Poperovo „Digitalno zlato“ je nužna i intrigantna lektira, bez obzira na sudbinu samog bitkoina

Ako ste hteli da stvorite sasvim novi svet kao što su „Ratovi zvezda“ ili „Kriptonomikona“ Nila Stivensona, sigurno će vam trebati i sasvim nova valuta. Natanijel Poper je primetio u svojoj knjizi „Digitalno zlato“ (koja prati vrtoglavi uspon digitalne valute zvane bitkoin), da ne iznenađuje kako deo privlačnosti ove valute za njene posvećene korisnike predstavlja mogućnost da obezbedi sasvim novi svet, libertarijansku utopiju. Bitkoin – koji pravi ili kuje složeni kompjuterski algoritam i skladišti u digitalnim novčanicima – nudi privatnost. Mada je svaka transakcija novca zabeležena, korisnike je moguće identifikovati samo putem ličnog broja novčanika, pomoću kojih je teško, ako ne nemoguće, doći do njihovih vlasnika. Teoretski, bitkoin takođe omogućava korisnicima da izbegnu sve namete ili mešanje institucija poput banki u transakciju, jer kupci i prodavci mogu direktno da trguju. Što je najvažnije, bitkoin obećava da će nas osloboditi od nezgrapnosti fizičkog novca, slobodu od velikih banki i slobodu od tehnologije koja nas prati, preko koje čak i vlasti naše zemlje mogu da nas prate. Uostalom, zašto i novac ne bi bio podležan tehnološkim promenama, kao što je to muzika?

Poper nam pripoveda svoju priču pomoću globalne revije likova – tehnologista, altruista, evangelista, prevaranata i bogataša – koji su svi upečatljivi. Postoji jedna enigmatična, misteriozna figura koja sebe naziva Satoši, koja je 2008, napisala ono što je kasnije postalo poznato kao „Bitkoinski izveštaj“ , što je bilo osnova za kod koji je stvorio bitkoin. „Okrenuo sam se drugim stvarima i ne verujem da ću se vraćati sličnim delatnostima u budućnosti“, piše Satoši upravo dok njegov izum postaje naširoko prihvaćen, i mada Poper ne uspeva da sazna ko je Satoši, daje nam solidan nagoveštaj ko bi on mogao biti, kako se bližimo kraju knjige. (U članku objavljenom posle knjige, detaljno je govorio na temu onoga što naziva „jednom od najvećih misterija digitalnog doba“. Piše da postoji „tiho, ali rasprostranjeno uverenje“ da je Satoši zapravo Nik Sabo, povučeni Amerikanac mađarskog porekla, koji je imao ključnu ulogu u razvoju bitkoina, ali koji negira da je on zapravo Satoši).


 
Jedan od prvih ljudi koji su primenili Satošijev izum je čovek po imenu Hal Fini, za koga Poper piše da je bio posebno privučen Satošijevim tvrdnjama da korisnici mogu da poseduju i trguju bitkoinom bez davanja informacija o sebi uz pomoć kojih bi ih vlasti bilo koje zemlje mogle identifikovati. Pokojni Fini, koji je bolovao od amiotrofične lateralne skleroze ili Lu Gerigove bolesti, koristio je svoje rane zalihe bitkoina da plati kućnu negu jer se njegova bolest pogoršavala. Fini je bio pravi i čisti vernik u bitkoin, kao i preduzetnik Rodžer Ver, koji je opisao bitkoin kao „najvažniji izum posle samog interneta. Promeniće način poslovanja u celom svetu “.

Ali Poper koristi svoje likove da pokaže raznolike namere i motivacije među promoterima bitkoina. On nam predstavlja argentinskog preduzetnika Vencesa Kasaresa, koji u bitkoinu vidi način da popravi probleme koje je njegova zemlja doživela sa valutom u koju građani nisu mogli da se pouzdaju. Kasares je taj koji dovlači ljude sa novcem u bitkoin sferu – uključujući Pita Brajgera, koji upravlja Fortres investicionom grupom — i svako od njih ima svoje razloge zašto kupuju bitkoin. Poper objašnjava kako je posao investitora u kompanijama sa finansijskim problemima pomogao Brajgeru da uoči slom sistema i što je više razmišljao o tome, sve gore su mu se činile trenutne metode transfera novca širom sveta.

