Autorka Alana Kolin, evolucioni biolog, pisac naučne literature i domaćin više od 100 biliona mikroba objašnjava kako možemo poboljšati svoje zdravlje.
Imam autoimunu bolest. Moj suprug je alergičan na mačke. Moja majka pati od hipotireoze. Moj brat ima jaku alergiju na orašaste plodove. Dvoje mojih rođaka imaju sindrom razdražljivih creva. Moja najbolja prijateljica boluje od dijabetesa tip I. Moja snaja ima celijakiju. Moj šef ima reumatoidni artritis. Prijatelj sa univerziteta pati od ulceroznog kolitisa. Imam gojaznog suseda. Petogodišnja kćerka moje prijateljice je autistična. Moj sestrić ima alergijsku astmu. A moja tetka je u depresiji.
U redu, ovi navodi nisu istiniti. Ali istina je da neko ko mi je blizak zaista pati od nekog od ovih poremećaja – samo sam promenila u kakvom smo odnosu kako bih zaštitila njihovu privatnost. Odnosno, gotovo da ne poznajem nikoga ko nema alergije, neku autoimunu bolest, mentalni poremećaj, problem sa probavnim traktom ili sa težinom.
Možda deluje kao da su sve ove bolesti deo ljudske prirode, ali to nije slučaj. Pre samo sto godina, svaki od ovih poremećaja bio je izuzetno retka pojava u razvijenom svetu. Još uvek su relativno retka pojava u zemljama u razvoju, iako su u porastu u sredinama u kojima industrijalizovani, zapadnjački način života istiskuje prošlost. Neko će pomisliti da je povećan oprez otkrio veći broj obolelih, i iako su bolje dijagnostičke metode svakako učinile svoje, stručnjaci su saglasni da je porast u broju obolelih činjenično stanje.
Kako sada stoje stvari, dve trećine odraslih su gojazni ili debeli, jedno od šezdesetosmoro dece je autistično, 15-20 posto ljudi ima sindrom razdražljivih creva, i otprilike svaka deseta osoba ima neko autoimuno oboljenje. Ako ovi poremećaji nisu deo ljudske prirode, šta ih onda izaziva?
Postalo je popularno da za sve krivimo genetiku, naročito sa otkrivanjem sve većeg broja gena koji se mogu dovesti u vezu sa određenim oboljenjima. Ali promene se događaju mnogo brže nego što to dozvoljavaju evolutivni procesi, a osim toga, mutacije gena koje rezultiraju bolestima vrlo retko uspevaju da umaknu zakonima prirodne selekcije i postanu češća pojava. Genetika može da predisponira određene ljude na određene bolesti, ali ne može da bude jedini uzrok ovih stanja.
Ukoliko uzrok povećanja broja obolelih od ovih modernih hroničnih bolesti nisu mutirani geni, onda su to sigurno promene u životnoj sredini. Ipak, činjenica da vodimo moderne, sterilne živote pod lekovima, i da smo skoro pa iskorenili sve smrtonosne bolesti, ima i svoju lošu stranu. Zanemarujemo 90 odsto sopstvenih ćelija. To nisu ljudske ćelije, to su mikrobi – i tek smo počeli da shvatamo koliko su oni zapravo važni za nas.
Ljudi i mikrobi su od samog početka zajedno evoluirali – oni nas oblažu čitavom površinom, kako spolja tako i iznutra. Najveći deo njih živi u našem trbuhu gde se nalazi i najveći deo tkiva našeg imunog sistema. Naš imuni sistem i naši mikrobi nas udruženim snagama štite od opasnih napadača, kakvi su virusi i pomažu nam da tolerišemo bezopasne slučajne prolaznike, kao što su polen i molekuli hrane.
Ali, ukoliko poremetimo našu zajednicu korisnih mikroba, naš imunitet postaje preopterećen i počinje da napada bezopasne čestice i uzrokuje zapaljenske procese na našim ljudskim ćelijama. Upravo su ova zapaljenja uzročnici naših modernih, zapadnjačkih bolesti. Dakle, jasno je kako na ovaj način nastaju alergije i autoimune bolesti, koje su posledica disfunkcionalnog imuniteta, ali u kakvoj su vezi mikrobi sa gojaznošću?
