Nil Gejmen sasvim sigurno ne spada u one književne stvaraoce koji se plaše da u svojim pričama i romanima zavire u najmračnije kutke sveta i ljudske duše u potrazi za svetlošću.
Iako je na početku karijere stekao zavidnu reputaciju kao autor mračne fantastike, Gejmenovo stvaralaštvo se danas više ne može svrstati u neki konkretan žanr. U svojim delima se često vraća istoj temi: prošlost nikada ne umire, ma koliko stara bila. Jednom prilikom je izjavio: „Mitovi i legende nikada ne gube moć. Možete da ih zakopate i zaboravite, ali oni su kao nagazne mine.“
Broj naslova je u njegovoj bibliografiji, u najmanju ruku, zastrašujući. Gejmen se još u detinjstvu zaljubio u književnost, a posle srednje škole je odlučio da preskoči koledž i odmah počne profesionalno da se bavi pisanjem, što uspešno čini već punih četrdeset godina. U međuvremenu je napisao gomilu biografija, stripova, grafičkih romana, scenarija, romana i eseja. Njegove knjige za mlađe čitaoce – slikovnice, knjige za starije osnovce i srednjoškolce – mogle bi da napune zaseban vodič, tako da ćemo se u ovom držati samo onih koje je namenio odraslima. (Ako u knjižari ipak zalutate u odeljak sa literaturom za decu, preporučujemo da obavezno počnete od „
Koraline“ i „
Knjige o groblju“.)
„Ono što čitamo kao odrasli treba čitati bez ikakvih upozorenja ili opomena, izuzev možda onog ,ulazite na sopstveni rizik‘“, napisao je Gejmen u zbirci priča „
Upozorenje o sadržaju“. „Moramo sami da otkrijemo šta je fikcija, šta ona znači baš nama, to iskustvo koje neće biti ni nalik ničijem tuđem poimanju priče.“
Imajući to u vidu, nudimo vam kratki pregled najzanimljivijih stanica na putovanju kroz dosadašnji opus ovog pisca.
Odakle da počnu oni koji do sada nisu čitali njegove knjige?
Počnite od „
Američkih bogova“ (2001). Knjiga je objavljena iste godine kada smo bili svedoci poslednjeg ropca berzanskog „dot-kom buma“ i kada se pojavio prvi ajpod – u trenutku kada je potrošačka tehnologija počela da osvaja mejnstrim. Gejmen smešta radnju romana u svet u kome autoritet starih bogova (onih koje su doseljenici doneli sa sobom iz svojih postojbina) dovode u pitanje nova božanstva tehnologije, medija i ostalih modernih pojava. Junak priče je Senka Mun, povučeni bivši robijaš koji se zapošljava kao telohranitelj zagonetnog poslodavca. Među živopisnim sporednim likovima je i Senkina pokojna bivša žena, koju je slučajno oživeo bacivši zlatni novčić jednog prgavog irskog vilenjaka u njen grob.
Roman predstavlja sjajan omaž mnogim dobro poznatim elementima amerikane, a napisan je iz ugla modernog imigranta, samo nekoliko godina nakon Gejmenovog preseljenja iz Engleske u Mineapolis. Ako vam se sviđa način na koji ovde piše o bogovima, pročitajte i „
Anansijeve momke“ (2005) i „
Nordijsku mitologiju“ (2017).
A ako tražim nešto što će stimulisati moja čitalačka čula?
„Odrasli slede staze. Deca istražuju. Odraslima ne smeta da stotinu, ili hiljadu puta idu istim putem; možda odraslima prosto nikada ne padne na pamet da skrenu sa staze, da se šunjaju ispod rododendrona, da pronađu rupe u ogradi“, kaže narator „
Okeana na kraju puteljka“ (2013). Otkrivanje novih i neočekivanih prostora je gorivo koje pokreće ovu nadrealnu fantaziju – kao i suočavanje sa duboko usađenim uspomenama na putu odrastanja. Knjiga je jedan od Gejmenovih najkraćih romana za odrasle i može se pročitati u jednom dahu ako vas niko ne uznemirava. U samom romanu, međutim, postoji nekoliko detalja koje će vas verovatno uznemiriti (odbacivanje od roditelja, vršnjačko nasilje, zlobna kućna pomoćnica, iritantni crvi), ali sve to je vešto utkano u neodoljivu priču o usamljenom dečaku koji se sprijateljuje sa devojčicom iz komšiluka u trenutku kada zle sile pokušavaju da prodru u njihov svet.