Bitkoin se širi i Poper izvlači kontradikcije u vezi sa njim na površinu. Na primer, mnogi su spremni da kompromituju čistotu i moć koda u zamenu za to da neko radi njihov posao umesto njih. Poper piše: „Izbor između sigurnosti i principa u jednoj ruci i lakoće rukovanja u drugoj.“ Zbog toga je Džed Mekejleb, čuveni matematičar i perspektivni naučnik, napravio sajt po imenu Mt. Goks, gde ljudi kupuju i prodaju bitkoin, čak iako sami uopšte ne razumeju kod. Nakon što je postalo teško održavati sajt, Mekejleb je prodao Mt. Goks mladom čoveku po imenu Mark Karpeles, čija će se nesposobnost da opšti sa drugim ljudskim bićima biti uzrok njegove propasti i možda, propasti bitkoina. Poper izveštava da je Karpeles, koji ima radnju u Tokiju, „Već dve godine je rukovodio najvećom bitkoinskom menjačnicom na svetu, i još nije posetio nijedno bitkoinsko okupljanje u inostranstvu – za šta je okrivljivao bolest svoje mačke Tiban, kojoj su svakog dana trebale injekcije, a Mark je smatrao kako samo on može da ih daje.“ Fijasko Mt. Goksa, koji je bankrotirao 2014, priča je toliko zanimljiva i čudna da zaslužuje knjigu za sebe.



Ali Mt. Goks je samo jedna od čudnih niti koje Poper prati kroz istoriju bitkoina. On priča i o tamnoj strani bitkoina, razgovoru sa Rosom Ulbrihtom, naučnikom-nomadom i libertarijanskim detetom hipika, koji je stvorio Silk roud, gde ljudi mogu da se bave nelegalnim transakcijama pod velom anonimnosti, koju im je omogućio bitkoin. Silk roud je postao najozloglašeniji ilegalni bazar na internetu i bio je prvi app killer za bitkoin. Poper savršeno suprotstavlja priče federalnih agenata o njihovim zastarelim pokušajima da uhvate Ulbrihta ‒ koji sebe naziva Piratom strave i opravdava svoje najgnusnije odluke kao čin slobode – sa nadolazećom strujom interesovanja opšte javnosti za bitkoin, od Silicijumske doline preko Njujorka do Federalnih rezervi SAD-a, ne kao revolucionarno novo sredstvo, već kao praktičan način da se unaprede naše trenutno zarđale i skupe metode transakcije novca. (U maju je Ulbriht osuđen na doživotnu robiju.) Na neki način je ironično da kriptografske tehnologije u srcu bitkoina mogu i same da imaju vrednost kao sredstvo za autentifikaciju u traksankcijama koje je inače teško razotkriti.

Dok bitkoin prihvataju više klase kao bolju zamku za institucije, on predstavlja rizik da će postati nešto čega bi se njegovi pokretači zgražavali. Poper pravi tabelu uspona kompanije 21e6, koju podržava elita Silicijumske doline u njenom elanu zauzdavanja tehnologije kojom se stvara bitkoin, efektivnije nego bilo ko drugi, stvarajući time novac za one koji ga već imaju preko glave. Najupečatljiviji momenat u knjizi je kontrast na koji Poper ukazuje između konferencije za ideološki slično opredeljene vlasnike bitkoina na konjičkoj trci na rubu Ostina, gde je Ulbrih odrastao, sa okupljanjem bogatih i moćnih na jugu na Sautvest festival, gde je Ulbrihtova majka politički skrajnuta dok moli za novac za sudske troškove svoga sina. To je bio „ružno sećanje na jednu stranu bitkoina” koju njegovi novi korisnici „žele da ostave po strani”. I kao što Poper piše: „Ako je ovo bio novi svet, nije se baš mnogo razlikovao od starog – barem ne još.”
 
„Digitalno zlato“ ne može biti priča sa srećnim krajem, jer je budućnost bitkoina trenutno nepredvidiva. Ali ako bitkoin ne promeni sve, ljudi će tražiti nešto što može da promeni sve i zato Poperova knjiga predstavlja nužnu lektiru, uzgred i veoma intrigantnu, bez obzira na sudbinu samog bitkoina.

Autor: Betani MekLin
Izvor: nytimes.com