Uzmimo sledeći primer: transfer crevnih mikroba uzetih od dve sestre bliznakinje – jedne gojazne, a druge mršave – u „sterilne“ miševe, odgajane u izolaciji, rezultirao je time što su oni koji su primili mikrobe gojazne sestre ubrzano počeli da dobijaju na težini, dok su oni koji su dobili mikrobe mršave sestre zadržali zdravu težinu. Svi miševi su genetski identični i svi su dobijali istu količinu i vrstu hrane. Jedina razlika je u njihovim mikrobima koji su promenili način skladištenja energije.
Šta uzrokuje konflikt između nas i naših telesnih mikroba? U poređenju sa ljudima koji žive u delovima sveta nepromenjenim modernim načinom života i modernim bolestima, mi na Zapadu imamo mnogo manju raznovrsnost bakterijskih vrsta koje žive u našim crevima. Postoje četiri osnovna uzroka koji štetno utiču na zajednice mikroba u našim organizmima:
- Upotreba antibiotika. Iako su to izuzetno važni lekovi koji spašavaju živote, moramo da pronađemo balans između koristi i rizika koje nosi njihova upotreba, i da nadoknadimo kolateralnu štetu koristeći probiotike.
- Ishrana sa niskim procentom vlakana, zasnovana na namirnicama životinjskog porekla. Naši preci su konzumirali mnogo više namirnica biljnog porekla – žitarice, povrće, orašaste plodove i semenke, na primer – a te namirnice sadrže mnogo veći procenat vlakana i podstiču razvoj korisnih mikroba u našem probavnom traktu.
- Odustajanje od isključivog, dugotrajnog dojenja. Majčino mleko kod beba hrani potpuno drugačije mikrobe, u poređenju sa veštačkim zamenama za mleko, a ujedno štiti od opasnih infekcija. Neke žene nemaju mogućnost da doje, ali mnoge druge koje to žele ne dobijaju potrebnu podršku.
- Veliki broj porođaja izvedenih carskim rezom. Carski rez je za neke žene i bebe, od suštinskog značaja kao alternativa prirodnom porođaju, ali na taj način bebe dolaze u dodir sa bolničkim i kožnim bakterijama, umesto sa zaštitnim bakterijama koje bi pokupile prolaskom kroz porođajni kanal.
Pre 160 godina, nismo imali nikakvu predstavu o tome šta uzrokuje bolesti koje su pustošile naše društvo. Zarazne bolesti – velike boginje, kolera, tuberkuloza, i tako dalje – to su bolesti od kojih je u tada umirao najveći broj ljudi. Ali onda se pojavila teorija o mikrobima – Paster, Koh i drugi su pokazali da su opasni mikrobi bili uzročnici ovih bolesti – i sve se promenilo. Sada živimo duplo duže, zahvaljujući lekovima nastalim kao posledica ove revolucije u našem razumevanju zdravlja i bolesti.
Danas živimo u doba novih ljudskih bolesti i, na sreću, doživljavamo drugu revoluciju u razumevanju njihovih uzroka. Reč je o revoluciji koja će promeniti naše živote u istoj meri u kojoj je to učinilo prihvatanje teorije o mikrobima. Dekodiranje ljudskog genoma trebalo je da bude ta druga revolucija, ali se ispostavilo da nije tako – „revolucija mikrobioma“ u svakom slučaju mnogo više obećava. Ako ništa drugo, mi naše gene ne možemo da promenimo, ali možemo da promenimo naše mikrobe.
Shvatanje i prihvatanje da smo mi samo 10 posto ljudi, a da 100 biliona mikroba koji žive na i u nama – čine ostalih 90 posto „naših“ ćelija – promeniće način na koji živimo, kakve lekove koristimo, ali i civilizacijska oboljenja od kojih trenutno patimo. Alergije, gojaznost, autoimune bolesti, mentalna oboljenja ne moraju da budu deo ljudske prirode. Danas imamo mogućnost da svoj fokus pomerimo sa prostog dijagnostikovanja i lečenja bolesti na to da ih razumemo, lečimo i sprečimo. Briga o našim mikrobima omogućava nam da pobedimo ovaj novi talas oboljenja i vodimo zdravije, srećnije živote.
Izvor: huffingtonpost.com
Prevod: Maja Horvat