Pismo koje otkriva zašto su Hans Kristijan Andersen i Čarls Dikens okončali prijateljstvo

Sačuvana pisma otkrivaju nam kako je ponašanje danskog pisca tokom duže posete upropastilo prijateljstvo između dva slavna autora.

Ova poseta bez sumnje nije bila uspešna. Prijateljstvo koje je bujalo između dve književne zvezde Čarlsa Dikensa i Hansa Kristijana Andersena delovalo je kao da će biti dugovečno. Međutim, prijateljstvo nije moglo da preživi predugu posetu danskog pisca porodičnom domu britanskog književnika u Kentu. Koliko su, zapravo, stvari pošle po zlu, barem sa jedne strane, otkrilo je iznenađujuće iskreno pismo koje je prodato na aukciji koja je održana u septembru 2017. godine.

U martu 1857. godine Andersen je najavio Dikensu da će u toku leta doći u kratku posetu koja neće trajati duže od petnaest dana. Andersen je napisao: „Dolazim samo zbog Vas“, i dodao: „Iznad svega, nadam se da u Vašem srcu uvek ima mesta za mene“.

Kada se Andersenova poseta završila, nakon punih pet nedelja, Dikens je osetio potrebu da ispriča bivšem premijeru lordu Džonu Raselu kako je tvorac nekih od najomiljenijih bajki na svetu bio izuzetno loš gost.

„Govorio je francuski kao divlji dečak Petar, a engleski kao da je pohađao školu za gluvoneme“, požalio se veliki autor, praveći nimalo lepo poređenje sa nemačkim divljim dečakom iz poznate priče koja je u to vreme bila omiljena na engleskom dvoru.

Prema rečima snebivljivog domaćina, Andersen nije bolje govorio ni neki drugi jezik. „Nije umeo da izgovori ime svoje knjige ’Improvizator’ na italijanskom; a njegova prevoditeljka je tvrdila da ni danski nije umeo da govori kako treba“, napisao je Dikens.

Ovo zapanjujuće pismo, koje je dostiglo cenu od 4.600 funti, i koje ostaje u Londonu, samo je jedan od izuzetnih artefakata iz kolekcije pisama, slika i autograma koje je aukcijska kuća „Lejsi Skot & Najt“ prodala u istom danu. Retki dokumenti, uključujući i album sa parčetom rukopisa Džejn Ostin, koji je prodat američkom kupcu koji se javio telefonskim putem za 16.000 funti, deo su škotske porodične kolekcije koja je prenošena sa kolena na koleno. Bilo je tu i pisama kraljice Viktorije, Vilijama Gledstona, Čarlsa Darvina i ser Voltera Skota.

„Autori ovih pisama su zaista velika imena, počevši od političara pa sve do pisaca i članova kraljevske porodice, i svi predmeti su zaista verodostojni“, rekao je Gaj Prat, književni stručnjak i konsultant za aukcijsku kuću. „Prvobitni kolekcionar je imao dobre veze“, dodao je.

Postoji izreka da je svakog gosta tri dana dosta. Andersenovih pet nedelja sa Dikensom očigledno je bilo izuzetno naporno. Slavni pisci su se upoznali u leto 1847. godine na aristokratskoj zabavi na kojoj je Andersen rekao Dikensu da je njegov veliki obožavalac, nazivajući ga „najvećim piscem našeg doba“.

Neke od danskih bajki su tek bile prevedene na engleski jezik, tako da je Andersen bio usred onoga što bi se danas moglo nazvati promotivnom turnejom. U pismu koje je poslao prijateljima u Danskoj, Andersen je napisao da je Dikens „u potpunosti onakav kakvim sam ga zamišljao“.

Nekoliko nedelja kasnije Dikens, jedna od najslavnijih osoba u Londonu, ostavio je paket sa pismom i poklon-primercima svojih knjiga u Andersenovom stanu.

Po povratku u Dansku, Andersen, koji je bio poznat po tome što se nije snalazio u društvu, čini se da je postao pomalo opsednut prijatnim i kulturnim engleskim piscem. Devet godina mu je redovno slao pisma, u kojima je pisao o tome kako mu se divi, kao i knjige za recenziju. Kada je Danac došao u posetu u julu 1857. godine, bio je to veoma loš period za Dikensa. Razmišljao je o tome da se razvede od supruge. Objavljivanje njegove „Male Dorit“ u nastavacima nije naišlo na dobar prijem kod čitalaca, a takođe se grozničavo pripremao za svoju glumačku ulogu u „Ledenom bespuću“, predstavi zasnovanoj na tekstu Vilkija Kolinsa.

Sa druge strane, za Andersena je Geds Hil, Dikensova kuća na selu u Hajamu, bila previše hladna, kako je primetio jedan biograf. Takođe ga je ljutilo to što nije bilo nikoga ko bi ga ujutru obrijao.

Ubrzo su i njegove promene raspoloženja postale problematične. Nakon loše kritike legao bi na travu i plakao, a zatim se opet rasplakao kada je 15. jula konačno napustio Geds Hil.

Dikens je bio manje mrzovoljan nakon što je njegov gost napustio imanje, napisavši na ogledalu u sobi u kojoj je gost boravio: „Hans Kristijan Andersen je spavao u ovoj sobi pet nedelja – što se ovoj porodici činilo kao večnost!“ Već je poznato da je ovaj pisac šest dana kasnije napisao pismo svom prijatelju Vilijamu Džerdanu u kome se požalio na to koliko je Andersen čudan.

„Kad god je dolazio u London, imao je problema sa taksijima i šerijem, i ti problemi su se vraćali čim bi se ovamo vratio, sekao je papir u svim mogućim oblicima i pravio izuzetno čudne buketiće od šumskog cveća“, napisao je književnik.

Prepiska između dvojice autora ubrzo je prestala. Ali možda ovo kratko prijateljstvo između njih nije bilo sasvim besplodno. Neki naučnici sugerišu da je Andersen, koga je Dikensova ćerka Kejt kasnije opisala kao „mršavog dosadnjakovića“, možda poslužio kao inspiracija za lik ulizice Juraje Hipa u „Dejvidu Koperfildu“.

Autor: Vanesa Torp
Izvor: Gardijan
Prevod: Kristijan Vekonj