Pavle Zelić: Između leka i otrova je tanka linija

Život piše romane i u tome je neprevaziđeni scenarista. Pred inspiracijom koju nam daje svakodnevica ne možemo ostati ravnodušni, posebno ukoliko je reč o pitanjima koja se tiču svih nas. Pisac, scenarista i vodeći zdravstveni ekspert u Srbiji i inostranstvu Pavle Zelić u svom novom delu „Gorka pilula“ za Bazar analizira upravo teme koje okupiraju sadašnjost, ali i vrlo često određuju i utiču na budućnost.



Ovo je priča o farmaceutu koji je fantastično objedinio svoja interesovanja – potrebu da brine o zdravlju ljudi i umetničkom i stvaralačkom pozivu. Njegovo ime je Pavle Zelić. On je neko ko i sa očeve i sa majčine strane ima slavne pretke. Po njegovom pretku Gerasimu Zeliću, čuvenom arhimandritu, duhovnom pa i političkom predvodniku Srba u Austrijskom carstvu s kraja 18. i početkom 19. veka, zove se ulica u Beogradu, a po dedi s majčine strane Milanu Milanoviću – velika u Leposaviću, gradu koji je uzdigao smeštanjem flotacije u njega.

Pisac, filmski i strip scenarista, kritičar, ali i vodeći zdravstveni ekspert u Srbiji i inostranstvu, Pavle Zelić je svoju posvećenost kulturi i književnosti veoma dobro spojio sa obavezama koje svakodnevno obavlja u oblasti farmacije, a zaposlen u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije. Pre tačno dve decenije diplomirao je na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a gotovo isto toliko se bavi spisateljskim radom. Objavio je više od 40 priča u relevantnim književnim i popularnim časopisima i novinama, kojima je zastupljen u antologijama u zemlji i inostranstvu. Piše kritike filmova, knjiga, stripova i eseja za štampane novine i magazine, kao i internet portale. Priče i stripovi Pavla Zelića prevedeni su na preko deset svetskih jezika. Nagrađen je više puta za književni, scenaristički i kritičarski rad.

Stiče se utisak da ovaj svestrani gospodin živi život vođen maksimom sjajnog Stiva Džobsa, koja glasi: Vaše vreme je ograničeno. Ne trošite ga tako što ćete živeti tuđi život, šaljući nam svima na taj način poruku da bi trebalo da se zapitamo šta je zaista važno u našim životima. Bazarov uvaženi sagovornik Pavle Zelić je pravi dokaz da je jedini preduslov koji je potreban da radite sjajan posao – da volite ono što radite. Posle ovog intervjua, dragi naši čitaoci, zapitajte se: Da li živim život onako kako želim i radim li posao koji želim da radim? Prenosimo vam deo razgovora.

Vaša nova knjiga „Gorka pilula“ zaintrigirala je čitaoce i književne kritičare, ništa manje nego prethodne – roman „Peščana hronika“, koji ste napisali pre 12 godina ili skorija zbirka pripovedaka „Dum-dum“ iz 2021. Kako je knjiga nastala, šta je presudilo da se opredelite za ovu temu?

„Gorka pilula“ nastala je kao rezultat dugogodišnjeg promišljanja o farmaciji i lekovima, ali i o našoj zavisnosti od njih, kao i o globalnim procesima koji upravljaju tim sektorom i mračnim tajnama i zataškavanim kriminalnim i zločinačkim slučajevima koje on krije – a kojih se kao stručnjak gnušam i želim da ih iznesem na videlo. To je neophodno i kako bi se prava farmacija distancirala od zločinaca koji su pokušavali i dalje pokušavaju da je zloupotrebe, a poverenje u farmaciju i moje koleginice i kolege farmaceute vratilo. Knjiga je duboko lična i u njoj iznosim mnoge ekskluzivne činjenice i malo poznate istinite priče, sakupljane tokom decenije i po rada u struci ali i temeljnog istraživanja na ove teme, koje sam privremeno publikovao i u naučnim radovima i tekstovima za stručne časopise. I onda je konačno došlo vreme da se sve to skupi među jedne korice, a meni je samo ostalo da se pitam kako će je čitaoci prihvatiti. Ispalo je bolje nego što sam mogao da sanjam. „Gorka pilula“ je postala najveći uspeh moje spisateljske karijere, ali mnogo važnije od toga – njena poruka je prihvaćena upravo na način kako sam se i nadao.

