O somi iz „Vrlog, novog sveta“ priča se još od 1932. godine

Važan trenutak za NBC i Univerzal je lansiranje nove platforme za serije i filmove Pikok (Peacock) na kojoj možete da pogledate novu naučnofantastičnu seriju „Vrli, novi svet“. Zasnovana na istoimenom romanu Oldosa Hakslija iz 1932. godine, serija govori o utopijskoj budućnosti u kojoj monogamija, porodica i privatnost ne postoje u cilju formiranja društva koje funkcioniše bez problema. Kako već u prvoj epizodi saznajemo, ovakva postavka stvari vodi ka bizarnim dešavanjima: nikome nije dozvoljeno da ima seksualne odnose sa istom osobom, dok su orgije uobičajen oblik rekreacije.



Drugi način na koji stanovnici Novog Londona prevazilaze probleme jeste neprestana upotreba droge zvane „soma“. Soma nam možda zvuči poznato jer je Hakslijev izvorni materijal star skoro 100 godina i veoma često se koristi u refrencama. (Već su snimljene dve televizijske adaptacije, a krajem dvehiljaditih je postojala ideja da se uradi film sa Leonardom Dikaprijom koji bi režirao Ridli Skot, ali su planovi propali.)

Ali sada kada je Pikokov „Vrli, novi svet“ došao među gledaoce – prve dve epizode se mogu pogledati besplatno – veoma je važno da razumemo šta je soma i kako se uklapa u dva različita sveta: „Vrli, novi svet“ i naš.



Pa šta je onda soma u romanu?

Čak i onima koji nisu čitali Hakslijev roman, serija nudi jasan kontekst šta je soma: droga koja otupljuje svaki oblik nelagode – od anksioznosti, preko stresa, do opšte nelagode. Bernard Marks od samog početka nudi ovu drogu odraslima i deci kao da su u pitanju bombonice.

Soma je osnovni aspekt života elite u Novom Londonu, ali nemaju svi iste poglede kada je u pitanju korišćenje droge. Dok jedni somu gledaju kao na odgovor za svaki problem u životu, postoje i oni koji je odbijaju – poput Lenine Kraun koja kaže da su „njeni nivoi u redu“. Istovremeno postoje i oni koji ne veruju u blagostanje sistema Novog Londona i ovaj svet ih naziva divljaima. Oni odbacuju način života Novog Londona, a samim tim i uzimanje some.

Sama droga je opisana kao „sredstvo za smirenje bez mamurluka“, odnosno opijat. Hakslijevo opisivanje some 1932. godine predvidelo je način na koji će se društvo danas odnositi prema propisanim lekovima. Ričard Hjuz je u svom naučnom delu „Smirivanje Amerike“ o sve većoj upotrebi lekova u Americi napisao: „Farmaceutski proizvođači Hofman i Laroš su stvorili ideju – i doktori su je prihvatili – da možemo bolje da živimo koristeći hemiju. Oni su zapravo samo stvorili ono što je Oldos Haksli zamislio u 'Vrlom, novom svetu'. Dali su nam somu i nazvali je valijum.“

Čuli ste još negde za somu?

Sasvim sigurno ste naišli na referencu na Hakslijevo delo u nekim delima popularne kulture. Grupa Smashing Pumpkins je 1993. godine na albumu „Siamese Dream“ imala pesmu „Soma“ za koju je pevač Bili Korgan rekao 2011. nakon reizdanja albuma: „Iz Hakslijevog romana 'Vrli, novi svet', reč je o narkotiku koji nam je potreban kako bismo preživeli sve ono što ne podnosimo kod drugih, ili kod sebe.“

Referenca na somu se vidi u stihovima:

„Close your eyes and sleep
Don’t wait up for me
Hush now, don’t you speak
To me
Wrapped my hurt in you
And took my shelter in that pain
The opiate of blame
Is your broken heart, heart, your heart
Soma“

Manje od decenije kasnije, grupa The Strokes je na debitantskom albumu „Is This It“ takođe imala pesmu „Soma“ u čijem tekstu je refrenca koja je manje suptilna od one u pesmi grupe Smashing Pumpkins. Prva strofa pesme glasi:

„Soma is what they would take when
Hard times opened their eyes
Saw pain in a new way
High stakes for a few names
Racing against sunbeams
Losing against fig trees
In your eyes“

Za sve fanove grupe The Strokes koji nikada nisu čitali „Vrli, novi svet“ ili gledali neku adaptaciju, ovi stihovi su sada sigurno mnogo logičniji.

Prevod: Dragan Matković
Izvor: menshealth.com