Ovih 11 knjiga naučne fantastike je predvidelo budućnost

Da li naučna fantastika predviđa budućnost ili samo inspiriše buduća otkrića?



Ovo se pitaju čitaoci nakon čitanja romana koje ćemo navesti, a u kojima su kompjuterski hakeri, veštački udovi i ajpedi – sve su ih izmislili pisci decenijama, a nekad i vekovima, pre nego su ove inovacije zaista stvorene.

Inspirisani ikonografijom ovih naizgled proročkih knjiga naučne fantastike, sastavili smo listu romana koji su predvideli budućnost.

„Guliverova putovanja“ Džonatana Svifta su predvidela otkriće Marsova dva meseca

Ova društvena satira iz 1726. godine prati čoveka po imenu Guliver na putovanjima po različtim svetovima poput onog koji je nastanjen malim ljudima ili drugog u kom žive divovi.

Ali kada se Guliver nađe na ostrvu Laputa, plutajućem svetu prepunom naučnika, astronomi primećuju da Mars u svojoj orbiti ima dva meseca. Preko 150 godina kasnije, 1877, otkriveno je da Mars zaista ima dva meseca – Fobos i Deimos.

„Frankenštajn“ Meri Šeli je predvideo savremene transplantacije

Kada je Šelijeva napisala „Frankenštajna“ 1818. godine, nauka je tek počela da istražuje nove oblasti reanimacije mrtvog tkiva putem elektriciteta.

Iako su prvobitne metode bile, da tako kažemo, sirove, otvorile su put za razvoj kasnijih medicinskih otkrića poput transplatacije organa koja je opisana u ovom romanu.

„Dvadeset hiljada milja pod morem“ Žila Verna je predvidelo električne podmornice

Žil Vern je poznat kao jedan od najnaprednijih autora devetnaestog veka. Predvideo je mnoge stvari od lunarnih modula do solarnih jedara više od sto godina pre nego što su proizvedeni.

Njegova najpoznatija knjiga je svakako „Dvadeeset hiljada milja pod morem“. Objavljena je 1870. godine, a predvidela je električne podmornice 90 godina pre nego što su zvanično otkrivene.

„Looking Backward“ Edvarda Belamija je predvideo kreditne kartice

Belami je u svom utopijskom romanu naučne fantastike iz 1888. godine imao ideju sličnu kreditnim karticama koje su zapravo počele da se koriste tek 63 godine kasnije.

Nakon što Džulijan Vest zaspi na 113 godina i probudi se u 2000, zatiče svet u kome svi koriste „kreditne“ kartice da kupuju robu. Iako je način na koji Belamijeve kartice funkcionišu sličniji debitnim, reč je svakako o veoma zanimljivom predviđanju.

„The World Set Free“ H. Dž. Velsa je predvideo atomsku bombu

Objavljen 1914. godine, ovaj roman ne samo da predviđa nuklearna oružja već je moguće da je i dao ideju za destruktivnu nuklearnu bombu doktoru Leu Zilardu, čoveku koji je prvi podelio atom.

Iako je u Velsovom svetu atomska bomba bila uranijumska ručna granata – poput regularne bombe samo sa više radijacije – nauka koja stoji iza te ideje je bila tri decenije ispred svog vremena.

„Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija je predvideo tablete za podizanje raspoloženja

Distopijski roman koji prikazuje šta bi se dogodilo sa svetom kada bi postao kapitalističko društvo zavisno od lekova u kome se daje prednost seksualnim slobodama u odnosu na monogamiju i ljudi su podeljeni u kaste.

U ovom romanu iz 1931. godine, Haksli je predvideo upotrebu tableta za podizanje raspoloženja i reproduktivnu tehnologiju, kao i probleme prenaseljenosti.

„1984“ Džordža Orvela je predvidela Velikog brata i masovni nadzor

Orvelova „1984“ je klasik distopijskih romana koji je odgovoran za koncepte poput Velikog brata, prihvatanje kontradiktornih mišljenja, novojezika i policije istine.

U njemu je opisan distopijski svet četrdesetak godina nakon Drugog svetskog rata, a knjiga se fokusira na teme poput cenzure, propagande i tiranske vladavine u društvu budućnosti. Orvel je takođe predvideo masovno nadgledanje i policijske helikoptere u svom klasiku iz 1949. godine.

„Farenhajt 451“ Reja Bredberija je predvideo slušalice

Bredberi je 1953. godine napisao „Farenhajt 451“ koji govori o tehnološkom društvu u kome su knjige zabranjene i svaka koja je preostala mora biti spaljena.
Njegov distopijski svet je predvideo ravne televizijske ekrane, kao i „školjke“ i „radio naprske“ – prenosive audio uređaje koji se ne razlikuju mnogo od bubica i blutut slušalica.

„2001: Odiseja u svemiru“ Artura Klarka je predvidela ajped

Ova naučnofantastična knjiga iz 1968. godine o vanzemaljskoj civilizaciji koja stvara inteligentan život na Zemlji je prepuna ozbiljnih tema poput nuklernog rata, evolucije i opasnosti od veštačke inteligencije u obliku super računara HAL 9000.

Ali najpreciznije predviđanje u knjizi su elektronske novine tj. „njuzpedi“ koje ljudi čitaju, a deluju veoma slično današnjim ajpedima.

„Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Daglasa Adamsa je predvideo aplikacije za prevođenje zvuka

U romanu objavljnom 1979. godine, tajni istraživač za međuzvezdani vodič „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Ford Perfekt upozorava svog prijatelja Artura Denta da će Zemlja biti uništena.

Njih dvojica beže na vanzemaljskom svemirskom brodu i uplovljavaju u bizarnu avanturu kroz univerzum. Jedna od stvari kojima prisustvuju je audio prevođenje u realnom vremenu uz pomoć univerzalnog prevodioca, nešto što je danas, 34 godine kasnije, moguće zahvaljujući aplikacijama.

„Neuromant“ Vilijema Gibsona je predvideo virtuelni svet i kompjuterske hakere

Ovaj futuristički triler iz 1984. godine prati sagorelog hakera i kiber lopova čija mogućnost da se „poveže“ sa virtuelnim svetom mu je vraćena uz pomoć čudotvornog leka.

„Neuromant“ nije samo prvi roman koji je uspeo da osvoji trostruku krunu nagrada za naučnofantastična dela (Hugo, Nebula i Filip K. Dik) i inspirisao serijal „Matriks“, već je i predvideo našu budućnost virtuelnog društva i kompjuterskih hakera.
 
Izvor: businessinsider.com 
Prevod: Dragan Matković