Muzički sastav Pink Flojd zauvek će ostati upamćen po svojim neverovatno uspešnim konceptualnim albumima, a napeta, gotovo eksplozivna dinamika između Dejvida Gilmora i Rodžera Votersa, na albumima poput
The Dark Side of the Moon (1973), ljubitelje muzike je oduvek podsećala na jedan drugi, takođe slavni, par genijalnih britanskih tekstopisaca. „Verovatno ne bi bilo ni albuma
The Dark Side of the Moon niti drugih fantastično osmišljenih ostvarenja progresivnog roka, da Bitlsi nisu odlučili da okače epolete i imitiraju vodviljske muzičare na luckastom omotu albuma
Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“, piše Džodi Rozen, novinarka magazina Slejt.
Međutim, iako su njihova nepretenciozna konceptualna remek-dela predstavljala odraz emotivno turbulentnih perioda, Bitlsi su se uglavnom trudili da na svojim albumima očuvaju duh vedrine i optimizma, za šta je dobar primer upravo album
Sgt. Pepper's. Grupa Pink Flojd je, čini se, odlučila da krene u suprotnom smeru, uspostavljajući na taj način obrasce koje će u budućnosti slediti čitavi podžanrovi metala. Poznavaoci će se verovatno složiti sa konstatacijom da neki albumi bendova Megadet ili Mastodon neodoljivo podsećaju na Pink Flojdov album
Animals iz 1977. godine. Muzičkih i tematskih sličnosti ima napretek: raskošne, žestoke pesme pune beznađa, sa tekstovima koji očigledno nisu pisani s namerom da šarmiraju slušaoca. Pesma „Sheep“ sa ovog albuma, na primer, sadrži modifikovanu verziju 23. psalma: „Gospod je pastir moj. On učini da visim s tavanice na kukama i preobrati me u jagnjeće kotlete.“
Kao što se iz naslova da naslutiti, Rodžeru Votersu je kao inspiracija za naziv albuma
Animals (Životinje) poslužio roman „
Životinjska farma“
Džordža Orvela. (Ovaj album je, uzgred, i razlog zbog koga je ogromna leteća svinja na naduvavanje postala sastavni deo istorije roka). Šematizovana alegorija Orvelove knjige u velikoj meri doprinosi razumevanju pesama (na ovom albumu ima ih samo pet) u kojima do punog izražaja dolazi Votersova karakteristična ogorčenost. Za razliku od Orvela, koji u svom romanu otvoreno napada staljinizam, Voters svoju kritiku usmerava na „ekonomske i ideološke sisteme liberalnih demokratija druge polovine 20. veka“. Tako bar tvrdi Fil Rouz, muzički kritičar koji je temeljnoj analizi konceptualnih albuma Pink Flojda posvetio celu knjigu. Prema Rouzovim rečima, Votersova namera je da „ukaže na pogubni uticaj tehnokratskog kapitalizma i na očigledne podele koje nedemokratske strukture moći unose među ljude“.
Orvel u „Životinjskoj farmi“ prikazuje posledice delovanja „nedemokratskih struktura“ svođenjem čovečanstva na nekoliko životinjskih tipova, a isto čini i Voters, dodatno uprošćavajući podelu na samo tri klase životinja – vladajuće svinje, ratoborne i kapitalistički orijentisane pse i masu praznoglavih ovaca – i potpuno izostavljajući ljudska bića. Album otvara prva, a zatvara druga strofa pesme „Pigs on the Wing“, akustične numere koja dužinom i iznenađujuće veselim tonom odudara od preostale tri. Voters je jednom prilikom izjavio da album
Animals bez ove pesme „ne bi bio ništa više od besnog urlika“.
„Besni urlik“ bio bi reakcija na stanje u kome se našao svet, ali pre svega britansko društvo, sedamdesetih godina prošlog veka. Uprkos Gilmorovom protivljenju, Voters je insistirao na književnom konceptu. „Negde na pola snimanja učinilo se da je povezivanje svega u jedinstvenu priču prava stvar“, izjavio je kasnije. Pesme „Raving and Drooling“ i „Gotta Be Crazy“, nastale u vreme snimanja
The Dark Side of the Moon i
Wish You Were Here (1975), prerađene su kako bi se uklopile u temu novog albuma. Prva će postati „Sheep“, dok je druga dobila naziv „Dogs“. Kako bi upotpunio celinu, Voters je napisao i dve nove pesme: „Pigs on the Wing“ i „Pigs (Three Different Ones)“. Preklapanje sa „Životinjskom farmom“ nije savršeno, ali u trenucima kada jeste, doživljaj je spektakularan.
„Najsumorniji studijski album Pink Flojda“, komentariše kritičar Brajs Ezel, „deluje zastrašujuće relevantno u ovim mračnim vremenima.“ Nemoguće je ne složiti se sa njegovom ocenom. Pink Flojd je, slično Blek Sabatu i Led Cepelinu, izvršio veliki uticaj na naredne generacije muzičara, a prvenstveno na metalce i pripovedače progresivnog roka. Ali za razliku od zamašnog dela muzike koja je usledila, njihov najmračniji album i danas, više od četrdeset godina kasnije, deluje sveže i aktuelno. Kraj albuma je ambivalentan – razloga za nadu ima, ali moramo biti oprezni. Jedino nam preostaje, kao da poručuje Voters, da se okrenemo jedni drugima: „You know that I care what happens to you / And i know that you care for me too“ („Znaš da mi je stalo do tebe / A znam i da je tebi stalo do mene“).
Autor: Džoš Džons
Izvor: openculture.com
Prevod: Jelena Tanasković