Kažete: „Kao ni tri četvrtine ljudi koji žive na planeti danas, i ja postojim zahvaljujući antibioticima.“ O tome i pišete u novoj knjizi sastavljenoj od zbirke eseja. Koliko je toga novog među koricama „Gorke pilule“, i šta je zapravo tema, a šta poruka Vaše knjige?

Iako sam neke od ranijih tekstova i materijala iskoristio i u ovoj knjizi, svaki je morao da prođe temeljnu obradu kako bi se stručni i naučni jezik prilagodio svakodnevnom govoru koji bilo ko može da razume. Ipak, većina teksta je potpuno nova, nastala specijalno za „Gorku pilulu“. Njenu okosnicu čine brojne insajderske priče koje se čitaju kao uzbudljivi mini-trileri. One su kako mojih lične, nastale tokom decenija rada u brojnim ulogama u svetu farmacije i zdravstva u zemlji i inostranstvu. Ali su tu i dugo sakupljane i uz dozvolu publikovane ispovesti brojnih prijatelja i kolega iz celog sveta. Konačno, kao i citat iz pitanja, knjiga pored mase podataka i rezultata zanimljivih studija i istraživanja, sadrži i brojne neočekivane zaključke o svetu u kojem živimo – i kako ga je upravo farmacija suštinski oblikovala. Mi danas živimo duže, kvalitetnije i zdravije upravo zahvaljujući proizvodima koja nam je dala ova struka i nauka – a koju često nepravedno u totalu žigošu kao nekakvu kolektivnu farmaceutsku mafiju. Postoje kriminalci i zločinci i u svetu farmacije, ali su to pojedinci sa imenom a i prezimenima, koje eksplicitno navodim u „Gorkoj piluli“ – oni treba da ostanu na stubu srama zauvek, ali nikako ne predstavljaju farmaciju u celosti, naprotiv. U konačnom sledu, „Gorka pilula“ je, kako često ističem, sa jedne strane britka, maltene surova kritika, ali na neki način i ljubavno pismo farmaciji – mojoj struci, opredeljenju i identitetu. Voleo bih da posle čitanja i drugi farmaciju vide makar malo i mojim očima – objektivno i kritički, ali i uz određenu, činjenicama potkrepljenu naklonost.

Preko deceniju i po ste aktivni u sferi zdravstva, radite u nacionalnom regulatornom telu za lekove i medicinska sredstva, ali ste i u komitetima, odborima, radnim grupama međunarodnih organizacija u kojima imate brojne i ne retko vrlo visoke funkcije. Postoji li mračno naličje farmacije? Ko su pravi gospodari našeg zdravlja?

