Odredite prioritete u čitanju u tri koraka

Skoro svaki ljubitelj čitanja ima manje ili više formalizovan spisak knjiga koje bi želeo da pročita. Broj knjiga na spisku se obično ne smanjuje, već vremenom na njega dospeva sve više naslova. Oni koji naginju čitanju elektronskih knjiga, najčešće su u opasnosti da izgube uvid u svoju listu zbog stalnog priliva promocija i besplatnih izdanja. Predstavljamo vam 3 nekonvencionalna načina da „gomilu nepročitanih knjiga“ dovedete u red.



Mnogi ljubitelji knjige će se pronaći u članku Tejlora Pirsona, autora stručnih knjiga, koji je i sam pasionirani čitalac. On je pre izvesnog vremena odlučio da napravi svoj spisak. Na kraju se na njemu neočekivano našlo 527 naslova.

Pirsonova prva ideja je bila da produži vreme namenjeno čitanju (u to vreme, čitao je jednu knjigu nedeljno), kako bi se gomila knjiga brže „topila“. Primetio je, međutim, da je ova ideja bila posledica manjka volje da se posveti utvrđivanju prioriteta i sortiranju liste. Naročito zato što se ispostavilo da je pokušaj da se smanji broj nepročitanih knjiga bio nalik borbi sa vetrenjačama – dok je čitao jednu knjigu, na spisak bi dospelo nekoliko novih.

Zato je odlučio da primeni pravilo 80/20, poznato iz sfere biznisa. Kada se ovaj princip prenese na knjige, 20 procenata pročitanih knjiga daju 80 procenata „upotrebne vrednosti“. Ovo je slučaj i sa beletristikom (koja se čita iz zadovoljstva) i sa drugim vrstama knjiga (koje prenose neku vrstu znanja).



1. Napraviti spisak nepročitanih knjiga. Kako bi se sprovelo uspešno „filtriranje“, prvo je potrebno napraviti obiman spisak. Pirson savetuje da se ne uzdržavamo i da slobodno dodamo što više predloženih naslova, kako bi što lakše utvrdili koja vrsta filtera najbolje odgovara nama lično.

2. Filtriranje: inteligentne kritike, što starije to bolje, čitaoci od poverenja. Mora se priznati da je Pirsonov sistem filtriranja zaista inovativan.

Kao prvo, on često odlazi na sajt Amazona kako bi proverio hoće li ga privući neke korice ili naslov. Zatim ne traži pohvalne kritičke prikaze, već negativne, koji su naročito važni u slučaju stručne literature. Zatim: „Ako knjiga nije zainteresovala nikoga ko bi napisao inteligentnu negativnu kritiku, možete je slobodno preskočiti.“ Ako je pak neko pročitao celu knjigu, a zatim odvojio 30 minuta da napiše pametnu negativnu kritiku, znači da ga je sadržaj nečim privukao.

Pirsona ne zanimaju trenutni bestseleri. Interesantniji su tzv. „longseleri“, naslovi koji su prisutni već godinama. Neke od tih knjiga su prisutne još iz vremena nastanka novih tehnologija namenjenih čitanju. Etablirane knjige su, pritom, verovatno kvalitetnije i relevantnije od onih koje su trenutno najprodavanije.

Pirson se na samom kraju, kao i većina nas, prepušta preporukama „čitalaca od poverenja“. Po njegovom mišljenju, ovu grupu čini jedva troje ili četvoro ljudi koji i sami mnogo čitaju, ali preporučuju samo jedan ili dva naslova godišnje. Utoliko su ove preporuke važnije.

3. Kontekst. Za svaku knjigu postoji vreme i mesto. Ako, na primer, najbolja knjiga saveta o biznisu ne može da vam pruži osećaj uživanja u čitanju, ona nema upotrebnu vrednost. Zato se Pirson ipak protivi rigidnom praćenju utvrđenog redosleda čitanja, on će radije prema trenutnom raspoloženju izabrati neku od knjiga sa filtriranog spiska i udubiti se u nju.
 
Izvor: lesen.net
Prevela: Jelena Tanasković