uticaj naučnog rada Isaka Njutna danas ima status legende, a sada se čini da je njegov epohalni traktat iz 1687. došao do šire publike nego što se prvobitno smatralo. Knjiga poznata pod nazivom „Principi“ transformisala je naše razumevanje nebeskih i zemaljskih sila i postavila matematičku osnovu za kretanje planeta, satelita i kometa, kao i objekata na Zemlji. Novi popis arhiva je otkrio dvostruko više poznatih primeraka iz prvog izdanja knjige, među kojima su i primerci na teritoriji Azije.



„Verovatno su 'Principi' jedna od tri najrevolucionarnije knjige ideja u poslednjih 500 godina, dok su druge dve Darvinova i Ajnštajnova“, kaže Mordekaj Fajngold, koautor izveštaja o ovom poduhvatu, koji je objavljen u naučnom časopisu „Annals of Science“, i istoričar nauke na Kalifornijskom tehnološkom institutu. „Njutn je prvi uspeo da objedini nebesko i zemaljsko polje u jedan zakon – univerzalni zakon gravitacije.“

Tokom popisa je otkriveno 200 knjiga prvog izdanja „Principa“, a primerci se nalaze u 27 država na pet kontinenata, uključujući Afriku i Australiju, a mnogi se nalaze u bibliotekama većih univerziteta ili u nacionalnim bibliotekama.

Devet primeraka se pojavilo u Japanu, a verovatno su ih nabavili kolekcionari i naučnici u 20. veku, kaže koautor popisa Andrej Svorenčik. Iznenadio se kada je otkrio jedan primerak u svojoj rodnoj zemlji, Slovačkoj, u biblioteci retkih knjiga, i još jednu u školskoj biblioteci jedne švedske srednje škole osnovane u 16. veku. „Do sada sam našao samo jedan zamak u čijoj biblioteci postoji primerak knjige“, kaže on – raskošni zamak Nove Hradi u Češkoj poseduje privatnu kolekciju koja je sada u vlasništvu države.

Do sada se smatralo da je prvi tiraž knjige bio mali – oko 250 primeraka – na osnovu popisa iz 1953. po kome je broj primeraka bio 189. Taj broj delimično odražava uvreženo mišljenje da je knjiga, formalno naslovljena „Philosophiae naturalis principia mathematica“ („Matematički principi prirodne filozofije“) bila takoreći nerazumljiva izvan uskog kruga matematičkih eksperata. Ali novi popis nagoveštava da je ova pozamašna knjiga od 500 strana napisana na latinskom, možda imala širu publiku.

„Želimo da srušimo mit da ovu knjigu niko nije čitao“, kaže Fajngold. On i Svorenčik sada procenjuju da je prvo izdanje imalo između 500 i 600 primeraka.

Iza stranica „Principaa“, u kojoj je Njutn izložio svoja tri zakona, nalazi se intrigantna povest o Edmondu Haleju i drugim istaknutim ličnostima. Halej, koji je danas najpoznatiji po kometi koja nosi njegovo ime, zatražio je Njutnovo mišljenje o obliku planetarnih orbita, što je pitanje koje je mučilo Haleja i njegove kolege. Obradovao ga je Njutnov odgovor (elipsa), a još više ga je obradovao tekst koji je  kasnije poslao da bi objasnio svoje proračune, tako da je Halej ubedio Njutna da napiše „Principe“, a zatim je finansirao njeno objavljivanje i odigrao važnu ulogu u njenoj promociji. (Njutnov rad je omogućio Haleju da precizno predvidi da će se kometa primećena 1682, 1607. i 1531. vratiti 1758. Tako je i bilo.)

Pošto se pobrinuo za štampanje knjige, Halej je poslao Njutnu – koji je tada bio na univerzitetu u Kembridžu – 20 primeraka „uvezanih telećom kožom“ da ih razdeli. Halej je takođe na sebe prihvatio obavezu da pokloni po primerak knjige uticajnim ljudima, među kojima su bili engleski kralj Džejms II, predsednik Kraljevskog društva Semjuel Pips i nemački filozof i matematičar Gotfrid Vilhelm Lajbnic, za koga se smatra da je izumeo infinitezimalni račun istovremeno kada i Njutn. Jedan primerak je verovatno otišao i Kristoferu Renu, arhitekti katedrale Svetog Pavla u Londonu i cenjenom astronomu i matematičaru.

S vremenom, primerci „Principa“ (koje je Njutn revidirao za drugo izdanje 1713. i treće izdanje 1726) prešli su granicu naučnih krugova Evrope. „U 19. veku, prvi primerci su stigli u Južnu Afriku i Australiju, kada su se ljudi iz Engleske selili u te kolonije i preneli svoje biblioteke“, kaže Svorenčik, postdoktorand na Manhajmskom univerzitetu u Nemačkoj. Obrazovne ustanove u SAD su takođe počele da se šire i da nabavljaju važne knjige iz Evrope.

Prvi primerci „Principa“, knjige koja je do 19. veka postala kolekcionarski predmet, dostizali su impresivne cene na aukcijama, među kojima je i rekordna cena za štampanu naučnu knjigu: 3,7 miliona američkih dolara, u njujorškoj aukcijskoj kući Kristiz 2016. godine. (Primerak za koji se tvrdi da je bio poklon kralju Džejmsu II prodat je za 2,5 miliona dolara u istoj aukcijskoj kući 2013. godine).

Zbog ovoga su „Principi“ počeli da privlače i pažnju kradljivaca. Početkom devedesetih, jedan primerak je ukraden na Tehnološkom institutu u Masačusetsu, a 2017. godine primerak vredan skoro milion dolara nestao je iz biblioteke Karnegi u Pitsburgu – što je deo neverovatne pljačke od 8 miliona dolara koja se odvijala tokom 25 godina. (Srećom, prodavac retkih knjiga u Londonu povratio je knjigu od jednog kupca kada je saznao da je ukradena.)

Toliko dragocena knjiga znanja ima i nematerijalnu vrednost. „Na neki način, 'Principi' su objedinili sav naučni rad koji je nastajao sto godina pre toga“, kaže Fajngold. „Bilo je potrebno da Njutn spoji ideje koje su Kepler, Galileo i Dekart izneli, a tiču se nebeskih tela, da bi se došlo do zaključka da je Zemlja planeta kao i sve druge i da postoji uzajamna privlačnost između svih nebeskih tela.“


Autor: Luna Šir
Izvor: atlasobscura.com
Prevod: Borivoje Dožudić
Foto: Andrew Dunn,  http://www.andrewdunnphoto.com/