VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
Otkad strip postoji?
29.03.2021.
Ovo je dobro pitanje koje postavljaju devetogodišnji Alber i jedanaestogodišnja Boni… I nisu oni jedini koji se to pitaju!
O ovom pitanju raspravljaju istraživači stripova, priznaje Džesika Kon, koja se bavi istorijom crtanja.
Ovo je priča…
Istraživači šezdesetih godina 20. veka najpre su smatrali da se prvi strip pojavio krajem 19. veka u Sjedinjenim Američkim Državama. To je bio „Hoganov sokak“, koji je Ričard Felton Aulkolt crtao u Njujork vorldu, a zatim u Njujork džornalu. U ovom stripu prikazan je dečak u kućnom ogrtaču, kog su čitaoci prozvali „Žuti klinac“ čim se boja pojavila. Ono što je govorio bilo je ispisano na njegovoj odeći, što neki smatraju pretečom čuvenog oblačića u stripu.
Iz istog perioda možemo pomenuti rad Vinzora Mekeja, tvorca stripa „Mali Nemo“, koji se smatra jednim od začetnika američkog stripa.
„A onda su istraživači nastavili da istražuju – to im je posao…“, nastavlja Džesika Kon, „i otkrili su švajcarskog crtača iz sredine 19. veka, Rudolfa Tepfera, koji je stvarao priče u slikama, ređajući ih jednu do druge. U to vreme nije bilo oblačića, već samo tekst ispod slika.“
Kad jednom počnete da se vraćate u prošlost, gde da se zaustavite?!
A kad bismo u još starijim delima mogli otkriti početke stripa… Šta je sa Hijeronimom Bošom i njegovim triptisima i slikama iz više delova? A sa Trajanovim stubom koji prikazuje scene pobede cara Trajana nad Dačanima? A sa Tapiserijom iz Bajea, koja u slikama i u tekstu prikazuje Vilijama Osvajača kako osvaja presto Engleske? Istraživači koji idu najdalje u prošlost ne oklevaju da odu do samog porekla crteža, na zidovima pećine Lasko…
Problem definisanja
Naime, ako je teško odrediti tačan datum nastanka stripa, to je i zato što postoji problem definisanja ovog žanra. Šta je strip? Jesu li to samo crteži sa oblačićima? Ili pak sled crteža čak i bez ikakvog teksta?
„Zapravo većina današnjih istraživača slaže se da ono što određuje strip jeste senkvencijalnost: namerno uzastopno ređanje slika koje nešto govore: pričaju priču, izlažu misao…“, zaključuje Džesika Kon.
Ako stripovi Vinzora Mekeja ili Ričarda Feltona Aulkolta možda nisu, u pravom smislu, prvi stripovi, njihova inventivnost kao i njihova popularnost – zahvaljujući velikim tiražima – doprinele su da se postave temelji današnjeg stripa.
Dugo smatrana „podžanrom“, „sporednom umetnošću“, deveta umetnost je kasno stekla priznanje. Ali kao i ostale umetnosti, javlja se u različitim oblicima i njene granice se šire i brišu kako generacije autora izmišljaju nove oblike i izazivaju prethodne…
Sve dok se čitaocima to dopada!
Uostalom, da li ste znali…?
Trenutno najprodavanija knjiga je… strip! Reč je o četvrtom tomu „Arapina budućnosti“ Riada Satufa. Onaj ko želi da „napravi stripove za one koji ih ne čitaju ili nisu navikli da ih čitaju“ izgleda da je prihvatio ovaj izazov!
Autor: Matilda Verfaji
Izvor: franceinter.fr
Prevod: Maja Mihajlović
Foto: Pixabay
O ovom pitanju raspravljaju istraživači stripova, priznaje Džesika Kon, koja se bavi istorijom crtanja.
Ovo je priča…
Istraživači šezdesetih godina 20. veka najpre su smatrali da se prvi strip pojavio krajem 19. veka u Sjedinjenim Američkim Državama. To je bio „Hoganov sokak“, koji je Ričard Felton Aulkolt crtao u Njujork vorldu, a zatim u Njujork džornalu. U ovom stripu prikazan je dečak u kućnom ogrtaču, kog su čitaoci prozvali „Žuti klinac“ čim se boja pojavila. Ono što je govorio bilo je ispisano na njegovoj odeći, što neki smatraju pretečom čuvenog oblačića u stripu.