Lekovi su deo naših života, često od samog rođenja do kraja, a iza njih stoje kompleksni sistemi odlučivanja, interesi, dileme, ali i veliki naučni napredak. Ali ne smemo zaboraviti da je između leka i otrova tanka linija, samo je u pitanju doza. U „Gorkoj piluli“ pokušavam da prevaziđem mistifikacije i osvetlim farmaciju sa svih strana, kako bi ono loše i dobro, i mračno naličje i svetlije lice u potpunosti izašlo na videlo. Razumevanje kako se lekovi razvijaju, ispituju, dolaze na tržište i ko od toga ima koristi jeste deo priče o farmaciji, ali je i naša uloga u tome ogromna. Svi mi smo u nekom trenutku pacijenti, i u mnogo čemu odlučujemo o svom ličnom zdravlju pa i zdravlju bližnjih, naročito dece. Samo ta odluka mora biti potcrtana pravim znanjem i relevantnim izvorima informacija, a ne prvim linkom koji izađe u pretraživaču na internetu, ili naizgled nasumičnim objavama na društvenim mrežama koje nam se nameću, a bira ih dokazano defektni algoritam koji favorizuje dezinformacije i lažne vesti. Pacijent jeste gospodar sopstvenog zdravlja, ali samo ako to želi, i potrudi se da bude aktivni deo zdravstvenog tima okupljenog da mu pomogne da ozdravi, koji čine lekar, medicinska sestra i naravno – farmaceut. A na svim mojim nebrojenim putovanjima na pet kontinenata, i sastancima u međunarodnim telima – Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, Savetu Evrope, EU organizacijama i silnim drugim, nisam naišao na neki skriveni tajnoviti svet moćnika iz senke – već samo požrtvovane koleginice i kolege koji brinu o zdravlju čovečanstva kao što svako od nas treba da brine o svom. Izuzima iz ove vedre slike – internacionalne kriminalne grupe koje se bave falsifikovanjem lekova – pravu farmaceutsku mafiju. Ova ilegalna delatnost dostiže nezapamćene razmere, pa joj je tako godišnji obrt čak 461 milijarda dolara, a svojim delovanjem izazove čak 700.000 smrtnih slučajeva svake godine. Počinioci ovih zločina protiv čovečnosti zaista deluju iz pritaje, ali su i te kako prisutni svuda, pa i u našoj zemlji, prodajući preko interneta neefikasne a neretko i toksične kopije pravih, često skupih lekova za životno ugrožavajuća stanja. Čak i deci osnovnoškolskog uzrasta o čemu svedočim i pišem iz ličnog iskustva!

Vi ste neko ko je svoju posvećenost umetnosti veoma dobro spojio sa svojim profesionalnim obavezama koje imate u oblasti farmacije. Kako se obično predstavljate: kao farmaceut ili kao pisac? Šta Vam je negde važnije, a šta bliže srcu? A kako sam informisana, Vaša ljubav sa farmacijom nije se desila na prvi pogled...

Sve mi je teže da jedno odvojim od drugog, a posle „Gorke pilule“ se nadam da više ni ne moram. Ja sam farmaceut-pisac i samo neko baš takav je mogao da napiše ovakvo delo, po svemu sudeći, tek prvo u nizu – jer već uveliko radim na svojevrsnom nastavku, sa brojnim poglavljima i drugim materijalima koji prosto nisu stali u ovu knjigu. A razmatram i druga dela još ambicioznijeg zamaha i potencijala za međunarodni plasman – ceo jedan mali opus u podžanru farmaceutske publicistike. A u perspektivi i književnom žanru, najverovatnije farmaceutskog trilera. Iako sam najpre bio pisac, i počeo da objavljujem pripovetke, osvajam književne nagrade i dobijam honorare, farmacija mi je pružila stabilnost ali i u neku ruku višu svrhu – mogućnost i moć da pomažem ljudima kada im je najpotrebnije – u bolesti. Priznajem, a celu priču o tome ćete takođe naći u „Gorkoj piluli“ kako farmaciju inicijalno nisam voleo, ni hteo da upišem taj fakultet. Presudnu ulogu u mom usmeravanju je tada odigrao očev prijatelj Milorad Pavić, koji mi je mudro savetovao da ne upisujem Filološki fakultet – ako tamo želim da naučim da budem pisac. To je u tebi. Ili nije – reći će veliki pisac, a ja sam otišao na farmaciju da nikad ne zažalim. I sve vreme tokom studija paralelno pisao i pisao... kao što to radim i danas.



Pišete i scenarija za filmove, a napisali ste više scenarija za strip, ali ste posebno zapaženi kao scenarista veoma vrednih strip-izdanja, među kojima je „Družina Dardaneli“. Strip je takođe Vaša ljubav, a jedan od omiljenih naslova za koji ste se vezali još od šeste godine je „Dilan Dog“. Splet okolnosti, ili sudbinski znak?

