Brend
Gucci oduvek je bio zanimljiv javnosti, ne samo zbog svojih ekskluzivnih proizvoda od kože, torbi ili kaiševa koje je naručivao i JFK za Džeki Kenedi i sebe, ili zbog modne linije, već i zbog brojnih zbivanja u samoj porodici Guči. Italijanska porodica dugo je upravljala kompanijom, a kako to biva u porodicama, i ovi složeni odnosi uticali su i na biznis i na sudbinu same kuće. Brend je, svakako, samo rastao, godinama sloveći za jedan od omiljenih brendova javnih ličnosti.
Patricija Guči, ćerka Paola Gučija i praunuka Guča Gučija, osnivača ovog već decenijama prepoznatljivog brenda u svetu mode, već dugo nije u kompaniji, koja je sada u međunarodnom vlasništvu, ali je rasla zajedno sa imenom firme. Na njenu ispovest dugo se čekalo, a ona je u ličnoj priči "Guči – istina o jednoj uspešnoj dinastiji" (u izdanju Lagune) odlučila da prvi put iznese svoja sećanja o razvoju kompanije, o privatnom životu porodice i međusobnim trvenjima koja su dovela do raskola, a onda i prodaje čuvene modne kuće, ali i o tome kako su, pre svega zahvaljujući njenom ocu, nastajali neki od najvoljenijih proizvoda.
Vaša porodica je prošla kroz teška vremena, a mediji su vas pratili budno otkako je Gucci postao veliki svetski brend. Vi lično ste odlučili da ispričate pravu priču o porodici. Zbog čega ste imali potrebu da sve stavite na papir?
Samo sam želela da zapišem stvarne događaje kao svedok onoga što se dešavalo porodici Guči, čak i ako su gorki. Lično, što se mene tiče, želela sam da demantujem sve knjige koje su objavljene a nije ih autorizovala moja porodica, pune kleveta, laži i ogovaranja.
Imali ste specifičan odnos sa svojim ocem, rekli ste da vam je to predstavljalo veliku teškoću, ali ste uvek govorili da je on apsolutni genije za modu. Da li verujete da bi mogao da predvidi modna dešavanja danas? Kako bi se snašao u visokoj modi 21. veka?
Apsolutno bi mogao! On je predviđao kakva će moda biti, na primer, želeo je da stvori
Gucci jeans još sedamdesetih, što nikome nije uspelo. Ali ostali članovi porodice se nisu složili. Sigurno bi u 21. veku kreirao veoma originalne i veoma inovativne predmete.
Guccijeve kreacije nosili su brojni političari, počevši od JFK, kao i brojni članovi kraljevskih porodica. Kako vam izgleda stil današnjih političara, da li im je i dalje važno to kako su stilizovani?
Mislim da im nije važan stil. Danas, političari se bave veoma ozbiljnim problemima, ali naravno da je stil veoma važan za nekoga ko je javna ličnost. Ne vidim da danas postoji elegancija koja bi trebalo da bude obavezna na određenim događajima.
U knjizi ste napisali da umete da prošetate radnjom Gucci i da vas prodavačice ne prepoznaju iako se dizajn Guccija nije mnogo promenio kada je kompanija prodata. Kako se osećate danas, kada kompanija odavno nije u vlasništvu vaše porodice, dok prolazite pored radnje Gucci?
Na kraju je stil prilično izmenjen. U početku, nakon što je kompanija prodata, a do pre nekoliko godina, oni su samo replicirali originalan
Gucci dizajn.
U knjizi ste otkrili da kao žena niste mogli da nasledite deonice kompanije jer su samo muškarci mogli da preuzmu i nastave biznis. Verujete li da bi sve bilo drugačije da ste mogli da ih preuzmete?
S jedne strane, to je tačno, ali ja sam imala veoma jak karakter s kojim sam mogla da se borim za svoju poziciju kao žena, a sa druge, bila je za mene to veoma velika privilegija, i morala sam da svu svoju energiju i sve svoje vreme usmerim u posao i odreknem se privatnog života.
Kao žena u muškom svetu i kao neko ko je želeo da uspe bez pomoći porodice, a to na više mesta naglašavate u knjizi, postoji li nešto što biste voleli da ste uradili na drugačiji, lakši način?
Studirala sam arheologiju. U tom svetu moje prezime verovatno ne bi bilo toliko važno.
Vaš otac je govorio da je Hermes jedini pravi rival kompaniji Gucci. Da li mislite da je tako i danas?
Da, to je zaista bilo tako, ali sada smatram da je
Hermes kompanija sa najelegantnijim proizvodima od kože.
Da li je moguće imati prijatelje u svetu visoke mode?
Svet mode je veoma površan, tako da je teško imati istinske prijatelje. Na neki način, uvek postoji konkurencija.
Autor: Zorica Marković
Izvor: Nedeljnik