Iz istog perioda možemo pomenuti rad Vinzora Mekeja, tvorca stripa „Mali Nemo“, koji se smatra jednim od začetnika američkog stripa.
„A onda su istraživači nastavili da istražuju – to im je posao…“, nastavlja Džesika Kon, „i otkrili su švajcarskog crtača iz sredine 19. veka, Rudolfa Tepfera, koji je stvarao priče u slikama, ređajući ih jednu do druge. U to vreme nije bilo oblačića, već samo tekst ispod slika.“
Kad jednom počnete da se vraćate u prošlost, gde da se zaustavite?!
A kad bismo u još starijim delima mogli otkriti početke stripa… Šta je sa Hijeronimom Bošom i njegovim triptisima i slikama iz više delova? A sa Trajanovim stubom koji prikazuje scene pobede cara Trajana nad Dačanima? A sa Tapiserijom iz Bajea, koja u slikama i u tekstu prikazuje Vilijama Osvajača kako osvaja presto Engleske? Istraživači koji idu najdalje u prošlost ne oklevaju da odu do samog porekla crteža, na zidovima pećine Lasko…
Problem definisanja
Naime, ako je teško odrediti tačan datum nastanka stripa, to je i zato što postoji problem definisanja ovog žanra. Šta je strip? Jesu li to samo crteži sa oblačićima? Ili pak sled crteža čak i bez ikakvog teksta?
„Zapravo većina današnjih istraživača slaže se da ono što određuje strip jeste senkvencijalnost: namerno uzastopno ređanje slika koje nešto govore: pričaju priču, izlažu misao…“, zaključuje Džesika Kon.
Ako stripovi Vinzora Mekeja ili Ričarda Feltona Aulkolta možda nisu, u pravom smislu, prvi stripovi, njihova inventivnost kao i njihova popularnost – zahvaljujući velikim tiražima – doprinele su da se postave temelji današnjeg stripa.
Dugo smatrana „podžanrom“, „sporednom umetnošću“, deveta umetnost je kasno stekla priznanje. Ali kao i ostale umetnosti, javlja se u različitim oblicima i njene granice se šire i brišu kako generacije autora izmišljaju nove oblike i izazivaju prethodne…
Sve dok se čitaocima to dopada!
Uostalom, da li ste znali…?
Trenutno najprodavanija knjiga je… strip! Reč je o četvrtom tomu „Arapina budućnosti“ Riada Satufa. Onaj ko želi da „napravi stripove za one koji ih ne čitaju ili nisu navikli da ih čitaju“ izgleda da je prihvatio ovaj izazov!
Autor: Matilda Verfaji
Izvor: franceinter.fr
Prevod: Maja Mihajlović
Foto: Pixabay
Podelite na društvenim mrežama:
Literarni konkurs za sve generacije – „Moj Mali Princ“
09.01.2025.
Uoči jubileja obeležavanja 80 godina jedne od najvoljenijih knjiga na svetu – „Mali Princ“ Antoana de Sent Egziperija i interpretacije ove najčuvenije francuske novele u brodvejskoj produkciji koja u ...
više
Prikaz romana „Duž oštrog noža leti ptica“: Svet sa šibom u rukama
09.01.2025.
Možda je tema ljubavi najčešća u okvirima svetske književnosti, ali je u srpskoj literaturi rat otac svih stvari. On se u nas neprekidno, reći će Crnjanski „obnavlja iz praha i pepela kao feniks“. Pri...
više
Prikaz ilustrovanog izdanja Gejmenove „Nordijske mitologije“: Pesnička medovina majstora svog zanata
09.01.2025.
Američki pripovedač Nil Gejmen je, to već odavno znamo, majstor svog zanata, stvaralac bujne mašte koji je na izvanredan način oživeo brojne fantastičke svetove u „Koralini“, „Zvezdanoj prašini“, „Dob...
više
Prikaz romana „Zmajeva žena“ Ane Atanasković: Nebeska ljubav
09.01.2025.
Ako „smeti znači želeti, a želeti smeti“, kako Ana Atanasković veli u rano jutro svog novog romana, onda se može reći da je autorka dela „Zmajeva žena“ i u svom kreativnom postupku, a i u svom životu ...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.