Lagunin književni klub, 69. po redu, ovog puta odveo nas je daleko, do Amerike, ali je put prelazio preko Kine. O romanu „Klub radosti i sreće“američke književnice kineskog porekla Ejmi Tan razgovarali smo na Instagram profilu laguna_knjige sa odgovornom urednicom časopisa Original Jasminom Stojanović.
„Klub radosti i sreće“ ime je kluba u San Francisku iza kog stoje četiri kineske imigrantkinje koje bolju budućnost pokušavaju da izgrade u SAD. U Klubu se sastaju svake nedelje okružene đakonijama, igraju mađang i pričaju priče o svojim sudbinama koje su ostavile u rodnoj zemlji, pokušavajući da, poučene svojim iskustvima, usmere svoje kćeri rođene u SAD.
„Ova knjiga duboko me je ganula i podsetila na život moje majke, živote mojih baka i na moj život pre i posle moje ćerke Dunje“, istakla je na početku razgovora Jasmina Stojanović. „U roman je utkana univerzalna priča, i smatram da se može čitati na najmanje dva načina. Prvo čitanje podrazumeva materijalni nivo gde obraćamo pažnju na detalje, kulturu, strukturu, na priču imigrantkinja u Americi koje su prinuđene da se snalaze. S mnogo pojava možemo da se identifikujemo, dosta toga da naučimo. Možemo otkriti različite uglove iz kojih posmatramo sebe kao majku i kao ćerku, što nam pomaže da razumemo naše majke i ćerke, kao i priče koje imaju moć da nas povežu. To je drugi nivo čitanja knjige: spiritualni, vrlo duhovan i veoma dubok, nivo sa kojim svako može da rezonira.
Protagonistkinje starije generacije morale su da zaborave na sebe i prethodne živote.
„Dogodi se trenutak u životu kada jednostavno naši identiteti više ne postoje, što ne mora da se dogodi samo kada menjamo državu. Da bismo mogle da nastavimo sa svojim životima, moramo izgraditi nov identitet, susresti se sa potpuno novom osobom, novim mirisima, ukusima, načinima odevanja. Junakinje su ostavile prethodne živote i sa jednim koferom došle u Ameriku.“
Zanimljivo je kako junakinje romana „Klub radosti i sreće“, vođene ljubavlju i iskrenom željom, pogrešno postupaju iako imaju najbolje namere.
„Zapravo sve vreme pokušavaju da nauče ćerke da žive bolje nego što su one živele, da se prilagode sredini u kojoj se nalaze i da budu uspešnije. Ali nažalost, ćerke ih ne prihvataju takvim kakve jesu. Sa druge strane, najveći problem nastaje i zbog toga što ćerke vrlo retko znaju šta su majke preživele da bi ih donele na svet. One ne vide pravo lice svojih majki; ne vide da su uplašene, tužne, usamljene – da su umele biti tigrice i jake – ali da su to u jednom trenutku svog života zaboravile.“
Detalji i događaji u romanu prvencu Ejmi Tan imaju elemente autobiografskog – „pozajmljeni“ su iz njenog složenog odnosa sa majkom, koji se popravio tek posle zajedničkog puta u Kinu.
„U porodičnim krugovima postoji mnogo tajni, a majke ne shvataju da svaki otrov koji progutaju vara njihove ćerke. Sve što prećutimo i svaku tajnu koju sakrijemo od sebe i svoje dece, energetski se prenosi. Ti takozvani „duhovi iz ormara“ počinju da proganjaju naše potomstvo, i to je jedna od tema ovih priča. Prikrivene tajne majki počele su da progone ćerke, koje su na svojoj koži osetile težinu priča slične proživljenim pričama njihovih majki“, istakla je Stojanovićeva.
Da bi majke videle svoju decu, prvo moraju da vide sebe.
„Da bi naša deca živela kvalitetnim životom, neophodno je da mi svoj život skrojimo da bude vredan življenja da bismo ga takvog poželeli i svojoj deci. Jer deca uče iz onoga što žive, ne iz reči. Do sutra možemo pričati, ali ona će naučiti da se ponašaju onako kako se mi ponašamo, da govore i reaguju poput nas, kao što smo mi naučili od svojih majki.Svaka kritika lepi se za dečju dušu i stvara osećaj da nisu dovoljno dobra i da moraju biti ono što nisu kako bi bila srećna. U svemu tome se potpuno izgube.“
Jasmina je na kraju istakla da je „Klub radosti i sreće“ knjiga koju svaka žena treba da pročita, bez obzira na to da li je majka, buduća majka, ćerka, neostvarena majka, bez obzira na godine.
„Koliko god da patimo u životu, u nama postoji kapacitet da preživimo i najteže stvari. I ne samo da preživimo, nego i da nastavimo da živimo i da, koliko god da je teško, imamo „Klub radosti i sreće“. Odlučite da budete srećni!“
Naredna tribina Laguninog književnog kluba održaće se 4. decembra od 19 sati takođe na Instagram profilu laguna_knjige. Tema razgovora biće roman Nadije Teranove „Zbogom, aveti“. Ovaj roman je na popustu 30% do 4. decembra u knjižarama Delfi, na sajtu laguna.rs i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.