„Oni nas poznaju bolje od nas samih“ – Kako je Amazon u poslednje dve godine pratio šta čitam

Amazon ne samo da zna koje sam knjige čitala i kada, nego zna i koji su mi se delovi u tim knjigama najviše dopali.



Kada sam ovog meseca od Amazona tražila svoje privatne informacije, a u svetlu novog kalifornijskog zakona o zaštiti privatnosti, otprilike sam dobila sve ono što sam i očekivala: hronologiju poručivanja knjiga, datume o isporukama i svu prepisku sa njihovom podrškom.

Međutim, među desetinama fajlova pronašla sam i dve Excel tabele, svaka je sadržala više od 20.000 redova sa naslovima, vremenskim oznakama i radnjama koje detaljno opisuju moje čitalačke navike preko Kindl aplikacije na mom ajfonu.

Sada znam da sam 15. februara 2019. godine u 16 sati i 37 minuta čitala „The Deeper the Water the Uglier the Fish“ autorke Katje Epekine, i to sam radila 20 minuta i 30 sekundi. U 18 sati i 27 minuta, 5. januara 2019. godine, čitala sam apokaliptični triler „Severance“ koji je napisala Ling Ma i to je trajalo 31 minut i 40 sekundi. Romantičnu priču „The Pisces“ Melise Broder započela sam da čitam 3. novembra 2018. godine u 14 sati i 12 minuta i čitala sam je 20 minuta i 24 sekunde.

Ali Amazon zna mnogo više od toga koje sam knjige kada čitala, oni znaju i koji su mi se delovi tih knjiga najviše dopali. Podaci pokazuju da sam 21. maja 2019. godine sačuvala odlomak iz trećeg toma dnevnika Anais Nin, a 23. avgusta 2018. godine u 11 sati i 25 minuta označila sam da mi se dopada odlomak iz knjige „The Recovering: Intoxication and its Aftermath“ Lesli Džejmison. Znaju čak i da sam 27. avgusta 2018. godine promenila boju kojom sam označila navedni citat.

Pored svega toga, pratili su i vreme kada sam kopirala određene citate i unosila ih u svoj telefon i koliko sam često pretraživala definicije nepoznatih reči u Kindlovom rečniku.

Da se razumemo, već sam znala da Amazon prati sve naše kupovine preko sajta, našu aktivnost na internetu, glasovne komande koje koristimo, spiskove za kupovinu namirnica i našu lokaciju. Ali opsežno praćenje mojih čitalačkih navika, hobija koji upražnjavam van mreže i interneta – e to me je razbesnelo. Sa kim su ove informacije podeljene, šta je njima postignuto i na koji način to može uticati na moju privatnost, i na kraju krajeva – kako sve to utiče na samo čitalačko iskustvo?

Amazonova predstavnica za medije je izjavila da individualne čitalačke navike nisu podelili sa izdavačima ili sa bilo kim drugim. Beleženje podataka kao što je označavanje pasusa ili odlomaka u knjizi koristi se da bi se proces čitanja sinhronizovao sa svim vašim aktivnostima na uređaju, rekla je portparolka. Prikupljanje ovih podataka koristi se da bi se ostalim Kindl korisnicima prikazalo koji su delovi knjiga koje trenutno čitaju bili najčešće označeni kao omiljeni. Portparolka je, takođe, izjavila da se ovi podaci koriste kako bi „kupcima pružili što bolju uslugu, platili osobama koje postavljaju svoje sadržaje na sajt i da bi poboljšali čitalačko i iskustvo onlajn kupovine“.

Na osnovu knjiga koje sam pročitala, a koje uključuju naslove o samopomoći i mentalnom zdravlju, Amazon bi lako mogao da donese nerelevantne podatke o mom mentalnom zdravlju, karijeri i hobijima. Pa čak i podaci kada u toku dana čitam i kojom brzinom to radim mogu pružiti uvid u lične osobine, rekla je Stejsi Mičel sa Instituta za lokalnu samoupravu.

