Novogodišnja odluka za roditelje

Da li želite da doneste novogodišnju odluku koja neće koristiti samo vama, već će imati pozitivan uticaj i na nekog drugog? To je veoma prosto i jednostavno – samo obećajte svom detetu da ćete od 1. jaunuara čitati zajedno svakog dana bez ustupka!



Iz toga će proisteći mnogo pozitivnih rezultata.

Svakodnveno čitanje zajedno sa vašim detetom pomoći će u sprečavanju pojve „nazadovanja u čitanju zbog raspusta“. Ono što treba da znate, naročito kada se radi o početnicima u čitanju, jeste to da deca, pogotovo ona koja su tek naučila ili tek počela da uče da čitaju, mogu dosta da izgube tokom raspusta, a svakodnevno čitanje i zanimanje za pisanu reč može da spreči gubitak veštine čitanja.

Istraživanja pokazuju da svakodnevno čitanje detetu ili zajedno sa detetom rezultira u poboljšanju rečnika, razumevanja i slušanja. Takođe ukazuju na to da, kada se deca osamostale u čitanju, roditelji prestaju da čitaju zajedno sa njima. Međutim, veštine širenja rečnika, razumevanja i slušanja nastavljaju da se razvijaju, tako da savetujem da čitate i sa starijim detetom, kao podrška u njihovom daljem razvoju. Prema ličnom iskustvu, moja deca su lako savladala čitanje, ali sam nastavila im da čitam. Čak i danas, mnogi razgovori koje vodimo su o knjigama koje čitamo ili koje želimo da pročitamo, pa čak i o samim rečima.

Istraživanja takođe ukazuju na to da čitanje naglas deci pomaže pri njihovom kognitivnom razvoju. Čitanje naglas aktivira delove mozga koji su zaduženi za razumevanje narativa i sklapanje mentalnih slika, čime se razvijaju veštine razumevanja i kretivnosti. Iz istraživanja takođe možemo saznati da je đacima koji postižu dobar uspeh u školi vrlo verovatno redovno čitano naglas i da su uključivani u razgovore o političkim i društvenim problemima.
 
Svaki put kada razgovaramo sa decom o knjigama zapravo ih učimo da imaju pozitivan stav prema čitanju. Učimo ih da u knjigama pronađu zabavu, mir i znanje, ali i da je to aktivnost koju treba deliti sa drugima i o njoj razgovarati. Sve se to može primeniti u bilo kom uzrastu i životnom dobu. Nemojte prestajati da čitate zajedno sa decom ili da im čitate naglas, sve dok vas oni sami to ne zamole. Mada, verovatno ćete iskusiti da nakon nekoliko nezgodnih tinejdžerskih godina vaše dete priđe i izgovori sledeće reči: „Hej, slušaj ovo“... i podeli sa vama utiske o onome što trenutno čita.

Kada čitamo detetu koje tek uči da čita, ujedno ga učimo onome što se u pedagogiji naziva „koncept otiska“. To podrazumeva kako se knjige upotrebljavaju: tako što počnemo od početka i čitamo svaku stranu posebno, okrećući listove, čitajući sleva nadesno, red po red, obraćajući pažnju na gramatiku i na tok narativa. To su osnove pismenosti, kao i spoznaja da se tekst čita kako bi se iz njega nešto saznalo. Deca o tome uče tako što ih izlažemo knjigama i pružamo im iskustva vezana za njih.



Jedno od najvećih zadovoljstava koje se može iskusiti u učionici jeste ono što zovemo „čitanje po uzoru“, kada učitelj sedi pred razredom i čita ili razgovara o knjizi. Nikada nisam srela dete kome to nije apsolutno omiljeni deo dana provedenog u školi.

U pričama se krije moć, i deca svih uzrasta ih vole. Čitanje i razgovor o knjigama sa decom na njih će imati doživotni uticaj, a deca će voleti te trenutke čak i kada porastu. Kada su mala i uče da čitaju, možemo im stvoriti sigurno mesto na kom mogu da dele svoje mišljenje o knjigama, gde mogu da vežbaju veštinu čitanja i gde ima prostora da uživaju u tome kako im vi, kao roditelj, čitate. Kada malo porastu, to može biti mesto gde mogu da vežbaju da izražajno čitaju, gde mogu da promišljaju i razgovaraju sa vama o kompleksnijim tekstovima i temama, i mesto gde ćete i dalje vi čitati njima. Kada čitamo i razgovaramo o knjigama sa mlađom ili starijom decom koja već samostalno čitaju, pomažemo im da izgrade veštinu i samopouzdanje.

Kao što sam na početku teksta napomenula, novogodišnja odluka da svakodnevno čitate svom detetu koristiće svima. Kao roditelji, odgajamo decu koja će jednog dana biti odrasla i lideri budućnosti, i naša je dužnost da sarađujemo sa učiteljima i nastavnicima kako bismo bili sigurni da smo učinili najbolje što smo mogli da ih naučimo da budu saosećajni, pravedni i kreativni odrasli ljudi, koji će se prema svetu ophoditi sa brigom i odgovornošću. Time, potencijalno, nadajmo se, ostavljamo svet u rukama u kojima će biti bolji nego što je bio u našim.

Konačno, a možda i najvažnije, obećavam da ćete, kada izgradite odnos sa svojim detetom putem knjiga, izgraditi i odnos koji će trajati do kraja života, jer iako je suđeno da decu pustimo u beli svet, knjige će uvek biti tu da nas ponovo povežu. Moja porodica je živi dokaz.


Autor: Meri Rajan
Izvor: betterreading.com.au
Prevod: Aleksandra Branković