Pet biblioteka koje opstaju uprkos svim nedaćama

Svetski Dan knjige je odličan povod da se osvrnemo na biblioteke od Egipta do Dominike, koje su ostale otvorene uprkos pretnjama smrću, ekstremnim vremenskim uslovima i terorizmu.


Pomoćnik Imam Šeih Mahmud Hakim prebira na hiljade knjiga iz Narodne biblioteke Iraka, koje se čuvaju u Bagdadu, u Imam Alah Ali džamiji, 2003. Knjige su zaplenjene za vreme opsade glavnog grada, ali neke su vraćene zahvaljujući zalaganju sveštenstva. Foto: Saurabh Das/AP
 
Iščezla biblioteka iz Kaira, Egipat
 
Adaptirana vila u elitnoj četvrti u južnom delu Kaira, dom je kluba „Bardo“, popularnog kulturnog centra sa bibliotekom u prizemlju. Biblioteku je osnovao strastveni ljubitelj knjiga Omar Amin, koji je napustio posao u marketingu da bi se  u potpunosti posvetio biblioteci. Kolekcija na više jezika, nastala je zahvaljujući donacijama, koje uključuju prvo izdanje Harija Potera i Kafkinu „Ameriku“ iz 1927. koju je Amin našao prebirajući po buvljacima egipatske prestonice.
 
Ovo su riskantna vremena za takve projekte. U decembru 2016. egipatske snage bezbednosti su izvršile  upad u Al-Karama biblioteku, što je samo jedan od primera pokušaja ukidanja slobode izražavanja. Prema podacima Komisije za zaštitu novinara, 2017 godine zatvoreno je 20 novinara, a egipatski pisac i aktivista Basma Aziz navodi da su „mnoge izdavačke kuće izložene pritiscima i zastrašivanju“. Ali uprkos svim rizicima, Amin želi da ohrabri uznemirene stanovnike haotičnog Kaira da otkriju ovo jednostavno zadovoljstvo – čitanje.

 Javna biblioteka u Kabulu. Foto: Carol Mitchell

Gradska biblioteka u Kabulu, Avganistan

Nastala spajanjem dve male biblioteke 1966, Gradska biblioteka u Kabulu preživela je komunistički režim, građanski rat, vladavinu Talibana, i političku nestabilnost koja ne prestaje još od napada zapadnih sila 2001.

Nasilje je u stalnom porastu u Kabulu, a biblioteka je u očajnom stanju. „Sukob koji je u toku ometa funkcionisanje biblioteke i mnogi ljudi se plaše da napuste svoje domove čak i na kratko“, izjavio je Kajum Suruš, analitičar specijalizovan za Avgavistan. „Ukratko, potrebno im je sve što je standard za modernu biblioteku. Potrebne su im nove knjige, moderan sistem za arhiviranje, profesionalni bibliotekari i zgrade.“

U Avganistanu nedostaje mnogo toga, ali biblioteka je ključna kao mesto za društvenu i akademsku razmenu, smatra Suruš, dodajući da „može da pomogne mladim ljudima da shvate da o Islamu ne postoji samo jedno jedino štivo i da svako ima pravo na svoja uverenja“.

 Neimenovana biblioteka u Somaliji. Foto: Badra Yusuf

Neimenovana biblioteka u Mogadišu, Somalija
 
Iako još uvek nema ime, elegantan crno-beli prostor, koji je predviđen da postane biblioteka u Mogadišu, odskače od zapadnjačkih stereotipa o somalijskoj prestonici.

S obzirom na stalne napade islamističke grupe El Šabab i na činjenicu da je zemlja konstantno na ivici gladi, veliki je izazov živeti i raditi u Mogadišu. Ali Badra Jusuf i Abdulhaim Aden, koji pomažu u osnivanju biblioteke, ne gube nadu da će doprineti razvoju čitalačke kulture.
 
Gradska biblioteka, Rozo, Dominika
 
Sa tradicijom koja ide u prošlost do 1843, i divnom zgradom izgrađenom 1906, Gradska biblioteka u Rozou, posedovala je kolekciju istorije crnaca i karipske književnosti, koja je obuhvatala period od preko 100 godina. Ali, kada je 2016 godine Uragan „Marija“, pogodio ostrvo, biblioteka je ostala bez krova i 25.000 knjiga.

Biblioteka je ponovo otvorena u privremeno ustupljenom prostoru Nacionalnog arhiva u decembru 2017, nakon što je organizacija „Book Aid“ donirala 2000 knjiga. Bibliotekarka Veranda Rejmond kaže da će ostati posvećena pružanju usluga, naročito učenicima koji su ostali bez knjiga, internet konekcije i prostora za učenje tokom oluje. „Naši kapaciteti su ograničeni“, rekla je, „međutim, činimo sve što je u našoj moći da pomognemo našim članovima“.

Rejmond kaže da biblioteka ima nameru da izvrši popravke na zgradi, ali s obzirom na klimatske promene koje ostrvu donose putpuno drugačije vremenske uslove, bibliotekari Dominike će morati da se pripreme na nove probleme u budućnosti. Plan je da se, u nekom trenutku, izgradi nova biblioteka, ali za to je potreban novac, rekla je.

Narodna biblioteka i arhiv, Bagdad, Irak
 
Iračka Narodna biblioteka i arhiv, prošla je kroz mnoge nemire od osnivanja 1920. Ali tokom invazije na Irak koju su Sjedinjene Države izvršile 2003, biblioteka je zapaljena i opljačkana. Tom prilikom, ostala je bez 60% arhivskog materijala i 95% zbirke retkih knjiga.

Ponovna izgradnja i održavanje rada biblioteke u haotičnim godinama koje su usledile, nije bio nimalo lak zadatak. U tekstu napisanom za sajt Britanske biblioteke, direktor Saad Eskander, opisuje posledice bombardovanja iz 2007: „Desetine hiljada papira letelo je naokolo, izgledalo je kao da pada kiša knjiga, suza i krvi. Prizor je bio nadrealan. Listovi su plamteli na nebu.“ Sledeće godine dao je izjavu za Gardijan: „Nikad uz sebe nemam telohranitelja jer to privlači pažnju. Ta ideja – imati telohranitelja, menjati automobil po dva, tri puta – veoma je glupa. Ako žele da vas ubiju, ubiju vas. Ako imate sreće, preživećete, ako nemate sreće, ubiće vas.“

Stanje u Bagdadu se popravilo u odnosu na najgori period nakon agresije, ali još uvek je to grad pun opasnosti – u januaru u bombaškom napadu poginulo je najmanje 35 ljudi. I pored svega, biblioteka je još uvek otvorena, pet dana u nedelji.

Izvor: www.theguardian.com
Prevod: Maja Horvat