Operisao sam krajnike sa šest godina, i molio majku da mi donese stripove dok ležim u bolnici. Među masom naslova pokupljenih u to doba stripovima krcatih kioska, u ruke sam dobio strip sa poprilično golotinje, nasilja i krvi. Ali i nekim od najboljih scenarija u istoriji stripa. Umberto Eko je izjavio: „Mogu da čitam Bibliju, Homera i ’Dilana Doga’ da mi nikad ne dosadi.“ A mene je tih tmurnih dana 1986. zauvek opčinio taj melanholični detektiv noćnih mora, i ceo horor žanr pride. „Družina Dardaneli“, koju je maestralno iscrtao Dragan Paunović u dva albuma, a upravo se radi i na adaptaciji u dugometražni animirani film – projekat je koji predstavlja svojevrsno vraćanje duga delima koja su me oblikovala – kako u stripu ali i književnosti. Naime, radi se o avanturističkom, blago horističnom serijalu u kojem su glavni junaci heroji iz dela klasiče literature, odnosno moje lektire – Hajduk Stanko, Koštana, grof Vronski, Sava Savanović, Jozef K., Vukašin Katić, Raskoljnikov... u nekim novim zapletima i smešteni u svet tehnoloških čudesa jedne alternative istorije. Delo na kojem neki novi klinci uče da čitaju i vole stripove i knjige kao što se to desilo i meni pre toliko godina, štaviše decenija!

Tema koja Vas okupira je i naučna fantastika. Zašto je naučna fantastika i dalje tako popularna?

Mislim da nam je u svetu sve neizvesnije budućnosti, i sa brojnim neverovatnim i sve bržim razvojima tehnologije – veštačkom inteligencijom, ponovnim osvajanjem svemira, robotima, genetskim inženjeringom i virtuelnom realnošću, potrebno da nam neko sve to objasni kroz priču. A naročito da pretpostavi moguće scenarije i perspektive uticaja tih naučnih proboja na društvo i čoveka kao pojedinca – i kako sve to može da nam se obije o glavu. SF ili pravilnije, NF je većinu svega navedenog odavno predvideo, i kao svojevrsni žanr ideja će uvek imati verne ljubitelje i poštovaoce. Ja lično sam se često bavio spekulativnom fantastikom, i raznim mogućim verzijama sumraka čovečanstva u bliskoj budućnosti zbog čega i zbirka „Dum-dum“ u kojoj su sve te pripovetke sakupljene nosi podnaslov Priče koje će spasti svet. Uveren sam da ukoliko poslušamo, neretko vrlo naučno potkrepljena upozorenja pisaca NF-a, ponavljana iznova i iznova u nebrojenim delima o recimo – uništavanju životne sredine ili zavisnosti od tehnologije, imamo šansu da preokrenemo neke od negativnih trendova i ponašanja današnjice. Ja sam moj doprinos dao.

Čovek je uvek pred izazovima, između ostalih – i izazovima uspeha. Da li biste mogli okarakterisati sebe?

Najveći uspeh je biti istinski srećan, smiren i ostvaren u sopstvenim kriterijumima, a ne onom koje nameće koje god društvo u kome ste se zatekli. Nažalost, uprkos ovom znanju, sebe podsećam na još jednog voljenog strip-junaka – Princa Valijanta. Njega je veštica iz močvare proklela da nikad ne bude zadovoljan. Pa tako, i pošto oženi najlepšu ženu svog doba – kraljicu maglovitih ostrva Aletu, povrati očevo kraljevstvo Tule, dobije petoro dece i postane vitez okruglog stola Kralja Artura – on ne miruje, već uvek jurca u nove avanture. Borim se protiv tog nemira u sebi, i kanališem ga u odgovornost prema mojima najmilijima, ali i zajednici u kojoj želim da ostavim trag, nasleđe i sećanje o borbi za bolje danas i sada, za one kojima je pomoć najpotrebnija. Pa sam tako, na kraju svake nedelje krcate prekriženim obavezama koje sve pažljivije planiram da imaju dubljeg smisla i značaja – i ja malo više... srećan.
 
Autor: Gordana Mašić