„Našim umovima je teško da pojme šta sve veštačka inteligencija omogućava Amazonu da uradi sa ovim podacima. Sve korelacije koje je Amazon bio u mogućnosti da pronađe analizirajući ove podatke nisu u domenu koji mi kao ljudska bića možemo da razumemo u potpunosti“, rekla je Mičelova.

Iako Amazon kaže da naše čitalačke navike trenutno ne deli ni sa jednom organizacijom, to što kompanija prikuplja ove podatke ne garantuje nam da ih u budućnosti neće iskoristiti, rekao je Alister Mektagart, advokat koji je radio na nacrtu novog kalifornijskog zakona o zaštiti potrošača.

„Mnoge od ovih kompanija prikupljaju što je više podataka moguće, iako možda u datom trenutku ne znaju kako ih mogu iskoristiti. One se vode time da je uvek bolje imati što je više moguće podataka. Činjenica je da nas ovi pojednici poznaju bolje nego što mi sami sebe znamo“, izjavio je Mektagart.

Mnogi aktivisti i hakeri tvrde da sve ove informacije, u stvari, nisu neophodne da bi određene aplikacije funkcionisale. „Ne postoje razlozi zbog kojih bi Amazon ili bilo koja druga kompanija morala da prikuplja ovu vrstu podataka, a pod izgovorom da to čine kako biste vi imali što bolje iskustvo kupovine. Vi samo želite da kupite knjigu“, izjavio je Evan Grir, direktor privatne grupe aktivista Fight for the Future.

Kako bi ograničili količinu podataka koje Amazon može da prikupi od kupaca, mnogi čitaoci zaobilaze odobrene Amazonove formate datoteka i preuzimaju piratske verzije knjiga za Kindl uređaje. Takozvani Kindl hakeri pronašli su načine da izmene naslovne strane knjiga, promene osvetljenje i da spreče praćenje putem interneta dok čitaju knjige u elektronskom formatu.

I dok korisnici koji poznaju tehnološke začkoljice mogu da izmene podešavanja Kindla ili drugih aplikacija kako bi sprečili praćenje, prosečan čitalac može učinti veoma malo kako bi izbegao Amazonov uticaj. Ova kompanija trenutno drži primat kada je u pitanju prodaja knjiga – više od 50% štampanih izdanja velikih izdavača i 80% knjiga u elektronskom formatu proda se preko njihovog sajta. Za one koji radije kupuju knjige u knjižarama u kojoj mogu da dodirnu ono što žele da kupe, a koji vole da svoje čitalačke navike prate preko sajta Gudrids (Goodreads), imamo lošu vest – Amazon je vlasnik i tog sajta, i ponovo ste na istom – pratiće vas preko njega.

„Idealno bi bilo da, ukoliko smatramo da je praksa prikupljanja podataka diskriminatorsko delo, možemo da odemo negde drugde. Ali da imamo malo izbora, govori nam i činjenica da su odluke koje Amazon donosi tesno vezane sa svim drugih sektorima zbog svoje veličine i monopola koji praktikuje“, izjavio je Grir.

Može li Amazonov monopol nad izdavačkom industrijom da promeni prirodu samih knjiga? Kao rezultat ekonomskih pritisaka muzičke industrije, dužina prosečne pesme na Bilborodovoj listi sto naslušanijih pesama između 2013. i 2018. godine pala je na tri minuta i trideset sekundi, u odnosu na tri minuta i pedeset sekundi. Da li će knjige biti sledeća umetnička forma koja će biti prisiljena da se menja? Grir je izjavio da je to mogući razvoj događaja.

„Nikada ne potcenjujte moć ili spremnost tehnoloških komapnija da urade apsolutno bilo šta kako bi zaradile makar malo dodatnog novca, pa čak ako to znači da treba promeniti načine na koje stvaramo muziku ili pišemo knjige. Oni su spremni i na to da umetnost bude kolateralna šteta, a sve u potrazi za dodatnim profitom“, kaže Evan Grir.
 
Autorka: Kari Pol
Izvor: theguardian.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković