Laguna - Bukmarker - Održana promocija novog romana Vladimira Kecmanovića - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Održana promocija novog romana Vladimira Kecmanovića

Roman „Osama“ u izdanju Lagune, predstavljen u petak, 20. novembra u Delfi Caféu beogradskog SKC-a, potresna je priča iz bratoubilačkog rata devedesetih, priča o moćnicima i žrtvama, a neimenovani pripovedač i svedok priseća se iz njujorškog paba svoje orijentalne kasabe i priče o Bajazidu...


 
„Pre nekoliko godina sam u Americi, u jednom pabu, upoznao Bošnjaka u poznim godinama. Bio je vrlo živopisan čovek. Nismo dugo razgovarali, ali taj susret i priča koju sam čuo o mladiću koji je umislio da je Bin Laden bili su inicijalna kapisla. Takvih ljudi sam sretao i ranije, ali sam osetio da je njegova vizura, iz koje taj roman treba da bude ispričan, prava“, kaže Vladimir Kecmanović.
 
Urednik Dejan Mihailović je istakao da je „Osama“ ispričana u prepoznatljivom Kecmanovićevom stilu, u najboljoj tradiciji srpske književnosti, maniru skaza, te da pripovedač na izuzetan način gradi likove u svom pripovedanju na jednom kolokvijalnom, lokalnom jeziku, saramagovskim postupkom, a opet originalno.


 
„’Osama’ je na tragu već prepoznatljive i u nekoliko knjiga iskazane Kecmanovićeve forme, tih kratkih pasusa. Po meni, zrelija i suštinski bolja knjiga od ’Topa’, jer je šira i u zahvatu i u periodu koji obuhvata, i u broju likova i načinu na koji su realizovali. Starinskom terminologijom, ’Top je bio vreo’ je novela, a ovo je pravi roman u kontekstu u kom je Dušan Matić govorio o romanu kao o velikoj maturi književnosti“, kaže Muharem Bazdulj, pisac i novinar.


 
U naslovu romana autor sugeriše dvostranost; ne samo na identifikaciju sa čovekom koji se zove Osama bin Laden i priču o terorizmu, već na „osamu“ kao samoću, usamljenost i otuđenost, prizivajući asocijacije na Andrića i „Prokletu avliju“.
 
„Ako pišeš prozu koja se događa u Bosni, i inače prozu na srpskom jeziku, Andrić je svakako jedan od pisaca a njegov opus taj prema kome se, svesno ili ne, gradiš, i na koji tvoja književnost referiše, hteo ti to ili ne“, smatra Kecmanović.


 
Na pitanje da li jezik kojim je roman pisan može biti komlikovan za čitaoce, autor kaže da je bio svestan opasnosti da će čitalac možda zastati kad vidi progutane slogove na papiru, ali da se toga nije mogao odreći.
 
„Kada sam video dr Neleta Karajlića na naslovnoj stranici NIN-a, setio sam se da je u prošlom broju na naslovnoj bila Jadranka Stojaković, pa sam pozvao prijatelje i kazao ’Ovo je kao sarajevski Ven iz ’85.’. Činjenica da u Beogradu posle raspada Jugoslavije u nedeljniku kakav je NIN, nedelju za nedeljom u ovakvoj političkoj i globalnoj konstelaciji, imate potrebu da svoj simbolički kapital i svoju kulturološku popudbinu gradite na sarajevkoj i bosanskoj mitologiji dovoljno govori o njenoj važnosti u mnogo širem smislu“, dodaje Bazdulj.
 
On je zatim podsetio na zanimljivu poziciju autora romana „Osama“, koji je postao odrasla osoba u momentu kada je bosanski dijalekat prestao da bude nešto čega je trebalo da se stidiš, već da se njime možeš ponositi i izraziti svaku vrstu emocije.
 
„Inicijalno, verovatno je to počelo sa Sidranovom ’Sarajevskom zbirkom’, ali početkom osamdesetih, taj dijalekat ulazi u mejnstrim. S tim da nam je ta vrsta idioma bila mnogo bliža kroz pesme Zabranjenog pušenja i Kusturičine rane filmove, a u književnosti je suštinski bila manje prisutna. Ta vrsta naracije koja bi književno bila uobličena u takvom idiomu bila je retka. Kecmanović pravi bajpas upravo tog Sarajeva sa Venom iz ’85. i NIN-a iz 2015“, zaključuje Bazdulj.
 
Na opasku da je knjiga filmična, Kecmanović smatra da bi „Osamu“ bilo teže adaptirati u scenario, te da je za knjigu možda i bolje da ostane film u rečima.
 
Osvrnuvši se na aktuelne događaje u Parizu, Kecmanović je rekao: „Nažalost, nedavni teroristički napadi nisu iznenađenje za mene. Mi samo ne znamo gde će se i tačno kada dogoditi, a sve je počelo pre blizu dve decenije i mali su izgledi da neće potrajati.“

  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna

 
Izvor: Blic, Sonja Šulović
Foto: Laguna


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
uz banca intesa mastercard kreditne kartice popust 25  laguna knjige Uz Banca Intesa MASTERCARD kreditne kartice popust 25%
20.11.2024.
Odlična vest za sve ljubitelje dobrih knjiga i društvenih igara je da Banca Intesa i Izdavačka kuća Laguna nastavljaju sa uspešnom saradnjom i omogućavaju specijalne popuste.   Do 30. novem...
više
black friday od 29 novembra do 1 decembra 2024 u delfi knjižarama i na sajtovima laguna rs, delfi rs i dicearena rs laguna knjige Black Friday od 29. novembra do 1. decembra 2024 u Delfi knjižarama i na sajtovima laguna.rs, delfi.rs i dicearena.rs
20.11.2024.
Četvrti petak u novembru se od sredine 20. veka naziva crnim, jer od tog dana počinje sezona praznične kupovine i sniženih cena. Ovaj datum iz godine u godinu poprima sve veće razmere i proglašava se ...
više
uspešno predstavljanje lagune na interliberu  laguna knjige Uspešno predstavljanje Lagune na „Interliberu“
20.11.2024.
Na nedavno završenom Međunarodnom sajmu knjiga „Interliber“ u Zagrebu, Laguna je predstavila svoja izdanja čitalačkoj publici u Hrvatskoj na štandovima „Hoću knjigu“ i „Knjižare Zuzi“. Tokom sajams...
više
promocija romana sedef magla dragoljuba stojkovića laguna knjige Promocija romana „Sedef-magla“ Dragoljuba Stojkovića
20.11.2024.
Roman Draguljuba Stojkovića „Sedef-magla“ predstavljen je 19. novembra u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC, gde su, pored autora, govorili i reditelj Milorad Milinković i urednica Dubravka Drago...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.