Tema dvadeset šeste tribine Laguninog književnog kluba koja je održana prvog petka u aprilu u knjižari Delfi u SKC-u bio je roman „Oštrica brijača“ Somerseta Moma, uz učešće Vladislave Gordić Petković, profesorke engleske i američke književnosti, i pisaca i profesora književnosti Ljubice Arsić i Đorđa Bajića.
Kada je Somerset Mom objavio „Oštricu brijača“ 1944, svet je bio umoran i skrhan nakon petogodišnjeg rata, a njegova priča o Lariju Darelu donela je egzotiku, eskapizam, ali i nadu. U Larijevoj potrazi za smislom života ne samo da odjekuju frustracije „izgubljene generacije“, već se proročki nagoveštava atmosfera svojstvena studentskoj revoluciji 1968. i hipi pokretu.
Vladislava Gordić Petković najpre je otkrila da Mom nije bio sasvim zadovoljan svojom reputacijom iako je imao zamašnu produkciju i književnu karijeru koja je trajala više od šest decenija. Govoreći o „Oštrici brijača“, Gordić Petković je istakla da je to knjiga koju „u različitim trenucima doživljavate na različite načine. Suština romana je u vrlo zanimljivoj poziciji pripovedača jer pripovedač je sam autor, namerno loše zamaskiran, posmatrač tuđih života i posmatrač potrage jednog mladog čoveka za istinom, za znanjem, za lepotom, za suštinom“ i dodala da „ima i mnogo dodirnih tačaka sa Hermanom Heseom jer je priča o samooblikovanju, o potrazi za identitetom koji izlazi iz okvira koje društvo nameće“.
U Americi je knjiga za samo godinu dana nakon objavljivanja prodata u preko tri miliona primeraka, da bi dve godine kasnije po njoj bio snimljen i holivudski film.
„Junaka romana Somerseta Moma interesuju znanja koja se tiču velikih pitanja: postoji li bog, šta je to dobro, kako je dobro razdvojeno od zla, da li je moguće to razdvojiti, i on pomalo izgleda smešan, kao što bi mi pred nekim japijima izgledali smešni kada bismo citirali latinske pesnike ili razgovarali o metafizici, jer bi to za njih bilo beskorisno“, istakla je Ljubica Arsić.
U romanu pratimo zbivanja neposredno posle Prvog svetskog rata i u narednih dvadesetak godina. „Mi smo u prilici da likove posmatramo najpre kao veoma mlade ljude od 19-20 godina, a kasnije posmatramo te iste likove koji su u tridesetim, zreli ljudi. Veoma mi je bilo zaniljivo kako je Mom te likove ukopio u širi društveni kontekst. Uspeo je da stvori galeriju izuzetno zanimljivih likova i ono što se meni veoma sviđa, oni nisu ni dobri ni loši, oni su prosto ljudi. Nema idealizovanja. Upravo ta galerija likova predstavlja odličan presek društva dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, i roman deluje sveže i moderno kao da je tek sada napisan.“
Naredna tribina Laguninog književnog kluba biće održana 5. maja i biće posvećena knjizi „Želja da se bude kao svi drugi“ italijanskog pisca Frančeska Pikola. Do tada će ova knjiga biti na popustu od 30% u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.
Dobro došli!