Laguna - Bukmarker - Održana promocija knjige „Bez opoziva: Poslednje reči znamenitih ličnosti“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Održana promocija knjige „Bez opoziva: Poslednje reči znamenitih ličnosti“

U kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC 16. aprila predstavljena je knjiga „Bez opoziva: Poslednje reči znamenitih ličnostiVladete Jankovića i Dejana Mihailovića, obuhvatan i raznovrstan hronološki prikaz oproštajnih reči znamenitih ličnosti.



O knjizi su, pored autora, govorili prof. dr Adrijana Marčetić, redovni profesor na Katedri za opštu književnost Filološkog fakulteta, i Ivana Misirlić, urednik.

Poslednje izjave ponekad su zasnovane na ideji da se na samrti izgovara ono što se u životu nije htelo ili smelo reći, ali ih uglavnom obeležava težnja da se značenja oproštajnih iskaza povežu sa životnim učinkom tih velikana, kao neka vrsta sažete poruke potomstvu.

Pisci, filozofi, vladari, vojskovođe, umetnici, naučnici, od antike do XX veka, osvetljeni su u kontekstu u kojem su izgovorili oproštajne reči, a autori su težili da čitaoca obraduju i manje poznatim biografskim aspektima.

„Po žanru je ovo jedna sasvim neobična knjiga za naše prilike“, rekla je prof. Marčetić, „neobični istorijski leksikografski žanr u našoj književnosti. Iako je na tragu ranijih knjiga autora, ’Bez opoziva’ pripada žanru intimne istorije, koji je poslednjih decenija sve popularniji. U njemu se ne ispituje istorija pojedinca u velikim okvirima, nego se predstavlja svakodnevni život istorijskih ličnosti, njihove svakodnevne emocije, ono što im se dešavalo u susretu sa nekim situacijama u kojima se svi nekad nalazimo, a jedna takva je i suočavanje sa smrću. Ovde se govori o događajima koji se nalaze u fusnotama velikih narativnih istorijskih tokova. Ono što izdvaja ovu knjigu je što su autori napravili kontekst za svaku od oproštajnih reči, ovo su prepletene biografije hronološki poređane, od biblijskih vremena i Avimeleha do Vilijama Sarojana. U tom ogromnom vremenskom rasponu svaka od odabranih istorijskih ličnosti je postavljena u odgovarajući istorijski, kulturni i društveni kontekst u kome je živela, i objašnjena je njihova istorijska uloga kako bi se bolje razumele njihove poslednje reči. Knjiga je pisana vrlo zanimljivo, duhovito, izbor je vrlo raznovrstan, i poslednje reči su veoma različite po karakteru. Neke su već veoma poznate, kao Cezarove: ’Zar i ti, sine Brute’, neke su ironične kao Vespazijanove: ’Izgleda da postajem bog’, ili Rableove: ’Idem da upoznam veliko Možda’.“

Profesor Vladeta Janković je primetio da za njega nema ništa lepše nego da binu deli sa svojim đacima. „Moram da priznam da se Dejan više prilagođavao meni, što je uostalom i red“, šaljivo je dodao. „Uhvatio je moj ton i imamo srodan smisao za humor, to nas je i zbližilo u vreme kada je Dejan bio student. Iskreno smo se radovali kad smo jedan drugom prosleđivali beleške. Ideja je bila Dejanova da napišemo ovakvu knjigu i ja sam to sa zadovoljstvom prihvatio. Išlo je neverovatno glatko, što pokazuje našu kompatibilnost. A onda kad se i Ivana pridružila kao urednik, to je kao da je ruka skliznula u rukavicu. Što se samog posla tiče, imali smo određene specifične namere koje smatram da smo ostvarili: da se usredsredimo na privatni aspekt pojedinih biografija i likova. Vi ćete čuti za Betovena, šta svaka od njegovih simfonija znači, priču o njegovoj gluvoći, ali malo ko će znati da je Betoven umro od ciroze jetre. Njegova majka je bila lečeni alkoholičar i umrla je od alkohola, kao i njegov otac. Mi pišemo, na primer, o tome u ovoj knjizi. Postoje uvrežene predstave o pojedinim ljudima koje se prihvataju kao opšta mesta, kao odnos između Mocarta i Salijerija, ali kada odete na izvore, u ovom slučaju na prepisku, vi vidite da je odnos između njih dvojice bio savršeno normalan, njih dvojica su čak zajedno napisali jednu sonatu, a opšte mesto je da je Salijeri zavidljivi kompozitor koji radi o glavi geniju.“

„Za mene je bilo izuzetno interesantno istraživati o poslednjim rečima Nikolaja Gogolja i Ivana Pavlova, prvog sovjetskog nobelovca, koji je bio veliki protivnik boljševizma, ali niko nije smeo da ga dira, bio je zaštićen, radio je u svom institutu do kraja života. Mnogo toga što smo profesor i ja prevodili za ovu knjigu je i prevedeno prvi put, na primer, ja sam preveo jednu pesmu Dilana Tomasa“, rekao je Dejan Mihailović.

  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna

„Bez opoziva: Poslednje reči znamenitih ličnosti“ možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
radno vreme knjižara delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika laguna knjige Radno vreme knjižara Delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika
25.12.2024.
Obaveštavamo Vas da su 1, 2. i 7. januar neradni dani pa nećemo vršiti obradu i slanje porudžbina u tom periodu, već prvog sledećeg radnog dana. Porudžbine napravljene nakon 8. januara će biti ...
više
nova izdanja domaćih autora laguna knjige Nova izdanja domaćih autora
25.12.2024.
Uskoro će se na knjižarskim policama naći treće izdanje romana „Zmajeva žena“ Ane Atanasković, romansirana biografija Jelene Gatiluzio, supruge despota Stefana Lazarevića. Nakon Angorske bitke 1402. g...
više
strastveni i očaravajući ljubavni triler moć žene nataše turkalj u prodaji od 26 decembra laguna knjige Strastveni i očaravajući ljubavni triler: „Moć žene“ Nataše Turkalj u prodaji od 26. decembra
25.12.2024.
Ko izlazi kao pobednik u sukobu osećanja i obaveza? Saznaćete čitajući „Moć žene“ Nataše Turkalj, zanimljivu, erotsku i tajnovitu ljubavnu priču, prepunu strasti. Helena je uspešna policijska inspe...
više
koje knjige je čitala slavna merlinka  laguna knjige Koje knjige je čitala slavna Merlinka?
24.12.2024.
Merilin Monro, slavna glumica koja je decenijama sinonim za glamur, šarm i kontroverzu, od skora je i glavna junakinja romana „Platinasta prašina“ Tatjane de Rone. Njeno lice krasi brojne postere, a n...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.