Genijalnost, ali neobuzdanost – osobine su koje često idu ruku pod ruku, a pisci svakako nisu izuzetak. Karijere mnogih poznatih književnika često su ostajale u senci njihovih skandaloznih privatnih života (mada su nekad zahvaljujući tome i opstajale ili cvetale). Od
Oskara Vajlda, preko
Džeka Keruaka, Trumana Kapotea do Breta Istona Elisa, donosimo vam listu jedanaestorice opasnih momaka iz svetske književnosti, koje su lični skandali učinili poznatim gotovo isto koliko i njihovo stvaralaštvo.
Artur Rembo
Rođen je u francuskoj oblasti Ardeni, 1854. godine. Njegovo detinjstvo i rana mladost ničim ne ukazuju na buntovništvo koje će Rembo kasnije ispoljiti. Posvećeni katolik i izuzetno temeljan učenik koji je briljirao u gotovo svakoj akademskoj disciplini, Rembo je počeo da piše poeziju pre nego što je završio osnovnu školu, mada je njegova kreativnost procvetala tokom tinejdžerskih godina. Međutim, francusko-pruski rat ostavio je neizbrisive posledice na ovom književnom geniju koji postaje nezainteresovan i nemiran nakon što je njegova škola pretvorena u vojnu bolnicu. Pobegao je iz unutrašnjosti u Pariz – nije imao dovoljno novca za kartu i ubrzo je priveden zbog skitanja. Iako je izdejstvovano njegovo puštanje iz zatvora, Rembo nakon toga ispoljava izrazito asocijalno ponašanje – mnogo psuje, grub je i nevaspitan, ne vodi računa o izgledu i ponašanju i upušta se u egzotične avanture, kako poslovne tako i lične.
Oskar Vajld
Privatni život
Oskara Vajlda oduvek je izazivao istu (ako ne i veću) pažnju kao i njegova dela, među kojima su i veoma popularni i često adaptirani naslovi, poput romana „
Slika Dorijana Greja“ i drama „Važno je znati se Ernest“. Rođen je u Dablinu 1854. godine, a studije klasične književnosti započinje na Triniti koledžu gde je njegov talenat prepoznat, pa svoje obrazovanje nastavlja na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Upravo ovde Vajld počinje da iskazuje interesovanje za estetiku i dekadentne pokrete i izrasta u čuvenog kicoša. Podlegao je svojim hedonističkim porivima, što je kulminiralo kada je zatvoren zbog homoseksualnih sklonosti – neoprostiv zločin u viktorijanskoj Engleskoj.
Salman Ruždi
Salman Ruždi – autor velikog broja nagrađivanih romana među kojima su „Deca ponoći“ i „Sramota“ –pisac je koji izaziva kontroverze. Iako ga je Francuska u januaru 1999. godine odlikovala najvišim priznanjem iz oblasti umetnosti i književnosti, a u junu 2007. kraljica Elizabeta II odlikovala titulom viteza, objavljivanje njegovog najkontroverznijeg dela, „Satanski stihovi“, izazvalo je mnoštvo pretnji smrću, dok je ajatolah Ruholah Homeini (tadašnji vrhovni vođa Irana) proglasio fatvu i pozvao na ubistvo Ruždija uz propisanu novčanu nagradu. Veliki broj muslimana roman „Satanski stihovi“ smatra bogohulnim zbog načina na koji je prikazan prorok Muhamed. Roman je bio ne samo zabranjivan, već i javno paljen u nekoliko zemalja sa većinski muslimanskim stanovništvom. Knjiga je izazvala i brojne nerede, a dovela i do napada, pa čak i ubistava onih koji su bili uključeni u njeno objavljivanje.
Mišel Uelbek
Rođen u Sen Pjeru, na francuskom ostrvu Reinion, 1956. Uelbekova dela su izazvala brojne polemike i negativne reakcije. Proglašavana za mizogina i rasistička, razvratna i izopačena, dela ovog Francuza su najblaže rečeno kontroverzna. Nakon diplomiranja 1980. godine, Uelbek počinje da piše poeziju, a zatim je objavio biografiju autora horor romana, Hauarda Filipsa Lavkrafta. Iako je to bio njegov debitantski roman, delo koje mu je donelo popularnost bilo je „Proširenje područja borbe“ – ali dela koja su usledila pretvorila su ovu popularnost u ozloglašenost. Zbog romana „Platforma“ iz 2001. optužen je (iako kasnije oslobođen) za podsticanje rasne mržnje – a da ne pominjemo eksplicitan sadržaj i autorovo neskriveno podržavanje prostitucije.
Paulo Koeljo
Da
Koeljova prošlost (ekstremni razvrat zbog čega su ga pripadnici militantne brazilske vlade zatvorili i mučili) nije poslednjih godina postala poznata široj javnosti, niko ne bi mogao da poveruje da je jedan tako divno napisan, dirljiv i izuzetno dubok roman, kakav je „Alhemičar“, potekao iz pera takvog nevaljalca. Jedna od najcitiranijih knjiga na svetu – odmah posle Biblije – „
Alhemičar“ je vrlo poučna priča o ostvarivanju snova, prevedena na 65 jezika i prodata u više od 65 miliona primeraka širom sveta.
Bret Iston Elis
Američki pisac
Bret Iston Elis, autor je velikog broja romana, mada je nesumnjivo najpoznatiji po delu iz 1991. godine „Američki psiho“ – koje je postalo još poznatije nakon mnogo hvaljene filmske adaptacije istog naziva, sa Kristijanom Bejlom u ulozi neurotičnog protagoniste. Preteran do apsurda, „
Američki psiho“ je bio zabranjivan u nekoliko država, a zbog ekstremnog nasilja i seksualno eksplicitnog sadržaja knjiga je pakovana u plastičnu foliju i zabranjena za mlađe od 18 godina, gotovo svuda u svetu. Iako Elisova sopstvena razvratnost nije ni blizu one koju ispoljava njegov protagonista, autor je poznat po svom hedonizmu.
Džek Keruak
Ako postoji čovek koji u potpunosti reprezentuje Bit generaciju, to je nesumnjivo
Džek Keruak. Jedan je od malog broja pionira hedonističke subkulture u posleratnoj Americi koja je podsticala upotrebu psihodeličnih droga, seksualnu revoluciju i duhovna istraživanja, a njegove avanture iz raznih delova Sjedinjenih Država tokom četrdesetih godina XX veka, zapisane su u delimično autobiografskom romanu „
Na putu“ – književnom klasiku koja je svakako jedna od najuticajnih knjiga te generacije. Život ispunjen zabavama, eksperimentisanjem sa narkoticima i neumerenom konzumiranju alkohola doveo je do njegove tragične i prerane smrti izazvane unutrašnjim krvarenjem u četrdesetsedmoj godini života.
Alen Ginsberg
Alen Ginsberg vodio je alternativan život po mnogo čemu. Jedna od ključnih ličnosti Bit generacije (zajedno sa Keruakom i Barouzom), Ginsberg je odbacivao društveni konformizam, otvoreno kritikovao kapitalizam i militarizam, istovremeno snažno zastupajući seksualne i verske slobode. Kao budista i homoseksualac (u vreme kada je homoseksualnost u Sjedinjenim Državama bila kažnjiva zakonom), Ginsberg je svoje stavove najjasnije izrazio u čuvenoj poemi „Urlik“, koja je zabranjivana zbog razvratnosti.
Vilijem S. Barouz
Život Vilijema S. Barouza mogao bi da bude osnova za vrlo dramatičan roman. Zapravo, veći deo njegovog impresivnog opusa – sačinjenog od gotovo 20 romana i velikog broja kratkih priča i eseja – jeste delom autobiografski. Rođen je u Misuriju 1914. godine, a školovao se na Univerzitetu Harvard, gde je godinama uživao u razvratu, o čemu je otvoreno i bez stida govorio. Kasnije je putovao po Evropi, kratko je bio pripadnik vojske Sjedinjenih Država na početku Drugog svetskog rata, ali je otpušten zbog depresivnosti, nakon čega odlazi u Njujork. Razvio je zavisnost od morfijuma, uključio se u trgovinu heroinom, a zatim beži iz Amerike da bi izbegao zatvorsku kaznu i pokušava da započne novi život u Meksiku, gde je osuđen za ubistvo svoje žene. Usledile su godine lutanja i zloupotrebe droge, što je – očekivano – iznedrilo neka fascinantna književna dela.
F. Skot Ficdžerald
Zajedno sa suprugom Zeldom (koja je bila ozloglašena gotovo isto koliko i on)
Ficdžerald je bio oličenje lakomislenosti, euforije i uzbudljive atmosfere tog vremena. Mlad i neobuzdan, bogat i glamurozan, Ficdžerald je svojim indiskretnim ponašanjem često punio naslovne strane novina, što je s vremenom uticalo na njegove veze, bacilo senku na njegovu karijeru i ugrozilo zdravlje. Mnogo je pio i uživao u neobuzdanim zabavama. Zapravo, nije se mnogo razlikovao od nekih od likova koje je opisao u svojim romanima – na prvom mestu protagoniste „
Velikog Getsbija“.
Truman Kapote
Truman Kapote je zaista uživao u svom bogatstvu i slavi. Obožavani autor dela poput „Doručak kod Tifanija“ i „Hladnokrvno“, provodio je vreme sa različitim poznatim piscima, umetnicima, poslovnim ljudima, holivudskim glumcima, pa čak i sa pripadnicima kraljevskih porodica, organizujući raskošne, po svemu preterane zabave koje su najčešće završavale na stranicama žute štampe. Kapote je bio prilično ekscentričan, kitnjastog stila oblačenja, mnogo je pio i eksperimentisao sa raznim drogama. Nije krio svoje homoseksualno opredeljenje i tokom života tvrdio je da je bio u vezama sa mnogim ličnostima iz visokog društva.
Autor: Hana Bergin
Preuzeto sa: theculturetrip.com
Prevod: Maja Horvat