Listajući stranice rubrike #knjigoljupci, naišli smo na nekoliko članaka u kojima smo predstavljali knjige kao umetničku inspiraciju. Ali ne kao inspiraciju za pisanje novih knjiga, nego kao inspiraciju za umetnička dela. Pogledajte u ovom kolažnom tekstu na šta smo sve naišli u protekle tri godine:
Argentinska umetnica Marta Minujin, izložila je u Kaselu 2017. na umetnilčkom festivalu Dokumenta – monumentalnu repliku grčkog Partenona od 100.000 primeraka zabranjenih knjiga kao simbol protesta političkoj represiji.Minujin je identifikovala preko 170 naslova koji su bili ili su još uvek zabranjeni u različitim zemljama i od njih, plastične folije i čelika napravila
repliku grčkog hrama u prirodnoj veličini.
Kara Barer pretvara knjige u umetnička dela tako što ih oblikuje, farba i potom ih putem fotografije iznova predstavlja kao drugačije, prelepe objekte. Napravi i snimak knjige i njenog novog izgleda.
Njen projekat transformacije i fotografski zapis nas vode do razmišljanja o zastarelosti i i važnosti biblioteka u ovom veku.
Da savremena umetnost može da flertuje sa raznorodnim disciplinama nije novost. Ali kada artefakt postane istovremeno arhiva fizioloških istorijskih zapisa koji su se upili u jedno umetničko delo i prođe obradu hemijskih procesa koji na svetlo dana iznesu pogled na naša saznanja, onda već stvari postaju prilično komplikovane.
Primerak „Metamorfoza‟ iz 1735. godine poslužio je umetnici kao platforma za raslojavanja sadržaja knjige putem umetničkih i naučnih metoda. „Tekst“ koji je prošao hermeneutičku istragu uključuje genetske i mikrobiološke zapise organizama, koji su se nagomilali na stranicama tokom njene tristagodišnje prošlosti, zajedno sa pričama koje prate te zapise, pa i biološke proizvode (drvo, kožu, mastilo) koji su bili deo proizvodnog procesa knjige. Sara Krask je iskoristila stranice Ovidijevih „Metamorfoza‟ na kojima su se ovim postupkom (kombinacijom kantena i krvi) „probudili“ mikrobi i proizveli grozdove bakterija po stranicama stare knjige. Dodala je i nešto bakra, a u
projektu je učestvovalo nekoliko naučnika.
Su Blekvel je umetnica koja uglavnom koristi papir u svom radu. O svom radu Su kaže: „Često je moj rad zasnovan na svetu bajki i folklora. Počela sam da pravim seriju skulptura od knjiga, gde isecam slike iz starih knjiga da bih napravila trodimenzionalne diorame, a onda ih stavljam u drvene kutije.“
Njen rad ima crtu melanholije koja se izražava kroz crteže na korišćenom materijalu i u izboru suptilnih boja.
Sesilija Levi je našla neobičnu korist od starih knjiga i stripova. Umesto da ih baci, švedska umetnica ih transformiše u prelepa dela papirne umetnosti. Počela je da eksperimentiše sa 3D papirnim predmetima 2009. godine. Od tada je kreirala raznovrsne stvari uključujući šolje, tanjire, posude i činije i uvek je u potrazi za starim knjigama koje bi transformisala i čije bi
priče nastavile da žive u novoj i jedinstvenoj formi.
Kler Bruster i Luja Hovera, znalački transformišu individualne stranice u zamršene isečke ili kreativna platna. Ostali, poput Long bin Čena, Maskula Lasera i Tomasa Vajtmena, koriste cele knjige za komplikovano izrađene skulpture. Dok drugi, poput Anuka Kruithofa i Jana Rejmonda koriste više knjiga za ogromne književne instalacije. Bilo džepne veličine ili veće od života, svako umetničko delo napravljeno od knjiga izlaže estetske mogućnosti dobre knjige.
Sve fotografije možete pogledati
ovde.
Možda i vas ove ideje inspirišu na stvaralaštvo, nikad se ne zna.