Ništa zastrašujuće, molim vas!
Ako ne volite strašne priče, možda će vas privući Gejmenove „obrade“ starih priča, mitova i legendi. Uzmimo za primer „
Zvezdanu prašinu“ (1999), koja je pre nego što je postala roman, postojala u formi stripa i ilustrovane knjige, nastale u saradnji sa poznatim ilustratorom Čarlsom Vesom.
Smeštena u sredinu 19. veka, ova uzbudljiva priča budi asocijacije na „Princezu nevestu“ Vilijama Goldmana, pozajmljujući pritom pojedine elemente iz engleskog seoskog folklora. Radnja se odvija u selu Zid, koje se nalazi na granici između sveta ljudi i vilinskog carstva. Glavni junak je zaljubljeni mladić Tristan Trn, koji se zaklinje da će doneti palu zvezdu kako bi osvojio srce svoje voljene. Kao što je slučaj sa većinom pohoda u nepoznate krajeve, protagonista se usput suočava sa raznim izazovima, ali u poređenju sa nekim drugim Gejmenovim knjigama, „Zvezdana prašina“ je vedra i lagana avantura.
Predložite mi nešto epsko... nešto što će me oboriti s nogu!
Onima koji vole fantastiku i horor od srca preporučujemo 75 nastavaka stripa „Sendmen“. Gejmen je od 1989. do 1996. sarađivao sa izdavačkom kućom DC Comics i uložio svoj zavidni književni talenat u oživljavanje Sna (ili Morfeja), pomalo zaboravljenog junaka DC univerzuma. Reč je o melanholičnom, pomalo indiferentnom božanstvu, koje vlada dremljivim kraljevstvom fantazija i strahova.
San je član porodice Svevremenih, grupe antropomorfnih personifikacija koju pored njega sačinjavaju Smrt, Sudbina, Strast, Stihija, Sumanutost i Sunovrat. Serijal „Sendmen“ je na momente veoma mračan, ali ga britki dijalozi i inteligentno osmišljeni zapleti čine više nego vrednim čitanja.
Imate li nešto za one koji vole nevaljale demone i viceve o audio-kasetama?
„
Dobra predskazanja: Lepa i tačna proročanstva Agnes Nater, veštice“ (1990) Gejmenov je prvi i verovatno najduhovitiji roman. Napisao ga je sa
Terijem Pračetom, tvorcem popularnog serijala
Disksvet. Knjiga opisuje šta se dešava kada zabuna oko rođenja bebe Antihrista unese pometnju u dobro isplanirani scenario Armagedona. Glavni junaci su Azirafal, anđeo i povremeno trgovac retkim knjigama, i gizdavi demon Krouli, opisan kao „anđeo koji nije toliko pao koliko odskitao do Dole“. Njih dvojica su kroz milenijume postali dobri prijatelji i veoma malo pažnje poklanjaju neprestanoj borbi između dobra i zla. Knjiga predstavlja svojevrsni spoj montipajtonovskog humora i filma „Predskazanje“, a upotpunjena je beskrajno duhovitim fusnotama. „Dobra predskazanja“ su sjajan izbor za one koji traže utočište od haotične svakodnevice.
A nešto za ljubitelje urbane fantastike?
Mnoge Gejmenove knjige su adaptirane za pozornicu, film i televiziju, ali „
Nikadođija“ (1996) je svoj život počela kao televizijski scenario, koji je prerastao u roman kada je Gejmen shvatio da mu ograničenja televizijske produkcije neće dozvoliti da ispriča priču koju je zamislio.
Pomalo smušeni Škot Ričard se seli u prestonicu Ujedinjenog Kraljevstva i tamo otkriva da ispod grada postoji paralelni svet zvani London Ispod. Njegovi stanovnici su ljudi koje je istorija zaboravila, beskućnici i oni koji su „propali kroz pukotine u svetu“. Ričardove avanture sa devojkom po imenu Dor u Londonu Ispod izgledaju kao nešto što bi nastalo kada bi se mračnija i napetija „Alisa u Zemlji čuda“ ukrstila sa mapom londonske podzemne železnice.
Nadamo se da će vam ovaj kratki vodič pomoći da pronađete knjigu u kojoj ćete uživati.
Autor: Dž. D. Birsdorfer
Izvor: nytimes.com
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: Kimberly Butler